Web vodič - Portugal

Puno ime države: Portugal

Površina: 92,391 km2

Broj stanovnika: 10.4 miliona

Glavni grad: Lisabon (535,740 stanovnika)

Stanovništvo: 99% Portugalci, 1% Afrikanci

Jezik: Portugalski

Religija: 97% Rimokatolici, 2% Protestanti, 1% ostali

Vlada: parlamentarna demokratija

Šef države: Predsednik Jorge Sampaio

Šef vlade: Premijer Jose Socrates

GDP: US$195.2 milijarde

GDP per capita: US$19,400

Stopa rasta: 3.3%

Inflacija: 4%

Glavne industrijske grane: Tekstilna, obuća, proizvodi od drveta, metalska, rafinisanje ulja, hemijska, konzerviranje ribe, proizvodnja vina, turizam, poljoprivreda

Glavni trgovinski partneri: EU (najviše Španija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija Velika Britanija), SAD

Članica EU: Da

Vize: Građanima EU nije potrebna viza. Građani Kanade, Novog Zelanda, Australije i SAD mogu bez vize da provedu do 90 dana. Građanima svih drugih zemalja potrebna je viza.

Zdravstveni rizici: opekotine od sunca (u tropskim i pustinjskim oblastima, kao i na velikim visinama možete vrlo brzo i ozbiljno pregoreti od sunca, čak i kada je oblačno. Na južnom delu zemlje su ultravioletna zračenja vrlo jaka – budite vrlo oprezni. Koristite kreme za sunčanje s jakim faktorom, nosite šešir, a nos i usne namažite specijalnim kremama. Kalamina losion i aloja vera pomažu kod blagih opekotina. Oči zaštitite kvalitetnim naočarima za sunce, naročito ako ste pored vode, peska ili snega)

Vremenska zona: GMT/UTC 0

Pozivni broj: 351

Struja: 220V, 50Hz

Kada otići

Puna turistička sezona počinje već od sredine juna i traje do septembra, osim u južnom području Algarve gde je mirno jedino kada je ciča zima. Karneval i Uskrs su dva praznika koja se s uživanjem slave u celoj zemlji, i zato pokušajte da ih ne propustite.

Događaji

Portugal vrvi od romarias (mesta religijskih hodočašća), festas (festivala) i feiras (sajmova) zbog kojih u pojedinim gradovima život staje. One se najčešće sastoje iz crkvenih litija. Što severnije odete to će proslave u tim mestima biti više tradicionalne, a manje turističke. Karneval je jedan od glavnih događaja, kada se šest nedelja pre Uskrsa organizuju slavlja i parade. Festa de São João održava se svakog juna u većini gradova ali je najzanimljivija u Portu, gde stanovnici izlaze na ulice, igraju i prijateljski jedan drugog udaraju prazilukom po glavi. Na Feira de São Martinho (Golegã, novembar) glavne aktivnosti su nadmetanje u jahanju i borbe bikova.

Javni praznici

Nova godina – 1. januar

Karnevalski utorak - februar/mart – dan pre pepeljaste srede – srede u prvoj nedelji velikog posta

Veliki petak – mart/april

Dan oslobođenja – 25. april – kojim se slavi revolucija 1974.

Praznik rada – 1. maj

Corpus Christi (praznik Hristovog tela) maj/jun – deveti četvrtak posle Uskrsa

Dan Portugala - 10. jun 

Praznik Velike gospojine – 15. avgust

Dan Republike – 5. oktobar – slavi se 5. oktobar 1910. kada je proglašena Portugalska republika

Zadušnice – 1. novembar

Dan nezavisnosti – 1. decembar – slavi ponovno sticanje nezavisnosti i oslobođenje od Španije 1640. godine

