MMF upozorava Vladu Srbije

Uslov da se to ne desi jeste da se u naredna dva meseca budu ispunjeni uslovi koje je ta finansijska institucija postavila, a Vlada prihvatila. Do kraja oktobra mora se sprovesti reforma penzionog sistema i započeti prodaja dve rafinerije nafte.

Ako Međunarodni monetarni fond odustane od trogodišnjeg aranžmana pred samim njegovim završetkom, to će koštati Srbiju oko 900 miliona dolara. Ne samo da će zemlja ostati bez poslednje tranše kredita, već, što je mnogo veći problem, deo duga prema Pariskom klubu neće biti otpisan.

Šef kancelarije MMF-a u Beogradu, Harald Hiršhofer, objašnjava da je u maju Vlada Srbije prihvatila uslove iz Memoranduma o ekonomskoj politici i potpisala ga. To je, prema njegovim rečima, za Odbor direktora MMF-a koji odlučuje o sudbini aranžmana, bio signal da u Vladi postoji odlučnost da se sprovedu tražene reforme: "Samo nekoliko nedelja nakon što je Odbor Fonda odobrio nastavak aranžmana, mi smo mogli da vidimo da ta odlučnost zapravo ne postoji kada je reč o reformi NIS-a, a upravo je odlučnost da se reformiše NIS bila kritična tačka o kojoj je Odbor najviše raspravljao kada je odobrio poslednje produženje aranžmana."

Direktor Centra za slobodno tržište, Miroslav Prokopijević smatra da bi posledice prekida saradnje sa MMF-om bile veoma teške: "Prazniji budžet, udar na dinar, koji će morati da klecne ili kroz jednokratnu devalvaciju ili kroz ubrzano obezvređivanje vrednosti. To je signal stranim investitorima da polako pakuju kofere i da gledaju šta će. To istovremeno znači da neće moći da se otpiše onih 700 miliona dolara duga prema Pariskom klubu".

U razgovoru za B92, šef kancelarije MMF-a, objašnjava da ta financijska institucija ne traži da prodaja rafinerija bude završena za dva meseca, već da se sa njom samo počne. Dovoljan signal, kako kaže, bilo bi imenovanje konsultantske kuće za privatizaciju.

Međutim, novinar koji godinama piše o energetici i jedan od najboljih poznavalaca prilika u NIS-u, Sijka Pistolova, tvrdi da bi i to mogao da bude problem: "U našoj Vladi, bar kada je prodaja NIS-a u pitanju, svaki ministar lobira za svog favorita. Kada imaš takvu Vladu, sa takvim ministrima, onda je teško očekivati da će jedna ozbiljna institucija kao što je MMF da im poveruje da će oni za godinu dana da upristoje NIS i da će ga tek onda prodati".

Drugi uslov za nastavak aranžmana jeste smanjenje potrošnje budžetskog novca za isplatu penzija. Reforma penzionog fonda, takođe je više puta odlagana, a ako bi Vlada prihvatila zahtev MMF-a, to bi značilo značajno smanjenje penzija.