Web vodič: Tunis (2. deo)

Politički profil

Tunis je već dugo značajan igrač među mediteranskim državama. Nalazi se u centru Severne Afrike, u sred vitalnih brodskih puteva.

Rimljani, Arapi, Otomanski Turci i Francuzi shvatali su strateški značaj Tunisa, i sa njegove teritorije su kontrolisali region.

Francuska kolonijalna vlast završila se 1956, kada je na čelo Tunisa došao Habib Bourguiba i na tom položaju ostao tri decenije. On je insistirao na naprednim sekularnim idejama, emancipaciji žena, ukidanju poligamije i obaveznom besplatnom obrazovanju. Oženjen Francuskinjom, bio je protivnik islamskog fundamentalizma, ali je istovremeno uvećao sopstvenu vlast i bukvalno postao diktator.

Godine 1987. smenjen je uz obrazloženje da je postao senilan, a na njegovo mesto došao je Zine Abid ine Ben Ali. On je nastavio sa čvrstim stavom prema islamskim ekstremistima, ali je istovremeno nasledio ekonomski stabilnu zemlju.

I mada u Tunisu danas postoji neka vrsta slobode štampe, a veliki broj političkih zatvorenika je pušten, grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da vlasti ne tolerišu suprotna mišljenja, ozbiljnije kritike vlade niti desničarske aktivnosti.

Ben Aliju i kod kuće i u inostranstvu prigovaraju na organizovanju izbora - u prethodna tri navrata njegova stranka osvojila je maltene sve glasove. Opozicija ga je napala da je 2000. godine nezakonito produžio mogućnost ostanka na funkciji.

Predsednik Ben Ali je u oktobru 2004, na drugim višepartijskim izborima od sticanja nezavisnosti, ponovo izabran na period od četiri godine.

Prema zvaničnim rezultatima osvojio je 94 odsto glasova. Glavna opoziciona grupa, Demokratska Progresivna Partija, povukla se dva dana pre glasanja uz obrazloženje da bi njeno učešće samo dalo legitimitet maskaradi demokratije.

Ben Ali, lider vladajućeg Ustavnog demokratskog pokreta (RCD), trebalo je da se povuče 2004, ali je organizovao referendum kojim je podržana izmena ustava kojom dobija pravo na još dva mandata.

Rođen je u Hammam Sousseu 1936, i bio je ambasador Tunisa u Varšavi 1980, a u oktobru 1987. je postao premijer.

Na mesto predsednika je došao ubrzo iste godine nakon što su lekari zaključili da je predsednik Habib Bourguiba nesposoban da vlada jer je postao senilan.

Iako tuniski ustav garantuje slobodu mišljenja i izražavanja, vlada čvrsto kontroliše štampu i elektronske medije.

Državni radio i TV servis Etablissement Radio Télévision Tunisienne (ERTT) ima dva nacionalna TV kanala i nekoliko radio mreža.

Mnoga domaćinstva imaju satelitske antene i egipatske i panarapske stanice imaju ogromnu gledanost. U Tunisu se hvata i signal dve opozicione TV stanice sa sedištem u Londonu - Al Mustaqillah TV and Zeitouna TV. Do 2003, država je imala monopol na radio emitovanje.

Zakonom o štampi predviđene su visoke novčane kazne i kazne zatvora za prekršioce. Predstavnici vlasti kontrolišu tekstove pre objavljivanja, a vlada stimuliše visok stepen samocenzure.

Pitanja korupcije i ljudskih prava su tabu u medijima. Izdanja stranih novina, uključujući francuska i panarapska izdanja se regularno zaplenjuju. Postoji nekoliko privatnih novina i magazina.

Medijske organizacije tvrde da je zastrašivanje novinara sveprisutno. Godine 2002, urednik jednog satiričnog web sajta osuđen je na kaznu zatvora pod optužbom da je "objavio lažne vesti". Urednik u pitanju je na svom sajtu objavio opozicioni materijal.

Monitoring interneta je sveprisutan u Tunisu. Web sajtovi sa sadržajima koji se kritički odnose prema vladi često se blokiraju.