Praznik Bezgrešnog začeća – 8. decembar

Božić – 25. decembar

Cene i troškovi

Valuta: Euro

Snek s nogu: €2-6

Ručak u restoranu: €6-12

Skuplji restoran: €12-50

Deluxe: €50+

Smeštaj

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: €10-12

Hoteli srednje klase: €20-40

Visoka kategorija: €40-150

Deluxe: €150+

Iako troškovi lagano rastu kako Portugal hvata fiskalni korak sa EU, to je za turiste i dalje jedna od najmanje skupih zemalja u Evropi. Ako se stisnete u najmanji mogući budžet – spavate u hostelima ili kampujete i hranite se po supermarketima – mogli biste u punoj sezoni da izdržite sa oko EUR25-30. Ako spavate u najjeftinijim hotelima i samo povremeno večerate u jeftinim restoranima, dnevni troškovi bi se kretali oko EUR30-45. Ako putujete u društvu i podesite put tako da iskoristite prednosti vansezonskih popusta, računajte da ćete za EUR50-70 oboje moći da se hranite u boljim restoranima i spavate u privlačnijim hotelima. Izvan glavnih turističkih oblasti, cene su drastično niže.

Ako niste nezadovoljno uslugom, uobičajeni bakšiš u restoranima je od 5% do 10%. Kad plaćate snek samo zaokružite račun. Taksisti obično očekuju bakšiš od oko 10%. Cenjkanje s dobrim humorom je prihvatljivo u na pijacama, ali brzo ćete shvatiti da su Portugalci ozbiljni protivnici. Izvan pune sezone ponekad se možete cenjkati i oko smeštaja. Atrakcije

Lisabon

Lisabon koji leži na sedam niskih brda na reci koja se uliva u more nekada je magnetski privlačio i trgovce i naseljenike, i još uvek je neverovatan grad. Dodajmo tome kulturni diverzitet, opušten način života i miks arhitektonskih stilova, i eto jednog od najprijatnijih, ali i najjeftinijih gradova u Evropi. 

Lisabon je mesto gde satima možete da sedite u kafićima, grickate raznovrsnu hranu i posmatrate svet oko sebe. Ipak, za one zagrižene, kulturnih aktivnosti ima na prečac. Pored remek dela arhitekture u Belému, u Lisabonu ima preko 50 muzeja.

Lagos

Lagos, na južnoj obali regiona Algarve, jedno je on najpopularnijih turističkih odredišta u Portugalu. Većina posetilaca tamo odlazi zbog sjajnih plaža, među kojima je i Meia Praia, ogroman pojas peska koji se prostire na istok, kao i malo izolovanija Praia do Pinhão, koja se nalazi na jugu.

U Lagosu na svakom ćošku možete iznajmiti bicikle, mopede i konje, ili otići na neku od brojnih ekskurzija brodom. Osim sunca i peska, tu je i Museu Municipal, u kojem su izložene crkvene dragocenosti.

Sintra

Grad Sintra severozapadno od Lisabona, dugo je bio omiljeno letovalište portugalskog i engleskog plemstva (Lord Byron je bio lud za njim). Njegov šarm je i danas prisutan, sa gustim šumama, romantičnim vrtovima, mešavinom manuelinske i gotske arhitekture, isposničkih ćelija iz 16. veka, i oronulim glamurom.

Évora

Grad Évora sa svojim zidinama predstavlja kulturni dragulj Portugala. Nalazi se u unutrašnjosti zemlje, opasan maslinjacima, vinogradima, žitnim poljima i predivnim poljskim cvećem. To je prekrasan grad prepun atrakcija, među kojima su katedrala, rimski hram i morbidna kapela kosturnica, koja je sagrađena od kostiju i lobanja nekoliko hiljada ljudi.

Po neutabanim stazama

Dolina Douro

Douro je jedno od najlepših predela u Portugalu, sa oko 200km panorame koja se prostire od grada Porto do pa sve do španske granice. Gornji deo doline gotovo je svuda pokriven vinogradima za portugalsko slatko i jako vino port, i mestimično je prošaran belim hacijendama.

Putevi koji idu nizijom Rio Douro često mogu da budu zagušeni izletnicima iz Porta. Na reci je izgrađeno pet brana tako da je ona sada plovna čitavim tokom, a krstarenje je privlačan način da lokalnu atmosferu doživite na miru.

