Inflacija raste zbog nafte

Najviše uticaja na poskupljenja ima cena sirove nafte na svetskom tržištu, koja je od početka godine porasla za skoro 50 odsto, a procenjuje se da će se taj rast i nastaviti.

Na početku godine sirova nafta tipa ural, koja se kod nas najviše uvozi, na svetskom tržištu koštala je 35 dolara za barel, a već početkom juna 48 dolara. Skok cene nafte bio je najveći tokom leta tako da barel sada košta nešto manje od 60 dolara.

Međutim, procenjuje se da tu nije kraj rasta cene nafte na svetskom tržištu, kaže Aleksandar Mileusnić, direktor "Petrobart-Avia": "Globalno, na svetskom tržištu imamo trend rasta tražnje, tražnja za naftom je sve veća, a kapaciteti su ograničeni za povećanje proizvodnje. U svakom slučaju, cena nafte će i dalje da raste, optimističari kažu 70 dolara, a oni pesimistični i 100 dolara za barel."

Sve se to odrazilo i na naše tržište. Tako se na početku godine litar benzina plaćao 58 dinara, a sada je njegova cena 76 dinara. "S obzirom na to da nema onih koji prognoziraju da će cena da pada, moguće je da očekujemo samo poskupljenja do kraja godine. Kako sada stvari stoje, to poskupljenje je moguće 9. septembra i to za 10 odsto u odnosu na sada važeće cene", kaže Mileusnić.

Kada nafta poskupi poskupljuje i sve ostalo. Od juče je za 10 odsto skuplje svinjsko meso, a prema rečima Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište, izvesno je da će se nastaviti i rast cena poljoprivrednih proizvoda: "Kome iz budžeta na hranu ide 50 odsto, za njega je stopa inflacije samo 25 odsto. Prema tome, budući da je loša godina, kolike će biti cene hrane to tek treba da se vidi."

Međutim, dobar poznavalac poljoprivrede Zaharije Trnavčević smatra da proizvođači neće moći da povećaju svoje cene, jer zbog niske kupovne moći neće imati ko da kupuje njihove proizvode. "Sve zavisi od ponude i potražnje. Ako nema izvoza, a nema ga, ja ne očekujem da će zbog porasta cena energenata poskupeti poljoprivredni proizvodi i hrana", smatra Trnavčević.

Zbog rasta cena, Miroslav Prokopijević, kao i analitičati iz Instituta za istraživanje tržišta, procenjuju da će ovogodišnja inflacija biti 17 odsto. To je za četiri procenta više nego prošle godine i od onoga što je planirano za ovu godinu. Podsetimo i da je procena da će inflacija u Crnoj Gori biti 3,2 odsto, gde je poslednje četiri godine inflacija jednocifrena i ima trend opadanja.

Od jeseni nova poskupljenja

Samo da nisu hladni...

Pored novih cena struje, u novoj sezoni daljinsko grejanje moglo bi da poskupi najmanje za trećinu, prema zahtevu elektrana i toplana

To će se desiti ukoliko lokalne vlasti prihvate zahteve elektrana i toplana. Beograđani koji se greju na radijatore od jeseni daljinsko grejanje mogli bi da plaćaju 10 dinara više - ukoliko Skupština grada odobri zahtev elektrana, nova cena bi bila 39 dinara po kvadratnom metru. I oni koji se greju na struju, mogu da očekuju veće račune jer je izvesno novo poskupljenje od 1. oktobra.

Kao razlog za poskupljenje navodi se rast cena energenata koje toplane koriste, kaže za B92 Slobodan Ogrizović iz Beogradskih elektrana: "Cela priča nije namenjena plašenju korisnika, trudićemo se da radimo, nema razloga za brigu da grejna sezona neće početi, mi samo hoćemo da ukažemo da je postojeća cena neekonomska i da prizvodi gubitak".

Grejanje skuplje svuda?

U novoj sezoni, prema rečima predsednika Udruženja toplana Srbije Milovana Lečića neminovno je poskupljenje daljinskog grejanja i za stanovnike centralne Srbije. Cene se razlikuju od grada do grada, a njihov predlog je da umesto prosečnih 25 dinara po kvadratnom metru nova cena grejanja bude 40 dinara jer samo tako grejanje može da bude redovno.

"Naše procene su da grejanje treba da košta više od 40 dinara, mi znamo da će se to nepovoljno odraziti na građane, ali cene grejanja moraju pokrivati troškove toplana ukoliko mislimo da završimo grejnu sezonu kao do sada, prethodnih godina", kaže Lečić.

Kragujevčani će na septembarskim računima plaćati grejanje po ceni višoj za 11,38 odsto, rečeno je agenciji Beta u gradskoj upravi. Poskupljenje važi od 1.avgusta. Odobreno povećanje cena toplotne energije je niže od zahteva preduzeća "Zastava energetika", koja je tražila od gradske uprave da se cene grejanja povećaju za 27,5 odsto. Posle povećanja cena, centralno grejanje u stambenom prostoru koštaće 30 dinara po metru kvadratnom, bez poreza. U "Energetici" ističu da odobreno povećanje nije dovoljno da pokrije troškove, što znači da se ubrzo može očekivati nov zahtev za povećanje cena grejanja.

Pri tom, izvesno je i novo poskupljenje struje od 1. oktobra i to od 5 do 10 odsto. U EPS-u tvrde da oni još nisu uputili zvaničan zahtev za novo poskupljenje. Poskupljenje se može izbeći, kako kažu, ukoliko se u  predstojećim razgovorima sa ministarstvom finansija  nađe način da se obezbedi 2,7 milijardi dinara, koliko je potrebno da se završe remonti postrojenja  EPS-a.