Web vodič: Slovenija (2.deo)

Kultura

Od Drugog svetskog rata veliki deo slovenačke tradicije je nestao, ali tradicionalna muzika i stari način pripremanja hrane (koji uglavnom uključuje ribu, divljač i knedle) i dalje opstaju. Ni savremenija zadovoljstva kao punk i postmodernistička umetnost nisu strani Sloveniji, ali njihov najomiljeniji pisac i dalje je romantičarski pesnik iz 19. veka France Prešern.

Postmodernističkim slikarstvom i skulpturom od 1980ih dominiraju multimedijalna grupa Neue Slowenische Kunst (NSK) i petočlani anonimni IRWIN.

Najomiljeniji slovenački pisac je romantičarski pesnik France Prešren (1800-49), čijim stihovima su postavljeni novi standardi u slovenačkoj književnosti i koji su uticali da se podigne nacionalna svest.

Mnoge značajne zgrade i trgove u Sloveniji projektovao je arhitekta Jože Plečnik (1872-1957), čiji se portret nalazi na novčanici od 500 SIT.

Slovenačka kuhinja, koja se tradicionalno vrti oko divljači i ribe, pod velikim je uticajem njenih suseda. Iz Austrije je došla klobasa (kobasica), zavitek (štrudla) i dunajski zrezek (bečka šnicla). Njoki (knedle od krompira), rizota (rižoto) i žlikrofi koji podsećaju na raviole su italijanski uticaji. Mađarski doprinos je golaz (gulaš) i paprikaš (s piletinom ili junetinom). A tu je i stari balkanski adut iz rukava, burek - masna pita od kora, punjena sirom, mesom, ili u slatkoj verziji - jabukama, koji se služi u pekarama. Postoji više vrsta valjušaka ili knedli; štruklji sa sirom su najpopularniji. Tradicionalna jela su najbolja u gostionicama (gostilnama). Slovenija proizvodi i neka vrlo dobra crna i bela vina, jak brendi koji se zove zganje i piva marke Union i Zlatorog, koja su vrlo popularna.

Popularna muzika pokriva čitav niz stilova, ali upravo je punk bio taj koji je krajem 1970-ih i početkom 1980-ih razdrmao uštogljenu Sloveniju. Okruženje

Slovenija zauzima oko 2% centralne Evrope. Površina zemlje je 20,256 km2, otprilike kao Izrael ili Vels. Na severu se graniči sa Austrijom, na jugu sa Hrvatskom. Kratke granice odvajaju Sloveniju od Italije na zapadu, i Mađarske na istoku. Slovenija je u glavnom brdovita, a više od 90% njene površine se nalazi na 300m nadmorske visine. Šume prekrivaju gotovo polovinu zemlje (što Sloveniju čini jednom od 'najzelenijih' država na svetu), a obradiva zemlja – koja se u glavnom sastoji od polja, voćnjaka, vinograda i pašnjaka – pokriva daljih 43%.

U unutrašnjosti zemlje teče nekoliko reka među kojima su Sava i Drava (koje se ulivaju u Dunav), Soča, koja se uliva u Jadransko more, Mura i Krka. Reka Kolpa čini najveći deo granice sa Hrvatskom.

U Sloveniji raste oko 2900 vrsta biljaka i mnoge žive samo u Sloveniji. Nacionalni park Triglav je naročito bogat endemskim vrstama cvetnih biljaka.

Evropskih životinja u Sloveniji ima u izobilju, a najčešći su srndaći, divlje svinje, divokoze, medvedi i risevi (i svi se love), ali tu žive i ređe vrste kao što su barske kornjače, pećinski jež iskarbeja. Proteus anguinus, 'čovečja ribica', živi samo u slovenačkim krečnjačkim pećinama (Postojna) i jedna je od najmisterioznijih stvorenja na svetu.

