Nema dogovora oko romskog naselja

To je za B92 rekla zamenik gradonačelnika Radmila Hrustanović, posle sastanka s predstavnicima ovog naselja. Kontejneri, kao prva faza u izgradnji socijalnog naselja, biće samo privremeno rešenje, a njihovo postavljanje počinje na jesen. Na istoj toj lokaciji biće izgrađeni socijalni stanovi, u koje će biti preseljeni građani koji žive u nehigijenskim naseljima.

Izgradnja ovih stanova je predviđena za proleće. To će biti stanovi nad kojima će Beograd zadržati pravo vlasništva. "To je naselje koje će imati recepciju, prijavnicu, ambulantu, prostor gde će se obavljati razne vrste edukacije, prostor gde će najmlađa deca moći da borave i da im bude organizovano vreme za igranje, imaće sportsko igralište, košarkaško igralište, jedan teren, koji bi sam po sebi bio trg, centar tog prostora. To neće biti nikakav geto. To će biti jedan humanizovan prostor", objasnila je Radmila Hrustavnović.

Nezadovoljni građani, s druge strane, nastavljaju s protestima, jer se protive izgradnji socijalnih stanova, ali ih brine prelazna faza postavljanja bungalova i koliko će ona potrajati. Najviše su zabrinuti zbog pada vrednosti njihove imovine. Oni kažu i da je po urbanističkom planu na ovom prostoru planirana izgradnja sportskog centra.

Međutim, Hrustanovićeva kaže da je jedan deo lokacije za izgradnju sportskog centra, a da je drugi predviđen za socijalne stanove. "Jedno drugo ne ugrožavaju", dodala je ona.

Ipak, pokušaj da se postigne dogovor gradskih vlasti i stanara novobeogradskog naselja i danas je ostao bez rešenja.

"Čista diskriminacija"

Bojan Đurić, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, ocenio je u emisiji Kažiprst B92 da građani imaju demokratsko pravo da protestuju, ali da je to u ovom slučaju čista diskriminacija. "Strah ili zabrinutost u tom smislu možda imaju neke osnove, ali sasvim je sigurno da ne možemo unapred da znamo ili unapred da tvrdimo da će se to dogoditi. Ako grad sprovede svoju odluku, a onda ne obezbedi sve što je u njegovoj moći da ne dođe do svih posledica o kojima građani govore, onda bi oni svakako imali razloga za protest. Ali, meni je čudna jedna druga stvar u toj situaciji, spremnost da se nađe neprijatelj u onom ko je različit po nečemu, u ovom slučaju po boji kože ili navikama života, sasvim svejedno, i da se onda svi problemi svale na njega. Nemojte mi reći da je Novi Beograd, taj deo Novog Beograda, najuređenije naselje u Evropi ili svetu, da nema problema, da nema nehigijene", kaže on.

Đurić kaže da građani imaju veliki broj predrasuda, koje moraju biti razbijen, ali da u tome moraju učestvovati i predstavnici najviše vlasti. "Odnos prema Romima kao prema grupi koja se raduje, ali je prljava, spremna da krade... Bilo bi interesantno pogledati statistiku sudskog postupka, koliko su puta Romi osuđeni u sličnim situacijama, koliko efikasno ide postupak. Nezavisno od prava, mislim da bi bilo dobro i neophodno da centralna vlast na neki način reaguje, mislim pre svega na Vladu Srbije, i to ne oni delovi koji se zovu ministarstva sile, nego političko rukovodstvo Vlade, koje ima obavezu da na neki način pokuša da smiri strasti, da insistira na priči da se radi o našim sugrađanima, da insistira na priči da se radi o jednom vrlo ozbiljnom programu za zbrinjavanje ljudi koji su ugroženi", kaže on.

Preseljenje Roma trebalo bi da počne u oktobru, a izgradnja stanova na proleće. Pre tri meseca, na Svetski dan Roma, Vlada Srbije je proglasila početak "Dekade Roma", a premijer Vojislav Koštunica je poručio da će Vlada u narednih 10 godina biti uključena u sve što treba da doprinese boljitku romske zajednice.

JUKOM: Izgraditi stanove

Komitet pravnika za ljudska prava podržao je odluku beogradskih vlasti da u novobeogradskom naselju Dr Ivan Ribar izgradi stanove za Rome. "Beograd i državni organi u obavezi su da se odupru pritiscima ljudi koji se protive toj odluci, pritiscima onih koji ne prihvataju pravo na različitost i diskriminatorno se ponašaju prema Romima, a dužnost je institucija da takvo ponašanje razlikuju od prava na udruživanje", navodi JUKOM.