Srebrenica: Sećanja i upozorenja

Učesnici komemoracije su poručili da krivica za zločin mora biti individualizovana, a odgovorni izvedeni pred lice pravde, ali i ukazali na to da deo krivice za ono što se pre 10 godina dogodilo u toj enklavi na istoku Bosne i Hercegovine snosi međunarodna zajednica. Komemoracija je održana u izuzetno tihoj atmosferi i bez incidenata.

Pre 10 godina, kada su snage bosanskih Srba zauzele Srebrenicu, ubijeno je gotovo 8.000 Muslimana, uglavnom muškaraca i mladića. Reč je o najvećem zločinu u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ratko Mladić, penzionisani general Vojske Republike Srpske, optužen za ubistvo skoro 8.000 ljudi u Srebrenici, već 10 godina je bekstvu. On je s drugim oficirma VRS 11. jula 1995. ušao u Srebrenicu i tada je, posle čestitki i ljubljenja sa oficirima na ulici u Srebrenici, gledajući u kameru, rekao: "Evo nas, 11. jula 1995, u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog srpskog praznika, poklanjamo srpskom narodu ovaj grad. Napokon je došao trenutak da se, posle bune protiv dahija, Turcima osvetimo na ovom prostoru."

U Memorijalnom centru u Potočarima do sada je pokopano 1.327 žrtava iz Srebrenice. Juče je sahranjeno još 610 ubijenih. Najmlađa među tim žrtvama imala je 14, a najstarija 94 godine. Neka tela nađena su u primarnim grobnicama. Druga tela su u oktobru 1995, pred potpisivanje Dejtonskog sporazuma, iskopavana i prebacivana u sekundarne grobnice, pa su delovi istih žrtava nalaženi na različitim mestima. Traži se još oko 6.000 ljudi nestalih posle 12. jula 1995, a grobnice bivaju otkrivane svake godine.

Sve relevantne linkove u vezi sa zločinom u Srebrenici možete naći ovde.

Zločin u Srebrenici i tužba BiH protiv SCG

Obeležavanjem desetogodišnjice masakra u Srebrenici i diskusijom koja je tim povodom pokrenuta u Srbiji, ponovo je pokrenuta rasprava o osudi zločina i posledicama koje bi taj čin mogao da ima po tužbu za genocid Hrvatske i BIH protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Zastupnik SCG pred tim sudom, profesor Radoslav Stojanović, ocenjuje da je Skupština Srbije poslala lošu poruku svetu kada je propustila da osudi zločin u Srebrenici, ali dodaje da osuda zločina ne bi smela da pominje genocid.

Gostujući u Kažiprstu Radija B92, Radoslav Stojanović je rekao da bi to bila pravna kvalifikacija dela, kao i da se u javnosti često čuju pogrešna tumačenja presude Haškog tribunala Radoslavu Krstiću: "Neke nevladine organizacije, pa čak i članovi Skupštine, polaze od toga da je presuda generalu Krstiću res judicata, odnosno jedna završena, presuđena stvar. Međutim, ta presuda nije res judica za Međunarodni sud pravde. Taj sud će utvrđivati, nezavisno od te presude, da li postoji genocid ili ne. Ako postoji genocid u slučaju generala Krstića, Međunarodni sud pravde treba da odluči da li je u tome kriva i odgovorna Srbija, odnosno Srbija i Crna Gora kao države, a to su dve stvari."

Profesor Stojanović je dodao da bi, za istinski proces pomirenja, države koje učestvuju u sporu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, morale da dođu do vansudskog poravnanja: "Ukoliko bi se ostavilo sudskoj presudi da odluči, tada, da se razumemo, ta sudska presuda, ma kakva da je, može da proizvede negativne efekte na taj osnovni proces koji se zove pomirenje. Ako, na primer, sud odbije bosansku tužbu, tada će Muslimani imati negativno raspoloženje i povećaće se opasnost od ekstremizama. Zamislite drugu situaciju, donese se presuda kojom se okrivljuje Srbija za genocid, kakve bi to tek posledice imalo na naše javno mnjenje?"

Drašković: Pokajanje svih

Ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković izjavio je da svako treba da se najiskrenije pokaje za zločine počinjene u ime nacije i vere kojoj pripada kako bi pomirenje u regionu bilo moguće.