Monchique

Tihi planinski gradić Monchique, koji leži na šumovitim padinama Serra de Monchique, predstavlja dobru alternativu haotičnim plažama. Ne propustite crkvu Igreja Matriz, koja je poznata po fascinantnom portalu.

U okolini samog grada je mirna banja Caldas de Monchique. Odatle možete kroz gustu šumu kolima ili peške stići do Fóia, 'krovu' Algarve. Sa vrha se prostire neverovatna panorama.

Nacionalni park Penada-Gerês

Ovaj prototip divljine na krajnjem severu Portugala može se pohvaliti spektakularnim predelima i velikom raznolikošću flore i faune. Izuzetno je popularan među portugalskim vikendašima i lokalnim turistima, ali oni obično odsedaju u područjima namenjenim za kampovanje, a ostatak parka prepuštaju hajkerima. Ima sijaset dobrih staza za šetnju kao i nekoliko finih plažica. Osim toga, ovde ćete moći da jašete konje, vozite mountain bike i iznajmite kanu.

Sagres

Ova sićušna ribarska luka nalazi se ispod golih stenovitih litica na krajnjem jugozapadu Portugala. Činjenica da je Sagres toliko blizu Lagosa znači da turista ipak ima tu i tamo, ali ta luka je i dalje mesto gde se pre svega love jastozi i riba.

U okolini ima prijatnih plaža, a tu je rt Cabo de São Vicente, najdalja jugozapadna tačka Evrope.

Kultura

Zahvaljujući jakom katoličkom uticaju i decenijama represije pod Salazarovim režimom, Portugal je još uvek tradicionalna, konzervativna zemlja – romarias (porodične slave) shvataju se veoma ozbiljno, gotovo isto onoliko ozbiljno kao i lokalne fudbalske utakmice. Riba, morski plodovi i vino su neizbežni u lokalnim menijima, dok su sanjive arabeske osnovna karakteristika lokalne arhitekture.

Bogata spisateljska tradicija u Portugalu vuče korene još iz 16. veka kad su svoja dela objavljivali dramaturg Gil Vicente i pesnik Luís de Camões. Smatra se da je najbolji portugalski pesnik i dramaturg 20. veka Fernando Pessoa.

Portugalska hrana je jeftina, veoma ukusna i servira se u ogromnim porcijama. Klasična portugalska jela su sardinhas asadas (sardine na roštilju), pastéis de bacalhau (kroketi od bakalara) i caldo verde (supa od kupusa i krompira). Jela od ribe i morskih plodova kao što je linguado grelhado (riba list na roštilju) i bife de atúm (odrezak od tune) su nezaobilazna predjela. Hranu možete spirati portugalskim kvalitetnim vinom (vinhos) ili portom – pićem koje se poistovećuje sa Portugalom. Osvrt na portugalsku kuhinju ne bi bio kompletan bez delikatesnih krem kolača poznatih kao pastéis de nata. Probajte samo jedan.

Najpoznatiji muzički oblik u Portugalo je melanholični fado. Veruje se da te pesme potiču od nekadašnjih moreplovaca.

Tradicionalne folk igre još uvek su popularne u ruralnim gradovima.

Okruženje

Portugal se nalazi na Pirinejskom poluostrvu, zapadno od Španije i celom svojom obalom izlazi na Atlantski okean. Zapadno i jugozapadno su ostrva Madeira i Azori, daleko na Atlantiku. Od severne do južne granice čitave države ima 560 kilometara, a od istočne do zapadne samo 220 km. Severni i centralni regioni su gusto naseljeni i obiluju rekama, dolinama, šumama i planinama – najviši lanac je Serra da Estrela, a najviši vrh Torre je na 1993 metara. Južni deo zemlje je manje naseljen i, izuzev stenovitog područja Algarve, znatno je ravniji i suvlji.

Na vegetacijom bujnom severu najviše se gaji vinova loza, ali i kukuruz, paradajz i raž. Centralni i južni delovi su manje zeleni, i tamo mahom ima kukuruza, maslinjaka, vinove loze, pomorandži i smokvi.

