Priveden predsednik Lige za svojinu

Beogradska policija privela je predsednika Lige za zaštitu privatne svojine Slavenka Grgurevića, pošto je prethodno intervenisala i udaljila pripadnike te lige sa imanja porodice Sinđelić iz Sopota. Članovi lige pokušavali su da se suprotstave prodaji državnog preduzeća "Ropočevo", sagrađenom na imovini te porodice.

Vlasnica imanja Radmila Sinđelić rekla je da je reč o kući u kojoj ta porodica živi 53 godine, a da je višak prostora konfiskovan i dat tom trgovinskom preduzeću, koje više godina ne radi. "Agencija za privatizaciju je u saradnji s lokalnim vlastima odlučila da proda to preduzeće iako ono pod sporom već deceniju", rekla je ona.

Grgurević je u policiji u Sopotu proveo oko dva sata, a u izjavi za B92 tvrdi da zaštita imovine nije jedini razlog njegovog hapšenja:

"Verovatno sam bio dosta oštar u komunikaciji sa njima. Pri tom sam rekao da čovek koji je u 20. godini obijao trafike, da danas obija u svojstvu šefa policije tuđu imovinu i da se ništa nije promenilo, te da takve ličnosti ne mogu biti na mestima na kojima se odlučuje. Dok budu na takvim mestima, Srbijom će vladati bezakonje i kriminal. Ovo vam govorim zbog toga što mi je objašnjeno da je to razlog za moje privođenje u policiju".

Mreža za restituciju u Srbiji ogradila se od postupaka Slavenka Grgurevića i tvrdi da Liga za zaštitu privatne svojine ni na koji način ne predstavljaju organizovane vlasnike prisilno oduzete imovine. U saopštenju, koje je potpisao predsednik Mreže, Bogdan Veljković, stoji i da zbog toga Grgurević ne može da zastupa ovlašćenog predlagača zakonskih predloga koji se odnose na zaštitu svojine. 

Inače, Vlada Srbije nedavno je usvojila Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Predlogom zakona 30. jun 2006. godine definisan je kao rok do koga će građani moći da prijave nacionalizovanu imovinu.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Milan Parivodić, tada je izjavio za B92 da će predložiti i donošenje zakona kojim će biti zabranjena prodaja nacionalizovane imovine: "Neko je mogao da bude rentijer i da ima 100 stanova. Po rumunskom modelu, maksimum je bio vraćanje pet stanova u naturi. Treba da se odredi neki maksimum i na taj način se država ne preoptereti, ali, ako ne puna kompenzacija, makar se da delimična kompenzacija, koja ima neku prirodu satisfakcije i vraćanja poverenja u državu.“, kazao je Parivodić 25. februara ove godine.

Tada je iz Vlade najavljeno i da će Zakon o denacionalizaciji biti usvojen po završetku evidencije oduzete imovine.