Drašković je, gostujući na TV B92, rekao da je većina građana Srbije bila protiv rata i zločina u trenutku kada su se oni događali na teritoriji SFRJ. "Bili smo nemoćna nenaoružana većina koja nije mogla da tu naoružanu manjinu spreči da čini zločine. Ima odgovornosti onih koji su tada predstavljali Srbiju, koji su imali poluge moći i sile, ali odgovornosti srpskog naroda ne može biti", rekao je Drašković.

On je ocenio da tužbe protiv SCG koje su pred Međunarodnim sudom pravde podnele Hrvatska i BiH neće proći upravo zato što je u Srbiji sve vreme rata postojao masovan antiratni pokret. "Jedino mesto na teritoriji SFRJ gde se otvoreno demonstriralo protiv rata bila je Srbija", rekao je Drašković.

Komentarišući projekciju dokumentarnog filma "Istina" o zločinima protiv Srba, koju je organizovala Srpska radikalna stranka, Drašković je rekao da je upravo ta stranka predvodila kampanje za odbijanje mirovnih planova uoči i tokom rata u SFRJ, čime je doprinela stradanju Srba. "Niko u SCG nije odgovoran za nesreću koja se dogodila kao oni, pa neka sada makar ćute", rekao je Drašković.

Vesna Pešić: Izmotancija

Predsednica Upravnog odbora Centra za mir i demokratski razvoj, bivšeg Centra za antiratnu akciju, Vesna Pešić je, gostujući u istoj emisiji, rekla da je nesrećna i besna zato što Mladić još nije uhapšen, dodajući da je izmotancija to što predstavnici vlasti u Beogradu tvrde da ne znaju gde je on.

Ona je, za razliku od Draškovića, ocenila da je Slobodan Milošević tokom ratova u SFRJ imao plebiscitarnu podršku građana Srbije za rat. "Imali smo veoma ozbiljnu manjinu u Beogradu koja je radila na sprečavanju zločina", rekla je Vesna Pešić i dodala da ni cela tadašnja opozicija nije bila antiratno raspoložena.

U emisiju su se posredstvom video-linka uključivali glavni i odgovorni urednik "BH dana" iz Sarajeva Senad Pećanin i urednik banjalučkog "Reportera" Igor Gajić.

"Srebrenica, od poricanja do priznanja"

Srebrenica juèe

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je sinoć da ga je poseta Srebrenici, povodom 10. godišnjice zločina, još jednom učvrstila u uverenju da svi ratni zločini moraju biti kažnjeni.

"Ono što sam danas video u Potočarima samo me učvrstilo u odlučnosti i nameri da istrajemo u borbi da svi ratni zločini moraju da budu osuđeni, a da svi organizatori, podstrekivači i izvršioci moraju da budu izvedeni pred lice pravde", rekao je Kostreš novinarima posle skupa "Srebrenica, od poricanja do priznanja", prenosi Beta. Skup, čiji je Kostreš bio pokrovitelj, održan je u velikoj sali Skupštine Vojvodine.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da je Skupština Vojvodine jedina državna institucija u Srbiji pod čijim je krovom održan skup posvećen obeležavanju godišnjice zločina u Srebrenici, Kostreš je rekao da je tužan zbog te činjenice. "Tužan sam zato što se to nije desilo i u Skupštini Srbije, ali nije prvi put da Skupština Vojvodine ide ispred ostatka Srbije, što je i naša misija, da budemo most između Srbije i Evrope", kaže Kostreš.

Istoričarka Latinka Perović rekla je na tom skupu da razmere zločina u Srebrenici izazivaju nevericu, strah i stid. "Zločin u Srebrenici je neuporediv s drugim zločinima, on je više od tragedije. Postoje snage u Srbiji koje bi ignorisanjem činjenica sve građane da zatvore u krug zločina", kaže ona.

Predstavnik Ambasade Nemačke u Beogradu za kulturu Maj Manken kaže da svaka nacija mora da se suoči sa zločinima ako želi da razmišlja o zdravoj budućnosti. "Nemački narod je u tom pogledu imao iskustva koja i vama mogu da budu od koristi. Da bi proces počeo potrebno je mnogo više snage i hrabrosti nego što je potrebno da bi se to negiralo", rekla je ona.
Prema njenim rečima, tu hrabrost i snagu iskazali su aktivisti za mir u Beogradu, kada su održali minut ćutanja u čast žrtava iz Srebrenice. "Kukavičluk su iskazali oni koji su ih gađali suzavcem i jajima. Srbija mora da smogne snage da se odrekne senki prošlosti i to može samo ako se bude samokritično odnosila prema događajima iz rata", ocenila je Maj Manken.

