(Ne)realno

Srpsku ekonomiju bi naredne godine trebalo da karakterišu strukturne reforme, koje su prethodnih godina započete, ali se na njima nije dovoljno radilo. To je ključna odrednica ekonomske politike za 2005. godinu koju su na prošlonedeljnom savetovanju ekonomista predstavili potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus i ministar finansija Mlađan Dinkić.

Potpredsednik Labus je najavio da očekuje da stopa rasta naredne godine bude oko pet odsto, a inflacija jednocifrena, kao i da se nada da će takav rast biti nastavljen narednih godina. On je ocenio da je dosadašnji rast bio baziran na domaćoj tražnji, te da rast u narednim godinama treba da se traži u štednji i investicijama. S obzirom da je trećina cena u Srbiji i dalje pod državnom kontrolom, Labus je najavio dalju liberalizaciju cenovne politike. On je dodao i da će država naredne godine učiniti "dosta po pitanju antimonopolskog zakonodavstva".

Labus je saopštio da se spremaju izmene i dopune pojedinih odredbi Zakona o privatizaciji, Zakona o hartijama od vrednosti i Zakona o Akcijskom fondu. "Pojedine zakonske odredbe su se pokazale kao loše na primerima 'Jugoremedije', 'Knjaza Miloša' i 'C marketa', iz čega je država 'izvukla pouku'. Jedan deo izmena Zakona o hartijama od vrednosti vezan je za ugovore koji moraju da se raskinu ukoliko investitor ne ispuni obećanja", smatra on, dodavši da je namera države da se aktivnije uključi u upravljanje javnim preduzećima, ali i u preduzećima u kojima Akcijski fond ima pakete akcija, tako da bi od naredne godine akcije iz portfelja AF trebalo da dobiju upravljačka prava. Prema njegovim rečima, državna administracija ima dovoljno kapaciteta da uspešno rukovodi svojim vlasničkim udelima u srpskim preduzećima.

On je naveo i da će ti manjinski državni paketi moći ubuduće da budu prodati i na tenderima, kao i da će, ukoliko direktori ne budu hteli da potpišu prospekte za izlazak na berzu, biti uvedena mogućnost da 10 odsto akcionara ili AF mogu da traže da se trguje tim akcijama i bez prospekta, što dovodi do eliminisanja mogućnosti opstrukcije u pojedinim preduzećima.

Druga ključna namera Vlade je, prema Labusu, ubrzanje privatizacije, za šta je neophodno regulisanje unutrašnjih dugova. Namera Vlade je da privremeno otpiše te dugove, kako bi preduzeća učinila atraktivnijim za prodaju, a da potraživanja kasnije nadoknadi iz privatizacionih prihoda. On je objasnio da će se otpis dugova odnositi samo na preduzeća u restrukturiranju, sa velikim dugovima za gas, struju, poreze ili prema bankama u stečaju, koja sa tim dugovima imaju negativan kapital i ne mogu da se privatizuju. Labus je najavio da će naredne godine početi restrukturiranje osam velikih javnih preduzeća. Ova preduzeća trenutno zapošljavaju 132.000 radnika, a njihov platni fond iznosi 32,5 milijardi dinara, što je 40 odsto svih budžetskih plata. Govoreći o profitu, on je istakao da su ova preduzeća istovremeno i profitabilna i veliki gubitnici. Prema sada dostupnim podacima, ove godine profitabilan je bio NIS, dok su EPS i ŽTP "Beograd" najveći gubitaši. Labus je istakao da su spoljni dugovi posebno veliki kod EPS-a i JAT-a, i to deo dugova koji se odnosi na Pariski klub poverilaca, dok unutrašnji dugovi najviše opterećuju EPS i NIS. Prema njegovim rečima, produktivnost najbližu regionalnom proseku ima PTT Srbija, dok su ostala preduzeća na nivou od 20 do 40 odsto produktivnosti u odnosu na zemlje regiona.

