Licence za lekare

Zdravstveni radnici će morati svakih sedam godina da obnavljaju licencu za rad. – Akreditacijom do najboljih klinika. – Bez samoreklamiranja

Doktori, stomatolozi i farmaceuti, ali i medicinske sestre i biohemičari moraće ubuduće da imaju licencu za rad, koju će izdavati odgovarajuća komora. Licencu će obnavljati svakih sedam godina.

Postoji mnogo klinika i kliničkih centara, a svi se hvale da su oni baš najbolji, jedini, najuspešniji... Ko zaista ima najviši kvalitet rada i reference ubuduće će se, po preciznim merilima, utvrđivati akreditacijom.

Ovo su samo neke od novina predložene u novim zakonima o zdravstvenoj zaštiti i komorama. Posle dva meseca završena je javna rasprava i zakoni uskoro stižu pred vladu i poslanike skupštine.

Razlike u lečenju nekada i sada

– Ovo nije zakon koji će važiti sto godina, niti je spektakularan. Međutim, sadrži nekoliko stvari koje su Srbiji neophodne: to su licence, akreditacije, konkursi za izbor direktora, mere za bolji kvalitet lečenja, regulisanje prava pacijenata, uređenje alternativne medicine, formiranje saveta za zdravlje Republike ... Takođe, otvara se prostor za sektorske zakone – o transplantaciji, vantelesnoj oplodnji, transfuziji, mentalnom zdravlju – kaže za „Politiku” ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević.

U javnoj raspravi povodom ovih zakona bilo je onih koji su kritikovali da nema dovoljno novina u ovim zakonima, ali svi se slažu u tome da su predloženi zakoni dobri za trenutni, tranzicioni trenutak u Srbiji. Ministar zdravlja ni najmanje ne sumnja da zakoni neće biti usvojeni.

Licence kao dozvole za rad svim profesionalcima u zdravstvu, čini se, podigle su najveću prašinu. Istina, prosvetni radnici takođe neće moći da uče decu bez licenci, ali će lekari i zubari morati da obnavljaju svoje licence svakih sedam godina.

– U zakonu se insistira na obnavljanju licence, jer svaki profesionalac u zdravstvu na taj način stiče nova znanja. Diploma nije dovoljna – tehnologija i saznanja savremene medicine ubrzano se menjaju. Pristup nekim bolestima za 20 godina potpuno se promenio, pa ako lekar ne čita i ne radi na samoobrazovanju, ne može kvalitetno ni da leči. Na primer, kada sam ja studirao medicinu, dijabetes tipa jedan se lečio insulinom, a tip dva, takozvani starački dijabetes tabletama. Bio je jeres kombinovati insulin i tablete. Danas je to pravilo: postoje forme dijabetesa koje se leče baš kombinacijom insulina i tableta – navodi primer dr Milosavljević.

Jačanje kvaliteta i kontrola rada

Prva licenca se dobija diplomom i stručnim ispitom, a za obnavljanje licence kroz sedam godina mora da se sakupi dovoljno poena iz kontinuirane medicinske edukacije koju organizuju medicinski fakulteti i Srpsko lekarsko društvo. Licence, tvrdi ministar, poznaje većina evropskih zemalja i time se ističe ozbiljnost posla u zdravstvu.

Licence za rad izdavaće isključivo komore, a ne Ministarstvo zdravlja. Ovim se komorama daju velika javna ovlašćenja, kao nezavisnim strukovnim institucijama u jednom demokratski uređenom sistemu.

– Akreditacija ustanova, kao druga velika novina, jedan je od mehanizama jačanja kvaliteta i kontrole rada u zdravstvenim ustanovama. Nečiji uspeh se neće meriti samo prema broju obavljenih operacija, već će se u obzir uzimati i to koliko ljudi ponovo dođe na lečenje mesec dana od obavljene operacije, koliki je procenat bolničkih infekcija, koliko je operacija po hirurgu u odnosu na broj hirurga koji učestvuju u operativnom programu. Ima načina da se izmeri uspešnost rada jedne klinike, a da to ne bude samoreklamerstvo i brojke. Između ostalog, tu je i ispitivanje subjektivnog zadovoljstva pacijenata, kao merilo koje je već počelo da se primenjuje u našem zdravstvu – objašnjava ministar zdravlja.

Naravno, najvažnije je da se akreditacijom bavi nezavisna institucija koja neće navijati ni za koga i među čijim članovima neće postojati sukob interesa. Zato se predviđa formiranje Agencije za akreditaciju koja bi trebalo da zaživi za tri godine. Do tada će se akreditacijom baviti komisija u Ministarstvu zdravlja.

Novim zakonom predviđa se i zabrana reklamiranja lekarske prakse i lekova. Ministar zdravlja podseća da je danas moguće u Ministarstvu zdravlja registrovati specijalističku ordinaciju, a odmah zatim otići u opštinu i registrovati je pod nazivom privatne klinike prema Zakonu o preduzetnicima. Nema nikakvih prepreka da se onda ta ordinacija po bilbordima, novinama, televizijama reklamira kao najbolja, svetska, najmodernija, najuspešnija...

I ekonomisti na čelu bolnica

– Građani žive u uverenju da u Srbiji ima veoma mnogo privatnih klinika, a zapravo nema ni jedne jedine. Ne postoji nijedna privatna ordinacija koja ispunjava uslove da bude klinika, jer, po zakonu, to je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu, naučnu i nastavnu delatnost i koja ima postelje. U Srbiji ima manje od 20 registrovanih specijalnih bolnica, ima specijalističkih ordinacija, ima opštih lekarskih ordinacija, ali nijedne klinike – tvrdi „Politikin” sagovornik.

Konkurs za izbor direktora zdravstvene ustanove i ograničena dužina mandata, zakonska je novina koja bi, kako kaže ministar, najzad trebalo da stavi tačku na „temu svih tema”: da li je u postavljenje direktora politika „umešala prste” ili ne. Biće, procenjuje Milosavljević, i dalje politike u izboru, ali će ipak presuđivati izborna volja građana. Kako objašnjava, oni koje su građani izabrali da vode opštinu biraće direktore zajedno sa stručnim kolegijumom jedne klinike ili doma zdravlja.

Ministarstvo će voditi računa o stručnom nivou rada u toj ustanovi, ali će poštovati rezultat konkursa. Upravni odbor raspisuje konkurs za direktora bolnice i bira ga na četiri godine, s pravom na još jedan mandat. U zakonu je precizno pobrojano kada i zbog čega direktor može da bude razrešen ove funkcije.

– Teško je reći da li je to idealno, ali je svakako bolje nego što je sada. Direktor zdravstvene ustanove može da bude doktor, ali i neko sa fakultetom druge struke, mada u tom slučaju mora da ima zamenika koji je medicinske struke. Ovako rešenje smo predložili zato što je menadžment veština koja se ne uči na Medicinskom fakultetu i zato što ima dobrih primera da zdravstvenu kuću ekonomski može dobro da vodi i ekonomista. Nema razloga za stav da samo lekar može da bude direktor velike zdravstvene kuće u kojoj sve više mora da se misli o tome koliko novca ima i kako se troši. U vremenima koja dolaze, u bolnicama i klinikama moraće sve više da se misli o ekonomskom poslovanju – objašnjava dr Tomica Milosavljević.

-----------------------------------------------------------

Caruje skraćeno radno vreme

Od 7.000 zaposlenih u Kliničkom centru Srbije, skraćeno radno vreme po različitim osnovama ima čak 4.150 ljudi što je skoro 60 odsto. Ovde radi i 140 invalida druge kategorije. Oni rade samo četiri sata dnevno.

Ministarstva zdravlja nagoveštava da je neophodno da se smanji broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, jer je na spisku zaposlenih previše ljudi, a u praksi premalo. Sindikati se ovakvim planovima suprotstavljaju.

Zbog skraćenog radnog vremena svakoga dana na odeljenjima klinika nema dovoljno onih koji bi pacijentima pomogli da obave elementarne higijenske potrebe, da se okupaju i odu do toaleta, da ih odvedu na snimanje ili pregled u drugu ustanovu.

Skraćenje radnog vremena dobijeno je po različitim zakonskim osnovama. To pravo, na primer, imaju zaposleni na odeljenjima intenzivne nege i radiologije, ali su skraćenja radnog vremena izdejstvovana i zbog otežanih uslova rada, praznika, vikenda i noćnog rada. O tome kako da isprave ovaj apsurd treba da razmišljaju predstavnici sindikata, smatra dr Tomica Milosavljević.

-----------------------------------------------------------

Civili u vojnim krevetima

Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo odbrane zajedno analiziraju buduću organizaciju civilnog i vojnog zdravstva, a pre svega, njihovo integrisanje u interesu građana.

Do sada nije bilo čak ni pismenog ugovora između ova dva potpuno odvojena, nezavisna i različita sistema zdravstvenog osiguranja, a analiza se, kako saznajemo u Ministarstvu zdravlja, radi da bi se bolje koristili zdravstveni kapaciteti koje Srbija ima.

Vojska ima vojne bolnice u Nišu i Novom Sadu, VMA u Beogradu, ima vojnomedicinske centre i garnizonske ambulante, svoje apoteke, znači kapacitete koji su godinama stvarani. To je u ovom času previše za vojne osiguranike, a građanima, civilnim osiguranicima je uskraćeno pravo da ih koriste zbog birokratskih propisa.

-----------------------------------------------------------

Na strane klinike i posle 15. godine

Ministar zdravlja Srbije najavljuje da se ukida starosna granica za lečenje u inostranstvu. Do sada su na lečenje u inostranstvu mogli da računaju samo pacijent koji nisu stariji od 15 godina. I ova novina je predložena skupštini, pošto je vlada usvojila predlog Ministarstva zdravlja o izmeni do sada važećeg rešenja u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Procenjuje se da bi poslanici već do kraja marta mogli da usvoje novi predlog.

Najviše zahteva za lečenje u inostranstvu, i dece i starijih od 15 godina, stiže za operacije očiju i to u slučajevima najtežih dijagnoza, kao i za neka maligna oboljenja. Ima zainteresovanih i za kardiohirurške intervencije, a među najskupljim intervencijama koje se obavljaju u inostranstvu jesu one vezane za leukemiju i transplantaciju koštane srži.