Portugal ima umerenu klimu. Od oktobra do aprila je u glavnom svuda toplo, mada nešto manje na severu. U južnoj oblasti Algarve leta znaju da budu veoma vruća. Tokom zime na severu pada dosta kiše i često je prohladno. Sneg pada na planinama, naročito na vencu Serra da Estrela.

Kako stići

Avionom možete stići na nekoliko aerodroma u Portugalu, od kojih je najveći lisabonski, ali ako dolazite iz susedne Španije ili drugih bliskih zemalja, autobus, voz ili auto/motorcikl će sasvim dobro obaviti posao.

TAP (Air Portugal), nacionalni avio prevoznik, ima direktne letove do Lisabona iz više destinacija, među kojima su Engleska,Francuska, Španija, SAD i Kanada.

Vozovi koji Portugal povezuju sa Španijom i Francuskom su svakodnevni, a predeli predivni.

Postoje direktne i regularne autobuske linije iz Francuske, Španije i Engleske.

U Portugal možete i automobilom, a svi glavni granični prelazi su otvoreni danonoćno. Ako dolazite iz Engleske, najbrže ćete stići ako uzmete feribot na liniji Plymouth-Santander ili Portsmouth-Bilbao u severnoj Španiji pa zatim nastavite putem do Portugala. 

Kako putovati po Portugalu

Po zemlji je najbezbolnije koristiti efikasan autobuski sistem. Vozovi su često spori, rent-a-car nije jeftin, a ni avion.

Letovi unutar Potugala su skupi, i imajući u vidu male distance retko se isplate. Na domaće letove se takođe plaća taka, ali je ona uključena u cenu karte.

Vozovi su jeftini, ali spori. Imajte u vidu da vozom nije dozvoljeno prevoziti bicikle.

Gotovo je uvek brže negde stići autobusom nego vozom – tim pre što znatan broj privatnih kompanija regularno povezuje ključne gadove kao i oblast Algarve.

Lisabon ima podzemni metro, koji je rekonstruisan i proširen za Expo 98, i još se širi.  

U Portugalu postoji desetak rent-a-car agencija, ali ne zaboravite da je benzin skup.

Taksija ima u izobilju i jeftini su.

U pojedinim turističkim oblastima moguće je iznajmiti bicikle.

Portugal – Politički profil (Izvor: BBC)

Portugal, zemlja bogate morepolovačke prošlosti i velikih otkrića, nalazi se na zapadu Iberijskog poluostrva na obali Atlantskog okeana.

Kada je svoju poslednju prekomorsku teritoriju, Makao, predao 1999. kineskoj administraciji, bio je to kraj jedne duge, ponekad i burne ere Portugala kao kolonijalne sile.

Koreni te kolonijalne ere prostiru se još do 15. veka kada su portugalski istraživači kao što je Vasco de Gama krenuli put mora u potrazi za prolazom za Indiju. Do 16. veka, ti moreplovci su doprineli da se stvori ogromna imperija, koja uključuje čitav Brazil, kao i područja u Africi i Aziji. I dan danas portugalski jezik govori oko 200 miliona ljudi.

Gotovo čitavu polovinu 20. veka Portugal je bio diktatura, a tokom tih nekoliko decenija ključna figura bio je Antonio de Oliviera Salazar. Tvrdoglavo odbijanje portugalske diktature da olabavi stisak nad nekadašnjim kolonijama i njihovi sve prisutniji zahtevi za nezavisnošću rezultirali su skupim ratovima u Africi.

Taj period je okončan mirnim pučem 1974, poznatim kao Revolucija karanfila, kojom je utaban put nove demokratije.

Do kraja 1975, sve nekadašnje portugalske kolonije u Africi postale su nezavisne od Lisabona.

