Istorijski korak: Turskoj otvoren put ka EU

Turska je čekala 41 godinu da započne razgovore o pridruživanju Evropskoj uniji, i u petak je prihvatila istorijsku ponudu da se sledeće godine počne sa pregovorima. Ipak, postavljeni su joj teški uslovi.

Nakon dana mahnitih pregovora i balansiranja na ivici, Recep Tayyip Erdogan, turski premijer, prihvatio je da se počne sa pregovorima, i ponudu EU shvatio kao dobar gest prema islamskom svetu. Detaljni razgovori o članstvu, za koje su mnogi mislili da se nikada neće desiti, počeće 3. oktobra sledeće godine kada Britanija bude predsedavala Evropskom unijom.

EU ipak naglašava da se razgovori, za koje se očekuje da će trajati čitavu deceniju, možda neće završiti uspešno, a uslovi nametnuti Turskoj teži su nego u bilo kojem prethodnom proširenju. Tu spada i odredba da bi Turcima moglo biti na neodređeno vreme zabranjeno da rade u zemljama EU.

Prošle noći Austrija se pridružila Francuskoj, rekavši da bez referenduma neće ratifikovati članstvo Ankare, što stvara nove sumnje da će Turska ikada ući u EU jer bilo koja nacija može da stavi veto.

Ipak, sve je manje bojazni zbog prihvatanja siromašne, većinom muslimanske zemlje sa 70 miliona stanovnika, koja se graniči sa zemljama kao što su Irak, Iran i Sirija. Uprkos tome što se veliki broj birača u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Holandiji protivi prijemu Turske, lideri EU su zaključili da reći ne Turskoj nosi veći rizik nego da se ona primi u klub.

Ankara je prvi put zakucala na vrata Evrope 1963. kada je šest država, osnivača EU sa Turskom zaključilo sporazum o trgovini i pomoći, čime je ona definisana kao evropska država.

Prošle noći Tony Blair, koji je bio prisutan na svim ključnim sastancima o prijemu Turske i čovek koji već niz godina podržava tu ideju, pozdravio je istorijski sporazum. "Ovo je istorijski događaj," rekao je premijer na kraju dvodnevnog samita u Briselu. "To govori da nisu u pravu oni koji veruju da postoji fundamentalni sukob civilizacija između Hrišćana i Muslimana. To je od fundamentalnog značaja za budući mir i prosperitet moje zemlje i ostatka sveta."

Erdogan je posle teških razgovora rekao: "Pogrešno bi bilo reći da smo dobili 100 posto onoga što smo hteli, ali mogu da kažem da smo uspeli. Sada nam se vraća 41 godina uloženog napora."

A Jose Manuel Barroso, predsednik Evropske komisije, rekao je da sporazum sa Turskom predstavlja "novi početak i za Evropu i za Tursku".

Retorika čestitanja ipak nije mogla da sakrije ogromne prepreke prilikom postizanja sporazuma, koji je zamalo propao zbog spornog pitanja Kipra. Ankara je odustala od sporazuma nakon što je zatraženo da Turska potpiše da će carinski sporazum proširiti i na zemlje koje su u maju ušle u EU, među kojima je i Kipar, jer se na to gledalo kao na implicitno priznavanje statusa podeljenog ostrva.

Cilj razgovora je puno članstvo Turske. Ali, na insistiranje zemalja koje su skeptične prema Turskoj, u tekstu je naglašeno pregovori mogu trajati "neodređeno vreme, i da se ishod ne može garantovati unapred". Ako pregovori propadnu, nastavlja se u dokumentu, zemlja će biti "u potpunosti povezana sa  evropskim  strukturama kroz najjaču moguću vezu". Time je ostavljena mogućnost alternativnog odnosa sa Turskom ukoliko ne postane punopravna članica EU.