Batine nije izašla iz raja

Ružna reč, ćuška, pa čak i udarac deteta po guzi, što je kod nas nešto što se oduvek smatralo normalnim u odgajanju dece, računa se u nasilje nad decom u porodici i kao takvo je nedopušteno. Niko nema prava da dete bije ili izlaže bilo kakvom obliku nasilja, samo zato što mu je roditelj. Deca su najčešće žrtve nasilja svojih najbližih, a siromaštvo povećava rizik nasilja.

Ovo je posle povratka iz Ljubljane, gde je nedavno održana Regionalna konferencija Ujedinjenih nacija za Evropu i Centralnu Aziju o nasilju nad decom, za „Politiku” izjavio ministar zdravlja, dr Tomica Milosavljević, koji je predvodio delegaciju naše zemlje na ovom važnom skupu.

– Borba protiv nasilja nad decom je veliki zadatak na kojem će ubuduće morati zajedno da rade ne samo zdravstvene službe, već i porodice, stručne socijalne službe, Škole roditeljstva, savetovališta... Od 1. septembra započećemo kampanju „Za škole bez nasilja”, s ciljem da motivišemo lokalnu zajednicu i privredu da budu odgovorni za svoje škole. Suočavamo se s porastom nasilja u školi, u vršnjačkim grupama – ukazuje ministar zdravlja, koji je na minuloj konferenciji predsedavao jednim od dva najvažnija okrugla stola

Od evropskih zemalja smo dobili priznanje da se u Srbiji dobro hvatamo u koštac sa ovim velikim problemom: još od 2002. radi Savet za prava deteta, a od 2004. godine zajedno sa Unicefom sačinjen je plan akcija za sprečavanje nasilja nad decom za Sjenicu, Pirot i Kragujevac. Ipak, nedostaje nam, naglašava ministar zdravlja, zakonska odredba o zabrani kažnjavanja deteta u kući, jer kako kaže, to što neko ima dete, što ga je rodio, nikome ne dozvoljava da s detetom postupa kao sa svojim vlasništvom.

Zanimljivo je da pri našim domovima zdravlja već desetak godina postoje škole roditeljstva, ali one nisu obavezujuće za roditelje kao što je to slučaj u Skandinaviji. Roditeljstvo je takođe model ponašanja koje mora da se uči i niko se nije rodio sa ovim saznanjima. U Švedskoj je, na primer, za 40 godina kažnjavanje dece u porodici smanjeno s 60 na 10 procenata.

Deca trpe nasilje širom sveta: samo danas i sutra u Evropi će od posledica maltretiranja ili zanemarivanja umreti četiri deteta mlađa od 14 godina. Deca se u mnogim zemljama tretiraju kao poludržavljani. Mnoga deca postaju žrtve nasilja samo zato što ih odrasli smatraju mini-ljudima, pa su onda ubeđeni da im pripadaju i – mini-prava.

Ujedinjene nacije su pokrenule veliku kampanju zaustavljanja nasilja nad decom i u tom smislu organizovala regionalna savetovanja koja će utreti put izradi studije 2006. godine. Cilj ove konferencije je bio da se formulišu smernice za studiju UN o nasilju nad decom, a koja treba da bude celovita slika o obimu i uzrocima nasilja u porodici, školi, i drugim obrazovnim institucijama, kao što su domovi za napuštenu decu

Telesno kažnjavanje dece u porodicama iako se smatra apsolutno neprimerenim oblikom vaspitavanja, prisutno je u svim zemljama, kako na severu, tako i na jugu. Dr Milosavljević navodi primere, saopštene na okruglom stolu o nasilju nad decom, da čak 93 odsto upitanika iz Hrvatske smatra da po onoj narodnoj „batina iz raja izašla” bez kažnjavanja nema vaspitavanja, ali slično misli i 77 odsto Belgijanaca, kao i dve trećine Grka koji fizičko kažnjavanje tretira kao normalnu stvar. Naravno, svi se kriju iza floskule o umerenom i razumno korisnom kažnjavanju dece, ali niko nije odgovorio kako se pri tome meri razumnost, pa se prihvata globalna inicijativa protiv svih oblika kažnjavanja.