Razno
Na današnji dan, 2. septembar
Danas je utorak, 2. septembar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili ovaj datum.
0:00
2.9.2025.
1 h
Subota, 15.01.2005.
19:51
Mahmud Abas – Politički profil
Mahmud Abas (Mahmoud Abbas), poznat i kao Abu Mazen, postavljen je za predsednika Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) nakon smrti Jasera Arafata (Yasser Arafat) u novembru 2004, a u januaru 2005. ubedljivo je pobedio na izborima za predsednika palestinske uprave.
Ovaj 69-godišnjak, bio je kandidat glavne palestinske političke grupacije Fatah, i favorit kroz čitavu kampanju.
On je istovremeno čovek kojeg i međunarodna zajEdnica i Izrael žele da vide kao Arafatovog naslednika.
Abas je bio palestinski premijer od maja 2003, a posle manje od četiri meseca podneo je ostavku.
Njegovo tadašnje imenovanje trebalo je da otvori novo, post Arafatovo, poglavlje u palestinsko-izraelskim odnosima, a tadašnji mirovni plan trebalo je da omogući rešenje krize prihvatljivo za obe strane.
Međutim, s jEdne strane, žestoki sukobi između Izraela i Hamasa gurnuli su ga u stranu. S druge strane, borba za moć sa Arafatom – koji je odbijao da ključna ovlašćenja preda Abasu – ograničavali su sve njegove poteze i oduzimali mu najveći deo vremena.
Rođen u Safetu u Palestini pod britanskom upravom 1935, on je jedan od nekoliko živih osnivača Fataha – glavne političke grupacije u okviru PLO.
Dok je krajem 1950ih bio u egzilu u Kataru, učestvovao je u okupljanju grupe Palestinaca koji će se boriti za palestinske ciljeve. Oni su vremenom postali ključne figure u PLO:
Fatah je osnovao zajedno sa Arafatom i zajedno sa njim bio je u egzilu u Jordanu, Libanu i Tunisu. U ranim danima pokreta, postao je poštovan zbog čistog i jednostavnog načina života.
Kontroverzni doktorat
Visoko obrazovan čovek, Mahmud Abas je studirao pravo u Egiptu a doktorirao u Moskvi. Autor je nekoliko knjiga.
Međutim, pojedine jevrejske grupe kritički se odnose i prema njegovom doktoratu i prema knjizi kojom ga je odbranio, S druge strane – Tajni odnosi između Nacizma i Cionizma (The Other Side: the Secret Relationship Between Nazism and Zionism), u kojoj se poriče Holokaust.
Oni tvrde da je Abas umanjio broj žrtava i da je optužio Jevreje za saradnju sa Nacistima.
On je te optužbe odbacio u intervjuu za izraelski dnevnik Haaretz u maju 2003.
"Citirao sam jedan sukob mišljenja među istoričarima u kojem se pominje različit broj žrtava. Jedan istoričar je napisao da je bilo 12 miliona žrtava, dok je drugi tvrdio da ih je bilo 800,000," rekao je Abas u intervjuu.
"Nemam nikakvu želju da se borim sa ciframa. Holokaust je užasan, neoprostiv zločin protiv jevrejske nacije, zločin protiv čovečnosti koji ljudski rod ne može da prihvati," rekao je.
Mirotvorac
Mahmud Abas uvek je radio u senci, ali je i uspeo da izgradi mrežu moćnih kontakata, između ostalih, sa arapskim liderima i šefovima obaveštajnih službi.
To mu je omogućilo da sa velikim uspehom nabavlja donacije za PLO, kao i da početkom 1970ih odigra važnu bezbednosnu ulogu, nakon čega je 1980. postavljen za šefa sekretarijata na nacionalne i međunarodne odnose PLO.
Mahmud Abas, poznat kao pragmatičan političar, bio je jedan od glavnih inicijatora dijaloga sa jevrejskim levičarskim i mirovnim pokretima tokom 1970ih i tokom teških godina pre nego što su na kraju počeli pregovori između Izraela i Palestinaca.
Jedan je od glavnih arhitekata mirovnog procesa u Oslu. Zajedno sa Arafatom otišao je 1993. u Belu kuću na potpisivanje Sporazuma iz Osla.
Tokom sadašnje intifade, Abas je pozvao na prekid oružanih napada na izraelske mete kako se Izraelu ne bi dao povod da uništi poslednje tragove palestinske autonomije.
Povratak Palestinaca
Imajući u vidu da potiče iz Safeda u Galileji – što je sada severni Izrael – za Abasa se tvrdi da smatra da palestinske izbeglice imaju apsolutno pravo da se vrate. U tek formiranoj palestinskoj upravi, Abas je na sebe preuzeo pitanje izbeglica i insistirao na njegovom rešavanju.
Njegov stav je da: "Prvo svima treba dati pravo na povratak, ali onda moramo da sednemo i raspravimo detalje oko kojih treba da se usaglasimo i da ih obostrano prihvatimo."
