Istražujemo – Pogon vozila na gas (propan-butan)

Česti štrajkovi privatnih vlasnika pumpi, disel i benzin sumnjivog kvaliteta i konstantan rast cena ovih goriva većini naših vozača zadaju glavobolje. Zašto onda ne preći na plin? Sva vozila koja imaju benzinske motore, bez obzira na njihovu starost, mogu se lako i relativno jeftino prilagoditi za korišćenje propan-butana. U prilog prelasku na ovu vrstu goriva idu dve činjenice. Prvo, sve je veći broj automobila kojima se fabrički ugrađuju plinski uređaji (subaru, sitroen, honda...) a uz neke od njih se isporučuju mali i jednostavni sistemi za dopunjavanje rezervoara priključenjem na kućnu instalaciju. Drugo, u toku je velika borba naših vlasti koje nastoje da jedan krak gasovoda od velikog nalazišta u Iranu ide i preko Srbije. To znači da ćemo narednih nekoliko decenija imati jeftin energent i da u zimskim mesecima nećemo zavisiti od pada pritiska u gasovodu koji nama dolazi iz Mađarske. O mogućoj zaradi naše države u iznosu od oko 300 miliona US dolara godišnje da i ne govorimo. Da je ovo gorivo bliske budućnosti govori i podatak da će u Nemačkoj do 2010. godine biti izgrađeno najmanje 1.000 pumpi koje će točiti propan-butan. Osnovni motiv za ugradnju plina u automobil je štednja. Računica je sledeća – litar gasa košta oko 30 dinara, bezolovni benzin čitavih 66 dinara! Razlika u ceni je velika, a investicija ugradnjom instalacije za pogon gasom se isplati relativno brzo, u zavisnosti od vrste napajanja motora gorivom (karburator ili brizgaljke) i preveženih kilometara u toku jedne godine. Cena ugradnje se kreće od 230 evra za karburatorske verzije do preko 1.000 evra za najsavremnije sisteme, koji su jedino rešenje kod modernih motora sa brizgaljkom goriva za svaki cilindar.

Još jedna prednost je što se ugradnjom gasa produžava radni vek motora. Tokom sagorevanja ne stvaraju se naslage na klipovima i ventilima, visoka otpornost gasa na detonaciju dopušta rad sa višim stepenima kompresije, ne postoji opasnost od razgrađivanja ulja za podmazivanje motora, lambda sonda se manje prlja, a čistiji izduv znači i duži vek katalizatora. Međutim, ovo gore navedeno važi samo za stručno ugrađene uređaje. Kod nas po tom pitanju vlada haos, kako zbog nekvalitetne opreme, tako i zbog nedovoljno znanja i iskustva. Zakonski propisi koji bi sve ovo regulisali na žalost ne postoje. Sa ovim se naravno neće složiti svi oni priučeni majstori koji su preko noći ovladali potrebnim znanjima, kao i oni koji su za male pare ugradili hiljade gasnih uređaja, te sada zadovoljno trljaju ruke. Sa druge strane, oni malobrojni koji to rade sa svim potrebnim atestima i originalnim delovima su po pravilu skuplji. Inače, nedavna analiza Centra za motorna vozila AMS Srbije je na uzorku od preko 500 vozila pokazala da je čak na 42% automobila bila potrebna stručna intervencija.

Osnovni delovi instalacije su: boca ili rezervoar za gas, sigurnosni ventil, isparivač, priključak za punjenje, mešač, prekidač, regulator, dovodne cevi i centralna upravljačka jedinica. Rezervoar za gas može biti u obliku rezervog točka i montira se na njegovo mesto, pa pod prtljažnika ostaje ravan. Rezervna guma se može zameniti mnogo manjim kompresorom za ubrizgavanje specijalnog fluida kojim se krpi probušeni pneumatik. Ako odaberete cilindrični, ostajete bez skoro pola prtljažnika, i to je jedna od negativnih posledica ugradnje ovog sistema. Inače opasnost od eksplozije ovih rezervoara je izuzetno retka, jer su konstruisani od čeličnog lima debljine 4 mm, a i ukoliko se probuše (skoro nemoguće) plin ističe sa temperaturom od -30 stepeni i ne može se zapaliti otvorenim plamenom. Situacije kada dolazi do ekplozije plina su one kada ističe u zatvoren prostor, gde se ugreje u dodiru sa vazduhom i tek onda zapali pomoću varnice ili otvorenog plamena. Dakle, rezervoari za propan-butan su bezbedniji od standardnih rezrvoara za benzin. Pogotovo od onih najmodernijih izrađenih od plastičnih materijala koji slabo ptodnose udarce u tvrde predmete.

Performanse vozila sa pogonom na gas, najviše zavise od stručnosti servisa. Manja snaga se najviše oseti kod motora sa karburatorom, i to je obično između 15 i 20%. Kod nešto savremnijih agregata sa elektronskim ubrizgavanjem u jednu tačku (singl point), doziranje, odnosno mešanje gasa i vazduha je preciznije, odziv na pritiskanje papučice gasa je osetno bolji, a gubitak snage bude često i oko 11%. Kod motora sa plastičnom usisnom granom je moguće ugraditi samo najskuplji, i ujedno i najbolji sistem sa direktnim ubrizgavanjem gasa u usisnu granu, za svaki cilindar posebno. Gubitak snage je u ovom slučaju minimalan, a potrošnja gasa u odnosu na benzin je tada veća samo za 10%.

Alternativa preskupom benzinu u bliskoj budućnosti ima dosta, ali ova je trenutno najdostupnija, kako zbog činjenice da će cene gasa rasti sporije u odnosu na dizel i benzin, tako i zbog jednostavne i relativno brzo isplative prepravke vozila. Procenjuje se da je već u Srbiji između 130 i 150 hiljada vozila sa pogonom na plin, a mrežom auto-gas pumpi pokriveni su svi veći gradovi i putni pravci. Dakle, ubrzanja i maksimalna brzina mogu biti dovoljno ubedljiva i za bržu vožnju na plin, pa ko voli brzo a jeftino neka izvoli. Dakle, vakcinišite svoje novčanike na vreme od stalnog poskupljenja benzina – ugradnjom sistema za pogon na propan-butan! Ovim potezom čuvate našu zajedničku majku zemlju.

Vrlo važna je kontrola plinskih uređaja u vozilu i obavezno ih treba proveravati na svakih 20.000 kilometara, a najmanje jednom godišnje u, naravno, stručnim servisima! Još samo da se Vlada Srbije setila da stimuliše sve one koji misle na očuvanje ekologije.