Pojeftinjuju hrana, lekovi i novi stanovi, naknada za otkaz 36 zarada

Porez na dodatu vrednost za novoizgrađene stanove smanjen sa 18 na 8 odsto l Veće carinske stope za 142 proizvoda iz poljoprivede, industrije kože, nameštaja i bele tehnike - niže carine za sirovine i poluproizvode koji se ne proizvode u zemlji l Ukinuta obaveza poslodavca da isplaćuje regres i topli obrok

Osnovne životne namirnice i lekovi, mogli bi već ovog meseca da pojeftine, budući da je Skupština Srbije juče usvojila, između 39 zakona iz oblasti finansija, pravosuđa, rada i informisanja, i zakon o porezu na dodatu vrednost kojim se snižava poreska stopa sa 18 na 8 odsto. I to: za smrznuto voće, povrće, meso, ribu, žitarice, suncokret, soju, šećernu repu, uljanu repicu, kao i za sve lekove, uključujući i one koji se koriste u veterini. Isto smanjenje važi i za ulaznice za bioskope, cirkuse, zabavne parkove i koncerte. Invalidi se oslobađaju PDV prilikom uvoza invalidskih pomagala, izuzimajući motorna vozila. Pravo na vraćanje plaćenog PDV imaće tradicionalne crkve i verske zajednice. Ovaj porez je sa 18 na 8 odsto smanjen i za novoizgrađene stanove, a ukida se kod uvoza za humanitarnu pomoć i donacije iz inostranstva, kao i za uvoz dobara povezanih sa verskom delatnošću.

Upravo izglasanim izmenama Zakona o radu ukida se obaveza poslodavca da isplaćuje regres i topli obrok, ali se ostavlja mogućnost da se te naknade isplaćuju i posle 1. januara 2006, s tim što će one imati tretman zarade. Otpušteni radnik koji dobije sudski spor protiv poslodavca moći će da traži da ne bude vraćen na posao ako mu je to neprihvatljivo i da dobije 18 zarada. Ukoliko bi poslodavac tražio od suda da radnika ne vrati na posao, morao bi radniku da isplati duplo više - 36 zarada. Otpemnina za otpuštenog radnika ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenom za svaku navršenu godinu radnog staža u prvih deset godina rada, i četvrtine zarade za svaku narednu navršinu godinu rada iznad deset godina. Naknada za minuli rad iznosiće 0,4 odsto od bruto zarade, minimalna zarada utvrđivala bi se na svakih šest meseci. Zaposlene majke imaće pravo na dvogodišnje odsustvo za treće i svako naredno dete. Dobrovoljni davaoci krvi imaće pravo na dva slobodna plaćena dana. Poslodavac više neće morati da traži odobrenje Ministarstva rada i zdravlja da bi uveo noćni rad, već samo mišljenje sindikata. Izmenama zakona o socijalnim doprinosima poslodavci koji nisu mogli zaposlenima da isplate zarade, sada moraju ponovo da im i isplaćuju doprinose za socijalno osiguranje.

Izmenama carinskog zakona, našim državljanima koji su dve godine neprekidno radili u inostranstvu omogućava se da prilikom povratka uvezu predmete za domaćinstvo bez plaćanja carine. To neće važiti za automobile. Novim zakonom o carinskoj tarifi podižu se carinske stope za 142 proizvoda uglavnom iz poljoprivede, industrije kože, nameštaja i bele tehnike. Istovremeno se carinske stope snižavaju za 164 proizvoda - uglavnom za sirovine i poluproizvode koji se ne proizvode u zemlji.

Paketom pravosudnih zakona omogućeno je da sudije i tužioci dobiju 30 odsto veće plate, što znači da bi sudije opštinskih sudova primale oko 40.000, sudije Vrhovnog suda - 70.000, a predsednici Vrhovnog i Ustavnog suda - koliko i premijer. Plate sudija mogu dodatno da se povećaju za 20 odsto u zavisnosti od složenosti predmeta na kojem rade. Međutim, sudije i tužioci specijalnih odeljenja sudova primaće niže plate od dosadašnjih, jer one više neće biti trostruko već dvostruko veće od plata koje su primali u sudovima iz kojih su došli. Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala predviđeno je formiranje posebnih odeljenja tužilaštava za borbu protiv piraterije.

Povećanje osiguranog depozita u bankama sa 5.000 dinara na 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ovlašćivanje Agencije za osiguranje depozita da obavlja privatizaciju osiguravajućih društava i razdvajanje životnog od neživotnog osiguranja, neke su od novina koje se uvode setom od osam finansijskih zakona. Agencija za osiguranje depozita imaće još i funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i osiguravajućim društvima. Po zakonu o stečaju i likvidaciji banaka, uvodi se neposredan nadzor Narodne banke nad sprovođenjem likvidacije. Zakonom o javnom dugu biće, između ostalog, limitrano koliko ko može da se zaduži - vlada, lokalne samouprave, javna preduzeća... U okviru Ministarstva finansija osniva se uprava za dug.
Skupština je izglasala i deset zakona o davanju kontragarancija od kojih su samo tri ugovora vezana za aktivnosti sadašnje vlade i odnose se na kredite Direkciji za puteve (120 miliona evra), za modernizaciju kontrole letenja (33 miliona evra) i za prečišćavanje vode u Palićkom jezeru (9 miliona evra).