Otvara se diplomatski proces

Neposredno nakon martovskih nemira 2004. godine na Kosovu, bilo je dosta povika i škrgutanja zubima među onima koji su umešani u događanja na Balkanu. Najpre su nemire označili kao "poziv na buđenje iz letargije" i drugo, rekoše oni, "nešto se mora učiniti".

Posle toga, ti isti ljudi su bili skloni pretpostavci da ih niko nije slušao, te da će se ranije ili kasnije na Kosovu ponovno razbuktati kriza.

Međutim, zapravo, takve tvrdnje nisu ni blizu istini, a pokrenuo se i sveobuhvatan diplomatski proces u vezi s Kosovom. Da li će to voditi ka kosovskom "konačnom statusu" ili onome što diplomate nazivaju njegovom "budućem statusu" – ostaje da se vidi.

Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija će 27. maja proučiti poslednji redovni izveštaj koji je pripremila Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu, UNMIK, ali će je zvanično predstaviti Kofi Anan, generalni sekretar UN.

U izveštaju se govori o tome koliki je napredak ostvaren na Kosovu ka ispunjavanju ključnih "standarda". Ovi standardi obuhvataju i ljudska i manjinska prava.

Najverovatnije, kako stvari stoje, Savet bezbednosti će saopštiti da je Kosovo ostvarilo dovoljan napredak za jednu sveobuhvatniju procenu situacije. Anan će potom imenovati izaslanika za procenu napretka u ostvarivanju standarda. Izveštaj Ananovog specijalnog izaslanika, pod pretpostavkom da bude pozitivan, će voditi ka sledećoj fazi u ovom procesu.

Prema diplomatskim izvorima, Anan će tada imenovati specijalnog izaslanika za pitanje statusa koji će posredovati između Beograda i Prištine s ciljem da se obezbedi sporazum kroz pregovore. Specijalni izaslanik će započeti svoju misiju otprilike polovinom septembra, a jedna od ideja o kojoj se raspravlja jeste da bi izaslanik mogao imati tri zamenika – iz Evropske Unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

Nekoliko imena se pominju kao mogući kandidati za izaslanika za pitanje statusa. Jedan od njih je Karl Bilt, bivši švedski premijer, koji ima puno iskustva na Balkanu.

Drugi je Đulijano Amato, bivši italijanski premijer. Međutim, kako tvrdi jedan diplomatski izvor, "obojica su sami sebe izbacili iz konkurencije za ovo mesto" jer su uzeli učešća nedavno u radu Međunarodne komisije na Izveštaju o Balkanu, u kome se predlaže nezavisnost za Kosovo u četiri etape.

To ostavlja bivšeg finskog predsednika Marti Ahtisarija, koji takođe ima puno iskustva na Balkanu, kao jakog kandidata.

Evropske i američke diplomate predviđaju da će faza takozvane šatl diplomatije [između Beograda i Prištine] potrajati šest do devet meseci. Ukoliko bi to duže trajalo, kažu oni, čitav proces će izgubiti na dinamici i razvlačiti se u beskraj, a pogotovo ako se ima u vidu da bi srpske vlasti mogle imati interesa da unedogled odlažu bilo kakav ishod koji bi Beogradu delovao nepovoljno.

Pripremajući se za razgovore, srpski lideri su usvojili formulu "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Oni žele da spreče formalnu nezavisnost, ali istovremeno ostavljaju utisak da su fleksibilniji i razumniji od Albanaca koji zahtevaju potpunu nezavisnost – odmah.

Međutim, ključne evropske i američke diplomate veruju da je srpska pozicija prosto neodrživa jer bi Albanci najverovatnije obnovili oružani sukob ako bi se Kosovo ponovo povezalo s Beogradom.

Postoji mogućnost da bi Savet bezbednosti mogao da nametne svoje rešenje, pod pretpostavkom da se Srbija i kosovski Albanci prethodno ne dogovore. Takvo nametnuto rešenje bi moglo imati formu "uslovne nezavisnosti". Time se Kosovo neće ponovo naći pod srpskom vlašću, niti će doći do formalne podele Kosova.

Uslovna nezavisnost bi takođe mogla da znači, na primer, Kosovo ima stolicu u Ujedinjenim Nacijama, ali i da neki međunarodni zvaničnik, poput Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, može biti imenovan sa ovlašćenjima da stavi veto na pojedine zakone.

Većinski srpska i druga manjinska područja na Kosovu bi dobila široku autonomiju, a postojalo bi i snažno međunarodno vojno prisustvo na Kosovu.

Ovo rešenje bi značilo da se puna nezavisnost odlaže, a Srbija bi mogla tvrditi da Kosovo "nije uistinu nezavisno", jer će zadržati pravo da se pita za neke stvari, kao unutar autonomnih distrikta, ili na opštem planu, u oblasti obrazovanja za srpsku manjinu i održavanje srpskih manastira i crkava.

S druge strane, s obzirom da će imati simbole suvereniteta i faktičku nezavisnost, Albanci bi mogli tvrditi da je Kosovo sada, zapravo, nezavisna država, ne računajući nekoliko čudnih ograničavajućih elemenata.

Bilo kakvo nametnuto rešenje će u sebi sadržati implikaciju da će status Kosova, iza ove "tranzicione" tačke, biti ponovno razmatran, na primer kada čitav region bude bio spreman za pridruživanje Evropskoj Uniji. Drugim rečima, to bi se moglo dogoditi oko 2014. godine, najranije.

Naravno, nepredviđeni događaji mogu izbaciti iz koloseka ovaj diplomatski proces, i mada se zapadne diplomate nadaju da će Rusija prihvatiti ovaj plan (umesto da mu se suprotstavi, a potom da bude ignorisana ako zapadne zemlje, u tom slučaju, odluče da priznaju nezavisno Kosovo), to se ne može uzeti zdravo za gotovo.

Srpsko rukovodstvo, u pokušaju da predupredi sve ovo, bi moglo odbiti da učestvuje u procesu, te da ne prihvati konačan ishod.

Ako se to desi, međutim, Srbija rizikuje da izgubi najbolju šansu koju bi mogla imati da obezbedi svoje interese kao i interese kosovskih Srba.

Tim Džuda je autor knjiga "Srbi: Istorija, mit i raspad Jugoslavije" i "Kosovo: Rat i osveta", koje je objavila izdavačka kuća Jejl univerziteta (Yale University Press).