Severozapad zemlje ima alpsku klimu, a temperature u alpskim dolinama su leti umerene, i prilično niske zimi. Jadranska obala i najveći deo Primorske (najzapadnije) oblasti imaju mediteransku klimu, sa toplim, sunčanim danima i blagim zimama. Najveći deo istočne Slovenije ima kontinentalnu klimu, sa toplim letima i hladnim zimama. Januar je najhladniji mesec; prosečna dnevna temperatura je minus 2°C. Jul je najtopliji mesec, s prosečnom temperaturom od 21°C.

Kako stići

Turisti su tek od nedavno počeli da se masovno slivaju u Sloveniju, i to od kako su uvedeni jeftini Easyjet letovi između Zapadne evrope i Ljubljane. Slovenački nacionalni prevoznik Adria Airways ima non-stop letove koji povezuju ljubljanski aerodrom Brnik i praktično svaki veći grad u Evropi, kao i Tel Aviv. Aerodromska taksa iznosi oko 11 evra i obično je uključena u cenu karte.

Postoje svakodnevne autobuske linije koje povezju Sloveniju i Italiju, najčešće preko slovenačkog pograničnog grada Nova Gorica. Koper takođe ima dobre autobuske veze sa Italijom: postoji oko 17 autobusa dnevno za Trst, koji se nalazi 21 km severoistočno. Autobusom je lako doći i iz Mađarske, Hrvatske, Austrije i Jugoslavije.

Železnicom je Slovenija povezana sa Salcburgom (4-5 sati vožnje), Trstom (tri sata), Bečom (šest sati) i Zagrebom (dva do tri sata). Do Amsterdama se vozom putuje 18 sati.

Postoji nekoliko desetina međunarodnih graničnih prelaza koje možete preći automobilom, motorciklom, biciklom, pa čak i peške.

Kako putovati po Sloveniji

Osim za duga putovanja, po Sloveniji je najbolje koristiti autobus. Polasci su česti, a mreža pokriva čitavu zemlju. U pojedinim slučajevima čak nećete imati izbora; putovanje autobusom je često jedini praktičan način da dođete do Bleda i Bohinja, Julijskih Alpa i najvećeg dela obale iz Ljubljane. Ako rešite da krenete u petak popodne, potrudite se da rezervišete kartu, jer tada studenti odlaze na vikend. Osim novog ICS ekspres voza između Ljubljane i Maribora, u železnici će uživati samo ljubitelji prirode: jedna od najprijatnijih vožnji je klackanje dolinom Soče.

Automobilom možete da obiđete neke od najlepših i najizolovanijih gradova i sela u Sloveniji, a rent-a-car ne košta mnogo. Rent-a-car agencije na aerodromu Brnik i u Ljubljani imaju najbolje cene, a i benzin i putarine su relativno jeftini.

Slovenija: Politički profil

(Izvor: BBC)

Zemlja spektakularnih planinskih vrhova, gustih šuma i minijaturne Jadranske obale, Slovenija istovremeno može da se pohvali ekonomskom i političkom stabilnošću.

Ona je jedina među bivšim jugoslovenskim republikama koja je u prvom talasu ušla u Evropsku uniju, čiji je član postala u maju 2004.

Samo nekoliko meseci pre ulaska u EU, Slovenija je postala član Nato.

Za razliku od Hrvatske i Bosne i Herzegovine, Slovenija je uspela da se odvoji od Jugoslavije maltene bez krvoprolića.

Takvom razvoju događaja nesumnjivo je doprinela činjenica da je Zapadna Evropa podržala Slovenačke aspiracije kao i to da u zemlji nema mnogo pripadnika drugih etničkih grupa.

Slovenija je oduvek bila najrazvijenija regija u bivšoj Jugoslaviji i za razliku od drugih republika relativno lako je sprovela tranziciju iz socijalističke privrede u kapitalističko slobodno tržište.

I sa političke strane Slovenija je bila najliberalnija republika jugoslovenske federacije. Upravo je Slovenija tokom 1980ih vršila pritisak za uvođenje većih političkih sloboda i pluralizma.

