Sa Tolimirom je pregovarano o odlasku u Hag

Materijalna situacija pripadnika Vojske SCG i skraćivanje vojnog roka nisu direktno povezani. Skraćenje vojnog roka je prvi korak u pravcu profesionalizacije Vojske i to je naš cilj. Ona je uslovljena time što su sada izazovi našoj bezbednosti potpuno drugačiji i mogu da se kontrolišu jedino profesionalnom vojskom. Radi se uglavnom o terorizmu. Zbog toga idemo na lagano skraćenje vojnog roka, što znači da ćemo povećavati broj profesionalnih vojnika i na kraju ćemo i ukinuti služenje vojnog roka, odnosno, imaćemo neku formu dobrovoljnog služenja. U osnovi, vojska će biti potpuno profesionalna. Situacija u Vojsci je onakva kakva je i u zemlji - kaže u razgovoru za Danas Prvoslav Davinić, ministar odbrane Srbije i Crne Gore.

Materijalna situacija je jedan od problema koji se najčešće pominje kada je reč o Vojsci.

- Zbog procesa reforme Međunarodni monetarni fond traži od nas da javnu potrošnju svedemo na određene parametre koji omogućavaju uštede i reorganizaciju čitave administracije u skladu sa međunarodnim načelima. Samim tim, i nama je smanjen jedan deo sredstava. U razgovorima sa ministrom finansija, postigli smo dogovor da se finansiranje iz redovnog budžeta obezbeđuje onoliko koliko budžet može da nam da. Naša prednost je što sada imamo određenu imovinu koja postaje višak, pošto smanjujemo kadrove i to možemo da prodajemo i zadovoljimo potrebe koje ne možemo iz redovnog budžeta. Jedini problem je administrativne prirode - odobravanje nadležnih organa Vlade Srbije da se neka vojna imovina može prodati, zahteva dugo vreme i zbog toga imamo određenih finansijskih problema. Dogovorili smo sa potpredsednikom Vlade Miroljubom Labusom i ministrom Mlađanom Dinkićem, a kasnije i sa premijerom Vojislavom Koštunicom da se taj proces maksimalno ubrza i da se pronađu neke pogodnosti kako bismo imovinu, dok je ne prodamo, mogli da dajemo u zakup.

O kojim lokacijama je reč?

- Zgradu u Birčaninovoj 5, u Beogradu hoćemo da izdamo u zakup. Postoji nekoliko interesenata jer je to vrlo dobar poslovni prostor u centru grada. Dve zgrade pored bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane, koje su razrušene takođe su deo imovine za koju tražimo dozvolu za prodaju i očekujemo da ćemo dobiti saglasnost. Postoji interes da se ove zgrade sačuvaju, obnove, onako kakve su originalno bile i postoje različita mišljenja o tome kojoj svrsi bi trebalo da se privedu. Uvažavam sve zahteve, ali njihova restauracija je povezana sa visokim materijalnim sredstvima, a namenski te zgrade nam više nisu potrebne. Takođe, prodajemo tridesetak domova vojske i kasarni širom Srbije. Pored toga imamo i zemljište koje nam više nije potrebno. Sada pravimo aranžmane sa lokalnim organima uprave kako bismo im ustupili zemljište na kojem bi se gradili stanovi da bismo zadovoljili vojne potrebe.

Da li su rađene istrage u vezi sa pojedinim tvrdnjama u javnosti da je Vojska iznajmljivala privatnim licima tenkove i avione?

- Upoznat sam sa tim da je bilo takvih radnji u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini. To je period daleko iza nas i odnosi se na drugu vojsku, tako da mislim da nije bilo nikakve istrage s tim u vezi. Ne znam ni za kakve druge slučajeve da je Vojska privatnim licima davala bilo kakvo teško naoružanje, a pogotovo nakon promena 2000. Mislim da su ostaci nepropisnog delovanja u vrlo kratkom vremenskom periodu eliminisani iz vojske i iz društva. Moj primarni zadatak je da se ne radi ništa što nije u skladu sa zakonom i propisima. Ono što je bilo ranije nastojimo da razjasnimo, da bismo došli do istine.