Ministar finansija Mlađan Dinkić najavio je da će Vlada nastaviti da vodi restriktivnu fiskalnu politiku. On je rekao da činjenica da će naredne godine budžetski deficit biti ispod 1,4 odsto BDP-a garantuje da će inflacija ostati jednocifrena. Tome bi trebalo da doprinese i nastojanje vlasti da naredne godine realni rast plata ne bude viši od rasta produktivnosti, kao što je bio dosad slučaj. Dinkić je priznao da domaća ponuda nije dovoljno obimna ni kvalitetna da zadovolji domaću tražnju, zbog čega je zemlja suočena sa rastućim spoljnotrgovinskim deficitom. On je najavio da će deficit biti smanjen delom ograničavanjem tražnje, a delom i povećanjem konkurentnosti privrede. Dinkić je rekao da je njegova namera da smanji javnu potrošnju kako bi država imala mogućnosti da smanji poreze i učini državu atraktivnijim za privatne investitore.

Bez ozbiljnih reformi

Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je nezahvalno pričati o tome koliko je zaista porastao društveni proizvod Srbije tokom 2004. godine. "Prvi razlog za to je što nema bazne godine u odnosu na koju bi se porast merio. Osim toga rast može da se posmatra i samo kao statistički rast - s obzirom da je jedan deo sive ekonomije vraćen u legalne tokove", kaže on.

Prokopijević smatra da čak i rast koji je postignut nije zasluga sadašnje vlade. "Svetska konjunktura je 'povukla' jedan deo rasta. Takođe, efekti privatizacije koja je obavljena prethodnih godina takođe nisu zasluga ove vlade". Prema njegovom mišljenju, to što je Vlada dosad učinila - uglavnom je negativno. "Sve što je sadašnja Vlada uspela da uradi jeste da spiska ono što je prethodna ostavila od privatizacionih prihoda i prenela stanovništvu na potrošnju, što je povećalo tražnju i dovelo do izvesnog porasta privredne aktivnosti", kaže Prokopijević.

Prema njegovim rečima, naredne godine rast BDP-a bi mogao da bude tek oko tri odsto. "Zemlje koje imaju kvalitet poslovnog okruženja kao Srbija ne mogu da očekuju da rastu brže", kaže on.

On procenjuje da će inflacija u Srbiji naredne godine biti između 13 i 21 odsto, i to "u slučaju da dinar bitnije ne klecne, što bi moglo da se desi imajući u vidu trgovinski deficit".

Ukoliko bi se kurs kretao u nivou u kome se kretao u prvih petnaest dana decembra ove godine, kad je porastao 1,5 odsto, krajem iduće godine bi iznosio 108 dinara. Ne verujem da će Vlada smeti da dopusti da se ostvari takav tržišni pritisak, tako da mislim da će se dinar kretati između 93 i 105 dinara.

Da bi se izbeglo ostvarenje takvog pesimističkog scenarija, smatra Prokopijević, Vlada mora da počne da sprovodi "ozbiljne reforme".
"Bez toga dinar ne može da ima realno pokriće, država ne može da ima pozitivan tekući račun i trgovinski bilans, veću zaposlenost, brži rast... Ozbiljne reforme kod nas još nisu počele. Na skali od 0 do 100, reforme koje su izvedene od 2000. godine do 2003. godine, mogu da se ocene između sedam i deset. Ova vlada je tu ionako lošu ocenu dodatno spustila, i to pre svega usporavanjem privatizacije, ograničavanjem rada banaka i sve većim mešanjem u privredu. Restrukturiranje javnih preduzeća je veoma pozitivan korak, ali sam ja skeptičan da će se to uspešno obaviti. Ako Vlada hoće da restrukturira EPS i da ga dovede na nivo Grčke elektroprivrede, onda mora da otpusti pola radnika. Da bi ga dovela na nivo kao što je u Nemačkoj, onda mora da otpusti bar tri četvrtine radnika. Vlada je tu pogrešno krenula. Najpre treba napraviti poslovno okruženje da se dobiju ulaganja koja će da 'povuku' deo nezaposlenih. Tek tada može da se krene u prestrukturiranje postojećih sistema. A kod nas poboljšanje poslovnog okruženja nije ni u najavi", kaže on.