Lideri

Predsednik: Jorge Fernando Branco de Sampaio

Premijer: Jose Socrates

Ministar inostranih poslova: Diogo Freitas do Amaral

Ministar finansija: Luis Campos e Cunha

Na izborima u februaru 2005. pobedu je odnela Socijalistička partija na čijem čelu je Jose Socrates. Socijalisti danas prvi put imaju većinu u parlamentu od kada je 1974. ponovo uspostavljena demokratija.

Prilikom preuzimanja funkcije šefa vlade, Sokrates je rekao da će mu prioritet biti da oživi privredu investiranjem u obučavanje i tehnologiju. Pored toga, jedan od glavnih zadataka njegove vlade biće da budžetski deficit stavi pod kontrolu, kao i da zauzda rast nezaposlenosti.

Kada je pobedio na izborima Socrates je imao 47 godina. U prethodnoj socijalističkoj vladi služio je kao ministar za životnu sredinu, a lider partije postao je 2004.

Predsednik de Sampaio raspisao je prevremene izbore, u sred rastućeg nezadovoljstva zbog neuspeha prethodne vlade desnog centra, na čijem čelu je bio Pedro Santana Lopes, da reši nagomilane ekonomske probleme u Portugalu.

Santana Lopes je stao na čelo vlade samo šest meseci ranije, kada je njegov predsednik, Jose Manuel Baroso, postao predsednik Evropske komisije.

Mediji

Portugalske komercijalne TV stanice drže lavovski deo gledališta, i jaka su konkurencija javnom emiteru, koji u glavnom kuburi s novcem.

Javnim TV servisima upravlja RTP, koji je imao monopol nad frekvencijama sve dok 1992. nije osnovan komercijalni kanal SIC.

Budućnost javnog emitovanja predmet je žestoke javne debate. Drugi javni TV kanal i jedna javna radio mreža zamalo nisu zatvoreni 2002.

Multichannel TV – putem kabla i satelita – gleda se u više od dva miliona domaćinstava i nudi širok dijapazon domaćih i stranih kanala.

Javnom radio mrežom rukovodi RDP. Rimokatolička crkva poseduje vrlo slušan Radio Renascenca. Postoji oko 300 lokalnih i regionalnih komercijalnih radio stanica.

Štampa

Diario de Noticias - dnevnik

Publico - dnevnik

Correio da Manha - dnevnik

Jornal de Noticias - dnevnik

Expresso - nedeljnik

The Portugal News – nedeljnik na engleskom jeziku

Televizija

RTP – državna, ima dva domaća kanala i eksterne servise RTP Africa i RTP Internacional

SIC - komercijalna, među njenim kanalima je i kablovski novinski kanal SIC Noticias

TVI - komercijalna

TV Cabo – glavni TV operater koji naplaćuje program

Radio

RDP – javni radio, ima tri nacionalne mreže, regionalne i eksterne servise

Radio Comercial – nacionalni radio, komercijalan

TSF – nacionalan radio, komercijalan

Radio Clube Portugues – komercijalna mreža

Radio Renascenca – crkveni radio

Novinska agencija

Lusa News Agency

Portugal: Hronologija ključnih događaja (Izvor: BBC)

1908 – Kralj Karlos i njegov najstariji sin ubijeni u Lisabonu. Drugi sin Manuel postaje kralj.

1910 – Kralj Manuel II abdicira u sred revolucije; Portugal proglašava republiku.

1911 – Novim ustavom crkva odvojena od države. Manuel Jose de Arriaga izabran za prvog predsednika republike.

1916-18 – Portugal se u Prvom svetskom ratu bori na strani Saveznika.

1926 – Vojni puč. General Antonio de Fragoso Carmona postaje predsednik.

1928 – Carmona imenuje Antonio de Oliviera Salazara za ministara finansija.

Salazarova era

1932 – Salazar postaje premijer.

1933 – Donet ustav "Nove države" ("Estado Novo").  

1936 – Salazar daje podršku nacionalistima Generala Franca u Španskom građanskom ratu.

1939-45 – Portugal zvanično neutralan tokom Drugog svetskog rata, ali dozvoljava Velikoj Britaniji da koristi vazdušnu bazu na Azorskim ostrvima.