Kako ćete rešiti pitanje juga Srbije i Kosova? Nedavno smo čuli da postoji mogućnost još krvavijeg obračuna sa Srbima na Kosovu?

- To su neodgovorne izjave i one dolivaju ulje na vatru, što je loše. S druge strane, možda su takve izjave i dobre, jer je to upravo ono što mi međunarodnoj zajednici stalno predočavamo. Stalno govorimo da na Kosovu bezbednosna situacija uopšte nije rešena, da je položaj nealbanskih manjina tragično nesiguran. Stalno upozoravamo da će međunarodne snage biti prve na udaru nezadovoljstva albanskih ekstremista, koji mogu da se dignu na oružje i pokušaju da silom ostvare ono što možda putem pregovora neće moći i što međunarodna zajednica neće hteti da im da, jer nisu ispunili osnovne uslove. Takve izjave upravo potvrđuju našu državnu politiku da se sa rešenjem pitanja Kosova ne sme žuriti i da se moraju naći rešenja koja donose regionu više, a ne manje sigurnosti. Rešenje da Kosovo preko noći postane nezavisno ne donosi veću sigurnost. Stanje kakvo je bilo do rata 1999. takođe ne donosi više sigurnosti, jer albanska zajednica to neće prihvatiti. Moramo da se krećemo između ta dva ekstrema, i nađemo rešenje koje doprinosi većoj bezbednosti - ispunjavanje osnovnih standarda demokratskog društva, ljudskih prava, sloboda. Tada bi se stekli uslovi da i jedna i druga strana nastupaju sa više razumevanja i spremnosti za kompromis.

Osnovni cilj državne politike je ulazak u Partnerstvo za mir i Evropsku uniju. Uslov za to je hapšenje generala Ratka Mladića. Kakve podatke imate o njegovom kretanju i o ostalim haškim beguncima?

- Tu je upravo problem. Da raspolažemo podacima o njegovom kretanju taj problem bismo vrlo brzo rešili. To je ono što mi združeno i zdušno radimo. U našem državnom sistemu postoje službe koje se bave različitim aspektima. Mi nismo u ovom trenutku sigurni gde se on nalazi i ko mu pomaže, ali smo neke stvari ipak identifikovali i one nam u određenoj meri pomažu. Bez obzira na kontroverze o tome da li su se on ili neki drugi haški begunci krili u vojnim objektima do pre nekoliko godina, fokusirali smo se na to da utvrdimo da li je to slučaj sad. Odgovorno mogu da kažem da to sad nije slučaj i da se Mladić ne krije u vojnim objektima, niti mu bilo koje aktivno vojno lice pomaže u tome. Ne mogu da tvrdim da se ne krije u nekim civilnim objektima i da mu neka penzionisana vojna lica u tome ne pomažu. Zbog toga je važno da se ova akcija izvodi sa vojnim i civilnim organima i to se upravo vrlo intenzivno radi, jer smo svesni da nemamo mnogo vremena da to pitanje rešimo i da je sada postignut pozitivan momenat u našoj saradnji sa međunarodnom zajednicom. Ti su rezultati naišli na pozitivan odgovor, tako da je sada i javnosti jasno da kada se izvrše te obaveze onda dolazi znatan progres u svakom pogledu. Stalno me novinari pitaju ima li nekih promena u pogledu Mladića, Partnerstva i moj je odgovor u početku zbunjujući - da, ima velikih promena, ali ne u tome da smo rešili slučaj Mladića, već u tome što nam se nudi sve više pozitivnih stvari kada taj slučaj rešimo. Ono što su nam pre šest meseci govorili: "izvršite obaveze biće progresa", sada je toliko specificirano i kvantitativno i kvalitativno pojačano da je potpuno besmisleno ne shvatiti da je to u našem najvećem interesu. Stalno govorimo o Partnerstvu za mir. Da biste ušli u EU, za šta postoji podrška oko 85 odsto stanovništva, potrebno je ispuniti mnogo uslova. Dve trećine njih su da smo organizovani, demokrate, saradnja sa Hagom i sistem bezbednosti. Nakon toga smo nadomak EU. Najveća prednost koju bismo postigli ulaskom u Partnerstvo za mir je povećanje investicija. U zemlje koje su ušle u Partnerstvo za mir - Poljska, Češka, Mađarska, nakon ulaska strane investicije povećane su za 300 odsto.