Takva reputacija malo je izbledela nakon sticanja nezavisnosti kada su hiljade građana drugih jugoslovenskih republika izbrisani iz spiskova i izgubili pravo na boravak.

Parlament je kasnije izglasao zakon kojim im se vraća državljanstvo, ali je zakon oboren ubedljivom većinom glasova na referendumu koji je održan neposredno pred ulazak u EU 2004. Organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile su taj potez koji je istovremeno bio veliki blamaž za rukovodstvo zemlje tokom priprema za slavlje pred članstvo u EU.

Od sticanja nezavisnosti, Slovenija je imala stabilnu, ali ponekad i slabu vladu. Dugogodišnji slovenački premijer Janez Drnovšek pobedio je na predsedničkim izborima krajem 2002. Dotadašnji predsednik bio je Milan Kučan.

Predsednik: Janez Drnovšek

Janez Drnovšek je osvojio drugi krug predsedničkih izbora u decembru 2002. sa 56% glasova. Odmah nakon toga, podneo je ostavku na mesto premijera.

Kao i njegov prethodnik na mestu predsednika, Milan Kučan, Janez Drnovšek je bio ključni igrač u slovenačkoj politici još od sticanja nezavisnosti. On je bivši lider Liberalnih demokrata, stranke levog centra.

Tokom njegovog predsedničkog mandata, Slovenija je postala član EU i Nato.

Premijer: Janez Janša

Parlament je Janezu Janši, lideru Slovenačke demokratske partije, stranke desnog centra, dao podršku za sastavljanje vlade, nakon što je na izborima 2004. ta stranke maltene duplirala broj mesta u parlamentu.

Stranka je sastavila koaliciju sa još tri partije: strankom Nova Slovenija i Narodnom strankom - strankama desnog centra – i sa Demokratskom strankom penzionera, partijom levog centra. Parlament je podršku novoj vladi dao u decembru.

Kampanja Janeza Janše bazirala se na obećanjima da će smanjiti trošak državne administracije i ubrzati privatizaciju s obzirom da se Slovenija sprema da u bliskoj budućnosti uvede euro.

Janša je rođen 1958. Diplomirao je na fakultetu za civilnu odbranu i početkom 1990ih je jedno vreme bio ministar odbrane.

Stranka Liberalnih demokrata, partija Janšinog prethodnika, Antona Ropa, bila je na vlasti gotovo svih prethodnih 13 godina od kada je Slovenija stekla nezavisnost.

Ministar inostranih poslova: Dimitrij Rupel

Ministar finansija: Andrej Bajuk

Mediji

Nakon sticanja nezavisnosti 1991, u Sloveniji je nastupio spektakularni razvoj tržišta medija, što je odražavalo ekonomski uspeh ove zemlje.

Medijska scena je raznolika i slobodna, a ustavom se garantuje sloboda izražavanja. Najveće novine su u privatnom vlasništvu i se same izdržavaju putem reklama.

Elektronski mediji su delom u javnom, a delom u privatnom vlasništvu. Televizijsko tržište je u glavnom podeljeno između javnog servisa RTV Slovenija i privatnih stanica Pop TV i Kanal A. Postoji veliki broj komercijalnih i javnih radio stanica.

Oko dve trećine domaćinstava koje imaju TV imaju kablovsku ili satelitsku televiziju.

Štampa

Dnevnik – ljubljanski dnevnik

Delo - ljubljanski dnevnik

Večer – mariborski dnevnik

Slovenske Novice – dnevnik, tabloid

Mladina - nedeljnik

Primorske Novice – regionalni dnevnik

Televizija

RTV Slovenija – u državnom vlasništvu, ima dva nacionalna TV kanala i regionalne servise

Pop TV - komercijalna

Kanal A - komercijalna

Radio

RTV Slovenija – u državnom vlasništvu sa dve radio stanice A1, Val 202 i Ars, regionalnim servisima i stanicom za turiste na engleskom i nemačkom

Radio Hit - komercijalan

Radio City - komercijalan

Novinska agencija

Slovenska tiskovna agencija

Slovenija: Hronologija ključnih događaja

(Izvor: BBC)

1918 – Nakon propasti Austrougarske monarhije, Slovenija postaje deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1929  - Kraljevina SHS menja ime u Jugoslaviju.