Želju Vlade da poveća svoj uticaj u upravljanju preduzećima Prokopijević komentariše kao pogrešan potez. "Nigde prosperitet nije proizveden političkim sredstvima. U zemljama gde su vlade to činile - efekat je bio obrnut i došlo je do povećanja siromaštva. Investitori beže iz okruženja gde vlada komanduje. Održano je toliko konferencija gde je Vlada vukla investitore za rukav, a od svega toga su došli samo oni kojima je prodato tržište. Takve operacije su karakteristične za banana republike", kaže Prokopijević.

Ekonomista Petar Đukić smatra da se tokom 2004. godine nije dogodilo ništa spektakularno, ali da se tokom godine ipak živelo bolje u odnosu na očekivanja sa početka iste. "Veći rast industrijske proizvodnje od očekivanog, kao i za naše i opšte prilike značajniji rast društvenog proizvoda zemlje, realni rast zarada oko deset odsto, a sve to u okolnostima neznatno smanjene oficijelne nezaposlenosti i blagog porasta broja zaposlenih u privatnom sektoru - to su pozitivni pokazatelji ovogodišnjih makro ekonomskih kretanja. Međutim, inflacija, po svim parametrima ne manja od 12 odsto, permanentno rastući trgovinski deficit, kao i učestalo otklizavanje dinara u odnosu na evro, skupa država, ogromni gubici u nerestrukturisanom javnom i problematičnom društvenom sektoru, kao i usporena privatizacija.., spadaju u loše tekovine ovogodišnje ekonomske politike, ali i učinke ukupne unutrašnje i eksterne privredne i političke klime. Politička kriza i neizvesnost sa kojom je počela konceptualizacija ovogodišnje ekonomske politike uslovili su određena kolebanja u realizaciji mera, a naročito u konfigurisanju budžeta, planovima javnih rashoda, investicija, privatizacije i makroekonomske stabilnosti", kaže on.

On smatra i da je Narodna banka obećanjem na početku godine da kurs evra u toku ove godine neće premašiti 80 dinara, sebi svezala ruke. Zbog očuvanja elementarnog kredibiliteta Narodne banke, pa i minimuma poverenja u domaći novac, dinar će ove godine, umesto pet odsto, koliko Đukić smatra da bi trebalo da bude minimalna depresijacija kako bi izvoz bio podstaknut, depresirati 1,47 odsto.

On je takođe upozorio da su ove godine zarade u Srbiji rasle brže od proizvodnje, što je bilo uslovljeno višim rastom svetske ekonomije od očekivanog, kao i smanjenjem spoljnog duga zemlje. "Konačno, treći, više ili manje (ne)očekivan, razlog je to što su strukturne reforme u ovoj godini u celini odložene - zarad što viših stopa rasta, a verovatno i radi povoljnijih izbornih efekata prekomernog rasta zarada i standarda", smatra on.

Đukić dodaje da obrazloženje nosilaca ekonomske politike da je redefinicija parametara i ciljeva ekonomske politike za ovu godinu došla usled eksternih šokova nije dovoljno uverljiva. "Ekonomska politika za sledeću godinu moraće da se vodi daleko više u saglasnosti sa reformskim zahtevima i neophodnim strukturnim promenama koji bi trebalo da se sprovode na nivou čitave privrede i države. Prema izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj - sledeće dve godine biće kritičan period da se obezbedi dugoročni rast i prosperitet, na bazi srednjoročnog plana za dublje i strukturne reforme. Ključni izazovi pri tome mogu biti: jačanje privatnog sektora (investiciona klima, privatizacija, reforme administracije...), redukcija korupcije, obezbeđenje finansijske i komercijalne discipline javnog sektora i restrukturiranje većeg njegovog dela, jačanje finansijskog posredovanja i kapitalne osnove, kao i privatizacija državnih banaka", navodi Đukić.