Demagogija kao sastavni deo zanimanja političara

Govor srpskih političara sve više je banalan, demagoški, pun otrcanih fraza, kaže za Glas dr Milorad Dešić, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Ipak, on navodi da i prema političarima ne bi trebalo da budemo previše oštri, jer je književni govor napušten u celini, kako u školi tako i na radiju i televiziji.

Dve vrste ocena

- Što se tiče demagogije, ona je jednostavno sastavni deo njihovog posla, razlika je samo u tome da li je u nastupima ima više ili manje. Po mom mišljenju, problem je i što nemamo dobre analize govora naših političara, da li imaju govornu kulturu, govore li književnim jezikom, da li su nastupi dinamični i logični, koliko usklađuju mimiku, pa i odevanje s onim što govore - ovako možemo da govorimo samo o utiscima njihovog nastupa. Ipak, u odnosu na situaciju od pre nekoliko decenija, govori su sada na višem nivou i pored toga što nemamo školu retorike - navodi profesor Dešić.

- Kod nastupa političara obično imamo dve vrste ocena, jedna je ona koja dolazi od njihovih simpatizera, ili istomišljenika, i takvi manje-više podržavaju i prihvataju sve što oni kažu. Druga je ocena od njihovih političkih protivnika, koja je uglavnom negativna i upravo zato bi političari trebalo više pažnje da poklone baš tom auditorijumu i da budu oprezniji prema njemu. Inače, u govorima su se kroz razne periode često koristile određene reči, ranije su govornici "zacrtavali", pre neku godinu sve je bilo "transparentno", a sada se govori o "evroatlantskim integracijama, studijama o izvodljivosti", ali se to ipak ne može izbeći - kaže Dešić.

Profesor navodi da je za dobrog govornika potrebna i praksa, ali to može da bude i mač sa dve oštrice, jer ako neko pretera u nastupuima, može se desiti da dojadi i da je i uticaj govora smanjen.
- Svaki političar treba da zadrži individualnost, jer ako je po prirodi manje agresivan i govor će mu biti takav. S druge strane, kod pojedinih se po dijalektu tačno zna odakle dolaze, često ne govore književnim jezikom, greše u padežima, ali takav se očigledno obraća svom auditorijumu i oni mu ne zameraju. Mislim da se oni drže i Ciceronove izreke: Govornik bez auditorijuma je kao i frulaš bez frule - ističe Dešić.

Što se tiče mimike, profesor smatra da naši političari s njom ne preteruju, kao i da ne mlate previše rukama, ali da bi u nastupima mogli da budu i življi.

- Ne treba zaboraviti da gestovi nisu svuda u svetu isti. Primera radi, u Americi je sasvim normalno da političar drži ruke u džepovima, dok kod nas nije.

Reči mnogo govore

Inače, Dešić smatra da još niko u govorima nije prevazišao pokojnog Zorana Đinđića, koji je bio živahan i dinamičan i u nastupima nije samo konstatovao, nego i pozivao na akciju.

- Od aktuelnih predstavnika vlasti, predsednik Tadić ima školovan govor, ubedljiv je, razumljiv, ima dobar nastup i pazi na detalje, od oblačenja, do toga kako prilazi govornici. Vojislav Koštunica govori sporije, pravi veće pauze, vidi se da hoće da bude umeren, ali bi govor mogao da mu bude življi.

U dobre govornike ubrajam i radikale Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, bez obzira koliko se neko slaže ili ne sa onim što govore. Što se tiče Velimira Ilića i on i bilo ko drugi trebalo bi da izostavi preoštre reči iz nastupa, a naročito psovke. Inače, ne slažem se sa uopštenim mišljenjem da je Bogoljub Karić najveći demagog među političarima, jer su to manje više svi, a što se njega tiče, mogao bi manje da se koristi zavičajnim govorom - zaključio je Dešić.

Govor naših političara često otkriva i kakvog su obrazovanja, a njihov nesređen govor i nepovezane rečenice, svedoče i o nesređenosti u mišljenju, ocenio je profesor i dodao da se često koriste nezavršenim rečenicama, uzrečicama i poštapalicama. Na na osnovu njihove izgovorene reči, možemo da saznamo ponešto i o samom karakteru, stavovima, pa i o trenutnom raspoloženju.

Psiholog Jelena Vlajković smatra da najveći broj naših političara ne pravi razliku između javnog i privatnog ponašanja i misle da je popularno prikazivati tu stranu ličnosti i čak ići na ruku manje obrazovanim i "primitivnijim" biračima.

- Tu, pre svega, mislim na Velimira Ilića i neke članove SRS-a - kaže Vlajkovićeva.

Ona smatra i da "je predsednik Tadić, izuzev jedne nervozne reakcije prilikom susreta s novinarima, što je nedopustivo, generalno odmeren i odgovoran političar".

- U toj grupi je i Dragoljub Mićunović koji je uvek ljubazan i svestan je vrednosti javne reči. S druge strane, Bogoljub Karić je od onih koji smatraju da je spontanost i iskrenost ono što pleni birače, ali kod njega ne vidim osmišljeni javni nastup. Ipak, on je potpuno suprotan birokratskom rečniku kome su skloni pre svega ljudi iz DSS-a, a takav nastup prekidaju agresivnošću i napadima besa - setite se samo govora Dejana Mihajlova i Dragana Maršićanina - zaključila je Jelena Vlajković.