Nakon dugotrajnog sukoba sa Arafatom, Abas je imenovan za ministra unutrašnjih poslova, kao i za premijera novog palestinskog kabineta.
Ostavku je podneo u septembru 2003, nakon borbe za moć sa Arafatom oko kontrole palestinskih oružanih snaga.
Ovaj 69-godišnjak, bio je kandidat glavne palestinske političke grupacije Fatah, i favorit kroz čitavu kampanju.
On je istovremeno čovek kojeg i međunarodna zajEdnica i Izrael žele da vide kao Arafatovog naslednika.
Abas je bio palestinski premijer od maja 2003, a posle manje od četiri meseca podneo je ostavku.
Njegovo tadašnje imenovanje trebalo je da otvori novo, post Arafatovo, poglavlje u palestinsko-izraelskim odnosima, a tadašnji mirovni plan trebalo je da omogući rešenje krize prihvatljivo za obe strane.
Međutim, s jEdne strane, žestoki sukobi između Izraela i Hamasa gurnuli su ga u stranu. S druge strane, borba za moć sa Arafatom – koji je odbijao da ključna ovlašćenja preda Abasu – ograničavali su sve njegove poteze i oduzimali mu najveći deo vremena.
Rođen u Safetu u Palestini pod britanskom upravom 1935, on je jedan od nekoliko živih osnivača Fataha – glavne političke grupacije u okviru PLO.
Dok je krajem 1950ih bio u egzilu u Kataru, učestvovao je u okupljanju grupe Palestinaca koji će se boriti za palestinske ciljeve. Oni su vremenom postali ključne figure u PLO:
Fatah je osnovao zajedno sa Arafatom i zajedno sa njim bio je u egzilu u Jordanu, Libanu i Tunisu. U ranim danima pokreta, postao je poštovan zbog čistog i jednostavnog načina života.
Kontroverzni doktorat
Visoko obrazovan čovek, Mahmud Abas je studirao pravo u Egiptu a doktorirao u Moskvi. Autor je nekoliko knjiga.
Međutim, pojedine jevrejske grupe kritički se odnose i prema njegovom doktoratu i prema knjizi kojom ga je odbranio, S druge strane – Tajni odnosi između Nacizma i Cionizma (The Other Side: the Secret Relationship Between Nazism and Zionism), u kojoj se poriče Holokaust.
Oni tvrde da je Abas umanjio broj žrtava i da je optužio Jevreje za saradnju sa Nacistima.
On je te optužbe odbacio u intervjuu za izraelski dnevnik Haaretz u maju 2003.
"Citirao sam jedan sukob mišljenja među istoričarima u kojem se pominje različit broj žrtava. Jedan istoričar je napisao da je bilo 12 miliona žrtava, dok je drugi tvrdio da ih je bilo 800,000," rekao je Abas u intervjuu.
"Nemam nikakvu želju da se borim sa ciframa. Holokaust je užasan, neoprostiv zločin protiv jevrejske nacije, zločin protiv čovečnosti koji ljudski rod ne može da prihvati," rekao je.
Mirotvorac
Mahmud Abas uvek je radio u senci, ali je i uspeo da izgradi mrežu moćnih kontakata, između ostalih, sa arapskim liderima i šefovima obaveštajnih službi.
To mu je omogućilo da sa velikim uspehom nabavlja donacije za PLO, kao i da početkom 1970ih odigra važnu bezbednosnu ulogu, nakon čega je 1980. postavljen za šefa sekretarijata na nacionalne i međunarodne odnose PLO.
Mahmud Abas, poznat kao pragmatičan političar, bio je jedan od glavnih inicijatora dijaloga sa jevrejskim levičarskim i mirovnim pokretima tokom 1970ih i tokom teških godina pre nego što su na kraju počeli pregovori između Izraela i Palestinaca.
Jedan je od glavnih arhitekata mirovnog procesa u Oslu. Zajedno sa Arafatom otišao je 1993. u Belu kuću na potpisivanje Sporazuma iz Osla.
Tokom sadašnje intifade, Abas je pozvao na prekid oružanih napada na izraelske mete kako se Izraelu ne bi dao povod da uništi poslednje tragove palestinske autonomije.
Povratak Palestinaca
Imajući u vidu da potiče iz Safeda u Galileji – što je sada severni Izrael – za Abasa se tvrdi da smatra da palestinske izbeglice imaju apsolutno pravo da se vrate. U tek formiranoj palestinskoj upravi, Abas je na sebe preuzeo pitanje izbeglica i insistirao na njegovom rešavanju.
Njegov stav je da: "Prvo svima treba dati pravo na povratak, ali onda moramo da sednemo i raspravimo detalje oko kojih treba da se usaglasimo i da ih obostrano prihvatimo."
Nakon dugotrajnog sukoba sa Arafatom, Abas je imenovan za ministra unutrašnjih poslova, kao i za premijera novog palestinskog kabineta.
Ostavku je podneo u septembru 2003, nakon borbe za moć sa Arafatom oko kontrole palestinskih oružanih snaga.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare