Japanski naučnici prave najbrži superkompjuter na svetu

Sredinom ove godine iz Japana su stigle vesti da tamošnji naučnici počinju da rade na razvoju superkompjutera koji će biti višestruko brži od trenutno najbržeg superkompjutera na svetu.

Najnoviji objavljeni detalji tog projekta, međutim, govore o tome da se japanski naučnici spremaju da razviju sistem, koji će biti sposoban da obavi deset triliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi, odnosno deset petaflopsa. Sistem te snage biće više od 70 puta brži od IBM-ovog superkompjutera Plavi gen (Blue Gene/L), koji je zauzeo prvo mesto na najnovijoj listi 500 najbržih superkompjutera, objavljenoj krajem juna ove godine.

Program izgradnje novog superkompjutera finansiraju japanska ministarstva obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije, a na njegovom razvoju sarađivaće kompanije NEC i Hitachi i više japanskih univerziteta. Računar bi trebalo da bude kompletno instaliran do 2011. godine.

Iako mnogima ovo takmičenje u razvoju najbržih superkompjutera izgleda pomalo bizarno, ono se u SAD i Japanu shvata prilično ozbiljno. Štaviše, čini se da te dve zemlje jedine imaju dovoljno finansijskih sredstava, znanja i iskustva da se upuste u nadmetanje, u kome se osim osvajanja naslova najbržeg superkompjutera, potvrđuje i tehnološka snaga učesnika.

Japanski inženjeri su već ranije šokirali svoje američke suparnike, kada su 2002. godine razvili superkompjuter Simulator Zemlje (Earth Simulator), koji je zauzimao čelno mesto na listi najbržih sve do 2004. godine i pojavljivanja Plavog gena. Simulator Zemlje se na najnovijoj top-listi najbržih superkompjutera nalazi na četvrtom mestu sa brzinom od 35,9 teraflopsa (biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi).

IBM-ov BlueGene/L (Plavi gen) zauzeo je drugi put zaredom prvo mesto na listi najbržih. Plavi gen je bio najbrži i na prethodnoj listi objavljenoj u novembru prošle godine, ali je u međuvremenu udvostručio svoje performanse, budući da je na referentnom testu dostigao brzinu od 136,8 teraflopsa, što je skoro dvostruko više u odnosu na novembarski rezultat (70,7 teraflopsa). IBM-ovi stručnjaci očekuju da Plavi gen do ktaja godine dostigne brzinu između 270 i 280 teraflopsa.

Na drugom mestu liste najbržih nalazi se još jedan Plavi gen koji je postigao 91,2 teraflopsa, dok je na trećem mestu superkompjuter Columbia (51,9 teraflopsa), koji je sastavila kompanija Silicon Graphics (SGI).

Naučnici širom sveta koriste superkompjutere za najrazličitija naučna istraživanja, počev od izrade računarskih modela koji simuliraju vremenske prilike i razvoja nuklearnog naoružanja do izučavanja svemira, biomedicinskih istraživanja i razvoja novih lekova. (G.B.)

U saradnji sa mikro.co.yu