Ukus siledžijstva

Privatni uvoznici nafte i vlasnici benzinskih pumpi već više od nedelju dana drže u blokadi domaće rafinerije pokušavajući da se na taj način izbore za veće marže. Tri dinara po litri kako tvrde nije dovoljno da pokrije ni minimum njihovih troškova. Služeći se iskustvima drugih potegli su najajače «pregovaračko» oružje-teške kamione i cisterne i blokirali sve izlaze rafinerija preteći da će otići i korak dalje pa zaposesti i vitalne instalacije.

I pošlo im je za rukom da blokadom konačano izboksuju početak razgovora u Ministarstvu energetike na «zadatu temu» koja se prema rečima predstavnika štrajkača nikako ne svodi samo na pokriće njihovih troškova nego i na druga pitanja vezana za uslove poslovanja. Dok su prema sopstvenim računicama naftaši beležili minuse u poslovanju i od nekih ranije ugovorenih poslova odustajali po cenu da na njihovim benzinskim pumpama nema svih vrsta goriva, građani su blago rečeno bili nezainteresovani za njihove probleme. Postali su zainteresovani onog momenta kada je blokada izazvala nestašicu goriva i kada su ponovo na benzinskim pumpama počeli da se stvaraju redovi.

Nekakvo kompromisno rešenje će, sigurno je, biti nađeno. Ali gorak ukus siledžijstva kao manira nezadovoljnih kategorija društva neće biti tek tako izbrisan. Teško je naime pomiriti se s tim da u Srbiji glavni argument pregovora jeste sila, a što snažnije alatke u rukama nezadovoljnika, to veća «pregovaračka» moć. Nije lako prihvatiti ni to da se nadležna ministarstva osvrću na neke zahteve privrednika samo kada su na to primorana ovakvim «argumentima», a još manje da su građani koji u svojim rukama nemaju ni bagere, kao radnici RTB, ni cisterne kao naftaši ni daleko bilo neka druga vozna sredstva kao određeni delovi sistema, zbog toga potpuno nemoćni i pred državom i pred nezadovoljnicima. Drumsko razbojništvo mora naići na osudu. Pravna država mora da pokaže da deluje u punom smislu te reči i kada je reč o odgovaranju na zahteve privrednika i kada su u pitanju blokade kao način izražavanja nezadovoljstva. Jer, kada se jednom ili jednima popusti iz bilo kog razloga teško je odoleti svakom sledećem sličnom pritisku. A pitanje je i do kada ćemo svi zajedno da se bavimo posledicama a ne uzrocima problema.