Mediji

Štampa
La Presse - u vlasništvu vladajuće partije RCD
Al-Horria - u vlasništvu vladajuće partije RCD
Nouvelles de Tunisie - dnevnik
Assabah - dnevnik
Le Quotidien - dnevnik

Televizija
Etablissement Radio Télévision Tunisienne (ERTT) - državna stanica, u njenom sastavu su Tunis 7 i Canal 21
Hannibal TV - prva privatna TV stanica, satelitska

Radio
Radio Tunisienne - državna stanica
Radio Mosaique - Tunis FM station; prva privatna tuniska radio stanica

Tunis: Hronologija ključnih događaja

Oko 1100. godine stare ere - Feničani osnovali naseobine duž severnoatlantske obale, uključujući Kartaginu u blizini današnjeg grada Tunisa: Kartagina kasnije postaje glavna pomorska sila na Mediteranu

146. stare ere - Rimljani osvajaju Kartaginu. 

439 - Vandali osvojili čitav region. Rimske građevine i artifakti uništeni.

7. vek - Arapi osvojili teritoriju današnjeg Tunisa.

909 - Ustanak Berbera. Arapi prestaju da kontrolišu region.

Otomanska imperija

17. vek - Tunis postao deo imperije Otomanskih Turaka, ali zadržava visok stepen autonomije.

1881 - Francuske trupe okupirale Tunis. Francuska preuzela kontrolu nad ekonomskim i spoljnim poslovima Tunisa; godine 1993. Tunis formalno postaje francuski protektorat.

1934 - Habib Bourguiba osnovao partiju Neo-Dustour čiji je glavni cilj nezavisnost Tunisa.

1942 - Drugi svetski rat: nemačke trupe dolaze u Tunis kako bi se suprotstavile saveznicima u Alžiru. Saveznici proterali nemačke i italijanske trupe iz Tunisa 1943.

Nezavisnost

1956 (20. mart) - Tunis postaje nezavisna država, a Bourguiba premijer.

1957 - Monarhija ukinuta, Tunis postaje republika.

1961 - Tunis zahteva od francuskih snaga da napuste bazu u Bizertu. Dolazi do sukoba između tuniskih i francuskih snaga. Nakon dugih pregovora, Francuzi se 1963. povlače iz Bizerta.

1981 - Prvi višestranački parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti. Partija predsednika Bourguibe glatko dobija izbore.

1985 - Izrael napao štab Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) u Tunisu i tom prilikom je poginulo 60 ljudi. Napad je izvršen kao osveta za napad PLO-a na jednu jahtu u kiparskoj luci Larnaka kada je poginulo troje izraelskih turista.

1987 - Smena vlasti bez krvoprolića: premijer Zine El Abidine Ben Ali proglasio predsednika Bourguibu mentalno nesposobnog da vlada i sam preuzeo vlast.

Ben Ali dobija izbore

1989 - Ben Ali pobedio na predsedničkim izborima, i ponovo je izabran 1994. Oba puta nije imao protivkandidata. 

1999 - Prvi višestranački predsednički izbori; Ben Ali izabran po treći put.

2000 (april) - Habib Bourguiba, otac nezavisnog Tunisa, umire; hiljade ljudi se pojavilo na sahrani.

2002 (april) - Eksplodirala bomba kod sinagoge u turističkom mestu Djerba. Poginulo je 19 osoba, od toga 11 nemačkih turista; al-Qaeda preuzela odgovornost.

2002 (maj) - Predsednik Ben Ali dobija referendum o ustavnim promenama kojim je utabao put svom četvrtom mandatu.

2002 (septembar) - Šef Komunističke radničke partije, Hamma Hammami, oslobođen iz zatvora zbog lošeg zdravlja. Na kaznu zatvora je prethodno osuđen pod optužbom da je bio član jedne ilegalne organizacije, kao i da je podsticao pobunu protiv režima.

2004 (jul) - Tunis demantuje navode organizacija za zaštitu ljudskih prava da već godinama u samicama drži 40 političkih zatvorenika.

2004 (oktobar) - Predsednički izbori: predsednik Ben Ali pobeđuje sa 94% glasova.

2005 (jul) - Uvodi se gornji dom parlamenta, kojim dominiraju članovi vladajuće partije.