1947 – Vlada ugušila pokušaj prevrata, radnički lideri i vojni oficiri deportovani na ostrva Cape Verde.

1949 – Portugal postaje jedan od osnivača Nato.

1955 – Portugal postaje član Ujedinjenih nacija.

1955 – Indijsko protivljenje portugalskim teritorijama u Indiji dovodi do prekida diplomatskih odnosa.

1958 – Admiral Americo Tomas postavljen za predsednika.

1961 – Indija anektira portugalsku oblast Goa. Pobune izbijaju u Angoli, Gvineji i Mozambiku.

1968 – Marcello Caetano postavljen za Salazarovog naslednika.

1970 – Salazar umire.

Puč

1974 – Caetanovu vladu ruši grupa vojnih oficira. Za predsednika imenovan General Antonio Ribeiro, a nešto kasnije na njegovo mesto postavljen General Francisco de Costa Gomes.

1974-75 – Portugalske kolonije stiču nezavisnost: Gvineja Bisao, Mozambik, ostrva Cape Verde, San Tome i Principe, i Angola.

Nakon više od 450 godina na vlasti, Portugal se povlači iz Portugalskog Timora – danas Istočnog Timora – koji je zatim okupirala Indonezija.

Ogroman priliv ekspatrijata iz bivših kolonija

1976 – Parlamentarni izbori. Mario Soares postaje premijer, a General Antonio Ramalho Eanes predsednik.

1979 – Koalicija desnog centra dobija izbore.

Civilna vlast

1982 – Ukinut Vojni revolucionarni savet, formalno ponovno uspostavljena civilna vlada

1983 – Soares ponovo postaje premijer

1985 – Cavaco Silva postaje premijer

1986 (januar) – Portugal postaje članica Evropske ekonomske zajednice (kasnije Evropske unije)

Mario Soares izabran za predsednika.

1987 – Cavaco Silva osvaja apsolutnu većinu u parlamentu.

1991 – Soares ponovo izabran za predsednika.

1995 – Antonio Guterres postaje premijer.

1996 – Jorge Sampaio izabran za predsednika.

1999 – Poslednja prekomorska teritorija, Makao, predata kineskoj administraciji.

2001 – Jorge Sampaio dobio izbore za drugi predsednički mandat.

2001 (mart) – Srušio se most na reci Douro na severu zemlje, vozila padaju u vodu. Pretpostavlja se da se udavilo oko 70 osoba. Vlada prihvata odgovornost i ministar za javne radove podnosi ostavku.

2001 (decembar) – Projekat Alqueva na reci Guadiana se primiče kraju kao najveće veštačko jezero u Evropi. Ekolozi tvrde da je projekat destruktivan, grandiozan i nepotreban.

2001 (decembar) – Premijer Guterres podnosi ostavku nakon što je njegova Socijalistička partija pretrpela težak poraz na lokalnim izborima. Parlament se raspušta, prevremeni opšti izbori zakazani za mart 2002.

2002 (januar) – Eskudo zamenjen eurom.

2002 (mart) – Nakon opštih izbora koje su Socijalisti izgubili, lider Socijaldemokrata Jose Manuel Durao Barroso započinje pregovore o formiranju koalicione vlade desnog centra.

2003 (avgust) – Šumski požari izbijaju i zahvataju ogromna područja; Vlada proglašava stanje nacionalne katastrofe. Zvaničnici kažu da je u požarima izgubljena oblast veličine Luksemburga. Najmanje 18 ljudi je poginulo; šteta se procenjuje na jednu milijardu eura.

2004 (jul) – Barroso podnosi ostavku na mesto premijera i sprema se da preuzme funkciju predsednika Evropske komisije. Pedro Santana Lopes, njegov naslednik na mestu lidera Socijaldemokratske partije, pozvan je da formira novu vladu.

2004 (decembar) – Četiri meseca nakon što je premijer Lopes sastavio novu vladu, predsednik Sampaio raspisuje prevremene izbore.

2005 (februar) – Na opštim izborima Socijalisti odnose ubedljivu pobedu.