Psiholog Vera Marković kaže da je na protestu u Beogradu organizovana fašistička grupa, koja je napala antiratne aktiviste, uzvikivala: "Nož, žica, Srebrenica", držeći ruku u vis u znak nacističkog pozdrava. "U Srbiji se ukorenilo zlo koje pokušava da zatre svaki trag drugog i drugačijeg, ne dajući da bbudu raskinuti okovi ćutanja o zločinačkoj zaveri čiji smradni dah ne da Srbiji da diše", rekla je ona.

Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji ocenio je da svaka propuštena prilika za suočavanje sa zločinima produžava život onom najgorem u Srbiji, onom što je pre 10 godina dovelo u pitanje osnovne principe na kojima počiva savremeni civilizovan svet.

Skup posvećen obeležavanju desetogodišnjice zločina nad Bošnjacima u Srebrenici u Skupštini Vojvodine organizovali su Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Nezavisno društvo novinara Vojvodine. U okviru skupa predstavljena je i knjiga, u izdanju HOPS-a, "Srebrenica, od poricanja do priznanja".

Snovi o miru

Ljudi u Srebrenici, posle svega što se dogodilo, pokušavaju da vode normalan život. Munira Šahmanović je 11. jula 1995. izgubila sina, petnaestogodišnjaka. "Muškarce su pokupili i smestili u kamione, nas ostale takođe. Ja vrištim, vučem ka sebi, a oni ga otimaju. Kažu: 'Neće mu ništa biti, gospođo'. Ja kažem: 'Nemojte, molim vas'. Muž mi bolestan, sin ga odvukao u Srebrenicu, u bolnicu, Srebrenica pala, sad oni gore došli, nikog nema, ni sina ni muža, ne znam jesu li živi ili mrtvi", kaže Munira Šahmanović.

Njen komšija Rade Kočović 1995. se vratio u rodnu Srebrenicu, s Vojskom Republike Srpske. Dve godine pre toga bio je u izbeglištvu u obližnjem Bratuncu, u koji su pobegli svi Srbi jer su im kuće u Srebrenici i okolini popaljene. "1992. su počeli muslimanski napadi, 56 sela je zapaljeno, mnogo civila pobijeno, i dece, što je najveća žalost", kaže on.

Unuka Munire Šahmanović ne pamti strica. Bila je beba kada je on ubijen, a zna samo to da se njemu i mnogim članovima njene familije dogodilo nešto strašno jer baka neće o tome da govori.

Kuća Munire Šahmanović još je u ruševinama, a ona bi htela da se vrati da živi u svom domu. I većina drugih kuća je još neobnovljena, Srebrenica danas izgleda kao i pre 10 godina.

Radetu Kočoviću je žao. Sagnute glave kaže da onima koji su napravili pokolj u Srebrenici mora biti suđeno. "Ne svima, nego onima koji su to naređivali i onima kojih su izvršavali. Ratko Mladić je teško pitanje. Pitanje da li je on radio po političkim nalozima ili svojoj volji. To je teško pitanje, nemojte me to pitati", kaže on.

Rade Koćović kaže da ne računa godine od 1992 i da ponekad sanja da još postoji Jugoslavija i da rata nije bilo. "Narodi nisu zločinci, samo pojedinci iz naroda. Ne treba osuđivati narode, ni jedne, ni druge. Sve zločine treba i pravno i ljudski osuđivati po istoj meri", kaže on.

Negotin: Grafiti podrške Mladiću

Nepoznate osobe ispisale su nekoliko grafita na objektima u Negotinu u znak podrške Ratku Mladiću.

Stanovnici Negotina kažu da su grafiti ispisani juče, na godišnjicu masakra u Srebrenici. Na jednoj stambenoj zgradi napisano je "Nož, žica, Srebrenica" a pored toga naziv organizacije "Srpski stroj". Na zid prodavnice "Ineks-uzor" ispisano je "Mladiću, hvala za srpsku Srebrenicu".