Da li je bilo istrage povodom tvrdnji Svetka Kovača, načelnika Vojno-bezbednosne agencije, da je do 2002. bilo poznato boravište Ratka Mladića?

- Znam u kom kontekstu je on to prokomentarisao i kakav je razgovor vođen na tu temu, tako da to nisu bile kategorične tvrdnje. S druge strane, sve naše snage, pa i one na čijem čelu je general Svetko Kovač, usmerene su na rešavanje tog problema. To sam već rekao, ali ponoviću - umesto da trošimo energiju da vidimo da li je u Srbiji bio do 2002. ili do neke druge godine, ko mu je pomagao, mi hoćemo to pitanje da rešimo. Kada ga rešimo, biće nam vrlo lako da utvrdimo, korak po korak, gde se kretao, ko mu je pomagao i da iz toga izvučemo zaključke u pogledu odgovornosti lica.

Kako ćete da rešite problem ako ne rešite prethodno pitanje. Očigledno je postojala mreža ljudi koja je Mladiću pomagala do 2002?

- Verovatno su neki nastavili i dalje da mu pomažu, ali kako bi rekli, u interesu istrage ne mogu da kažem ništa o toj mreži i u kojoj meri su nam detalji o tome poznati.

Ima li detalja o ostalim haškim optuženicima?

- Nažalost, tu pomalo ima i nekih misterija koje ćemo morati da razjasnimo sa stanovišta odgovornosti lica koja su možda propustila da urade posao kako valja. Radi se o dvojici lica koja je trebalo da budu dostupna organima vlasti - Goranu Hadžiću i generalu Zdravku Tolimiru. Tolimir je u jednom trenutku izrazio spremnost da se dobrovoljno preda. Razgovori sa njim bili su finalizirani kada je on u jednom trenutku nestao. Dosad ne možemo da ga pronađemo.

Često se govori o oficirima kao proruski ili prozapadno orijentisanima. Postoji li ta vrsta podvajanja u okviru Vojske?

- Ne znam. Mislim da je vojska, uslovno govoreći, "poslušna" populacija koja svoj posao radi izuzetno profesionalno. Politika usmerava vojsku. Znamo kako izgleda kada usmerava pogrešno. Trenutno postoji konsenzus pripadnika Vojske SCG o tome da je naš najveći nacionalni interes ulazak u evro-atlantske integracije i vojska nastoji da se prilagodi tim standardima. Kada vojsci date jake instrukcije i objasnite zašto se nešto radi, oni će onda znati kako to da se uradi na najbolji mogući način. Strani faktori na našu reformu gledaju izuzetno pozitivno i ocenjuju da smo za vrlo kratko vreme napravili izuzetno mnogo. Naravno, takve pozitivne ocene se izražavaju o poseti generalnog sekretara NATO. Nekoliko visokih američkih vojnih funkcionera je dolazilo i još će ih doći, upravo kao izraz podrške procesu reformi i reformi našeg društva. Kod nas nema pozitivne ocene onoga što se dešava u vojsci zato što je naše društvo dosta polarizovano i što su ta dva pola dosta glasna u izražavanju svojih mišljenja. Jedni smatraju da ne treba ništa menjati, da vojska treba da bude jaka, da se udvostruči i još više naoruža i da ćemo naše nacionalne interese morati i ratnim operacijama da zaštitimo. Takve mogućnosti neću da komentarišem.Drugi ekstrem su demokratski orijentisane snage koje gledaju kritično na prošlost i kažu da je vojska bila odgovorna za sve nedaće i probleme koji su se dešavali u ratovima devedesetih i da je treba rasturiti i imaju osećaj revanšizma. Ne prihvatam ni jedno ni drugo mišljenje. Sve što radimo, radimo na bazi profesionalnih procena, konsultacija sa kolegama iz drugih zemalja koje su prošle kroz te probleme i sa organizacijom u koju hoćemo da uđemo, a to je NATO - Partnerstvo za mir. Strani faktor objektivnije gleda na to šta se kod nas dešava, jer su oslobođeni i jednog i drugog ekstremnog gledišta.