1941 – Nacistička Nemačka i Italija okupirale Sloveniju za vreme Drugog svetskog rata.

1945 – Na kraju rata, Slovenija postaje konstitutivna republika socijalističke Jugoslavije.

1989 – Slovenački parlament potvrdio pravo države da se odvoji od jugoslovenske federacije.

Nezavisnost

1990 – Prvi višepartijski zbori. Milan Kučan postaje predsednik. Ogromna većina Slovenaca na referendumu glasa za nezavisnost.

1991 – Slovenija, uporedo sa Hrvatskom, proglašava nezavisnost. Jugoslovenska federalna vojska Interveniše. Slovenačke snage brane zemlju. Oko 100 ljudi je poginulo. EU posreduje u prekidu vatre. Jugoslovenska armija se povlači.

Hiljadama državljana drugih bivših jugoslovenskih republika oduzeto pravo na boravak, posedovanje imovine, obrazovanje, zdravstvene i socijalne usluge.

1992 - EU i SAD priznali nezavisnost Slovenije. Slovenija postaje član Ujedinjenih nacija. Prvi parlamentarni i predsednički izbori u novoj nezavisnoj državi. Milan Kučan ponovo izabran za predsednika. Janez Drnovšek postaje premijer.

1993 - Slovenija postaje član Međunarodnog monetarnog fonda.

1996 – Slovenija potpisuje sporazum o pridruživanju sa EU.

Članstvo u EU i Nato

1997 - Janez Drnovšek ponovo izabran za premijera, Milan Kučan ponovo izabran za predsednika. EU započinje sa Slovenijom pregovore o punopravnom članstvu.

1999 – Slovenija kao članica programa Nato Partnerstvo za mir dozvoljava snagama Nato da koriste njen vazdušni prostor tokom bombardovanja Kosova i Srbije. Predsednik Clinton posetio je Sloveniju u julu i tada je izjavio da je ona jak kandidat za punopravno članstvo u Nato.

2000 – U aprilu izglasano nepoverenje Janezu Drnovšeku; Andrej Bajuk iz Socijaldemokratske partije, stranke desnog centra, postaje premijer. U oktobru se održavaju izbori i Drnovšek ponovo uzima vlast na čelu koalicije četiri stranke.

2002 (novembar) - Slovenija je jedna od sedam zemalja koje su na samitu u Pragu formalno pozvane da postanu članice Nato.

2002 (decembar) – Premijer Janez Drnovšek pobedio na predsedničkim izborima.

Na samitu EU u Kopenhagenu Slovenija formalno pozvana da se 2004. pridruži Evropskoj uniji.

2003 (mart) – Građani na referendumu podržali članstvo u EU i Nato.

2004 (februar) – Parlament izglasao zakon kojim je hiljadama građana ostalih jugoslovenskih republika vraćeno pravo na boravak, kao i druga prava koja su im oduzeta po sticanju nezavisnosti.

2004 (mart) – Slovenija primljena u Nato.

2004 (april) – Na referendumu odbijen zakon kojim se vraćaju prava građanima drugih jugoslovenskih republika, koja su im oduzeta nakon sticanja nezavisnosti.

2004 1 (maj) – Slovenija je među 10 novih članica EU.

2004 (oktobar) – Stranka desnog centra Slovenska demokratska stranka odnosi ubedljivu pobedu na opštim izborima. Lider stranke, Janez Janša dobio podršku parlamenta da sastavi koalicionu vladu.

2005 (februar) – Parlament ratifikovao ustav EU.