Rupel: Ključna reč o Kosovu biće američka

Rupel je izjavio i da zemlje Jugoistočne Evrope idu u pravom smeru, a da je tome doprinela i podrška EU, NATO, SAD i Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, ali da je ta podrška i dalje potrebna, pre svega, u procesuiranju ratnih zločina u tim zeljama, zaštiti ljudskih prava, vraćšanju begunaca i reformama.

Predsedavajucheg OEBS-a Dimitrija Rupla brine da bi nemire na Kosovu mogla da izazove ne samo albanska strana, već i brojne radikalne i nacionalističke snage u Srbiji.

Govoreći na uglednom "Heritedž fondejšn" u Vašingtonu, slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, najveći deo svog izlaganja posvetio je Kosovu i SCG.

Rupel je pozdravio odluku Ramuša Haradinja da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, ocenivši taj potez kao svežu promenu postojećem duhu nesaradnje sa međunarodnim sudom, koji je evidentan u regionu. Rupel je povodom saradnje sa Haškim tribunalom u regionu, naglasio da ga ne brine samo nerešen status Kosova, već i budućnost državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Rupel je izrazio i zabrinutost da bi zbog toga moglo da dođe do erupcije nasilja na Kosovu, dodavši da ne očekuje organizovanu kampanju albanske strane na međunarodne snage na Kosovu, već ga brinu provokacije onih koji bi mogli da najviše izgube, ako posle Haradinajevog odlaska tranzicija na Kosovu bude mirna, a to su i brojne radikalne i nacionalističke snage u Srbiji, ali i organizovani kriminal na Kosovu.

Standardi pre statusa više nisu dovoljan pristup

Rupel kaže da posle mnogih razgovora, koje je vodio pre samo godinu dana, sada izgleda potpuno jasno da "standardi pre statusa"  više nisu dovoljan pristup i da je potrebna dodatna opcija. Postoji stalna paraliza reformi u regionu, koja je direktno povezana sa pitanjem statusa Kosova. Zato Rupel smatra da bi o statusu Kosova trebalo da se razgovara uporedo sa posmatranjem ispunjavanja standarda, da bi se pomerio i dovršio proces stabilizacije Balkana.

Centralna uloga SAD

Da bi se rešio problem statusa Kosova, Rupel predlaže najpre nastavak direktnog dijaloga Beograda i Prištine, ali i potreban okvir za pregovore o konačnom dogovoru o statusu. Upravo o tome je u ponedeljak Rupel razgovarao sa Kondolizom Rajs, jer smatra da će očigledno SAD imati važnu i centralnu ulogu, pošto ni Beograd ni Priština neće pregovore shvatiti ozbiljno, ako SAD ne budu u prvom planu tog zalaganja.

Nema deljenja, ni vraćanja Kosova na status pre 1999. godine

Rupel je u Vašingtonu rekao i da pregovori o budućem statusu Kosova moraju da idu i u sledećim pravcima:

-Nema vraćanja Kosova na status pre 1999.godine

-Nema ujedinjavanja Kosova sa bilo kojom državom sa albanskom populacijom u regionu

-Nema deljenja Kosova

-Nema ponovnog crtanja granica

-Dogovor između Srbije, Kosova, Crne Gore, Albanije i Makedonije o zaštiti manjina

-Multilateralni dogovor o regulisanju demilitarizacije regiona (posebno o graničnom segmentu)

-Bezbednost nacionalnog, religioznog i kulturnog identiteta Srba na Kosovu, mora da bude garantovana

-Dalja međunarodna prisutnost

-Međunarodne snage ne bi trebalo da odmah budu pvoučene, a ostali bi i međunarodni administrativni autoriteti

Rupel kao odgovor na razvoj situacije u regiji, posebno na Kosovu, predlaže hitne razgovore Brisela i Vašingtona, da bi se pripremila trans-Atlantska strategija pregovora o konačnom statusu Kosova i pripremili se planovi oko mogućeg izbijanja nasilja.

.

Kosovski Albanci i kosovski Srbi manje se poznaju od Palestinaca i Izraelaca

Dimitrij Rupel je u "Heritedž fondejšnu" rekao i da mu je tokom posete SAD neko rekao da kosovski Srbi i kosovski Albanci znaju manje jedni o drugima, nego Palestinci i Izraelci, iz čega Rupel zaključuje da te dve strane ne kmuniciraju. Zbog toga, smatra Rupel, bi trebalo otvoriti alternativne kanale komuniciranja Srba i Albanaca na Kosovu, jer bi to podiglo nivo međusobnog poverenja.

Rupel smatra da dugoročna stabilnost Kosova zavisi i od mogućnosti da srpska manjina na Kosovu bude integrisana.