Prema svim istraživanjima konstantan je pad poverenja u Vojsku.

- Sticajem okolnosti prema najnovijim podacima Vojska figurira na drugom mestu, odmah iza crkve. Čak i kada je poverenje u Vojsku padalo, ona je bila na drugom mestu, samo je bila na nižem procentu. Sada, prema istraživanjima, vidim da je Vojska i dalje na drugom mestu i da je poverenje znatno veće. Šta znači imati ili nemati poverenje u vojsku. Te ankete moraju da budu malo jasnije. Morate da razradite šta je to u šta narod nema poverenja. Zadatak vojske je da garantuje bezbednost države i slobodu, pa se postavlja pitanje da li je to u šta javno mnjenje sumnja ili sumnja u neke druge stvari. Nikada nije objašnjeno zbog čega je palo poverenje. I tu je polarizovano mišljenje, pa se kaže zbog ubistava u Vojsci. Nikada nije dokazano da je ijedan vojnik ubijen u vojsci. Dobijamo određen broj regruta koji su generacija izrasla devedesetih godina u haosu i ti mladići su učili školu navrat-nanos. Imamo veliki broj ljudi kojima je proradila savest odjedanput iz srednjih ili bogatijih familija, koji imaju problem sa nošenjem oružja i traže civilno služenje vojnog roka. Mislim da je to prihvatljiva institucija koja je masovno zloupotrebljena u našem društvu. To što se koriste jednom institucijom pod izgovorom da imaju problem sa nošenjem oružja, neka im služi na čast, ali radi se o najobičnijem izbegavanju u većini slučajeva. Pre nekoliko dana, nažalost, još jedan vojnik je izvršio samoubistvo i pitanje je o čemu se tu radi. Imali smo tokom ove godine dva takva slučaja. Potražite ijednu vojsku u kojoj su tokom perioda od šest meseci samo dva vojnika stradala. Niko nije zabeležio sve napore Ministarstva odbrane i Generalštaba da eliminiše sve uzroke takvih pojava. I ovaj procenat od prošle godine bio je daleko ispod proseka drugih zemalja. Ipak, i jedan slučaj je suviše tragičan.

Kako ćete rešiti problem sa regrutima u inostranstvu?

- Tu još imamo sukob sa tužilaštvom. Njima sam uputio neke oštre reči, jer sam duboko pogođen njihovim stavom. Zakon treba poštovati i niko nije tražio da se zakon ne poštuje. Nakon konsultacija sa Vrhovnim savetom odbrane, predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Koštunicom, konstatovali smo da je to problem koji nas nepotrebno opterećuje i da moramo da nađemo trajnije rešenje. Privremeno treba naći zakonski okvir koji omogućava tim ljudima da dođu preko leta i da ih ne dovodimo u situaciju da ih hapse, da antagoniziramo tu našu emigraciju. To su sve pošteni ljudi. Tužilaštvo je zauzelo čvrst stav navodeći da ministar odbrane traži da krše zakon, što je najobičniji politički marketing, ali kontramarketing za njih, jer nismo tražili kršenje zakona, nego da se u okviru postojećeg zakona nađe mogućnost privremenog rešenja. Takvo rešenje postoji, ali tužilaštvo to mora da prihvati. Ono to nije prihvatilo, tako da idemo na izmenu Zakona o vojsci.

Praznik koji (ne) postoji

Da li je ispravljen propust u vezi sa obeležavanjem 16. juna, Dana Vojske, pošto ukaz o njegovom obeležavanju 1994. nije objavljen u Službenom listu, tako da je pravno nepostojeći?

- Iznenadili ste me vašim pitanjem. Uopšte nisam znao da odluka nije objavljena u Službenom listu. Praznik sam nasledio od mojih prethodnika i obeležavam ga. Ovo ćemo morati da istražimo i konsultujemo se sa pravnicima i vidimo da li je potrebno da se nešto uradi i kako.