Lončar:Arafat je bio veliki strateg

Budimir Lončar se mnogo puta sreo sa pokojnim Jaserom Arafatom. Uglavnom na međunarodnim skupovima u okviru Pokreta nesvrstanih ili Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. „On je fizički delovao veoma skromno, ne toliko uverljivo kolika je bila njegova stvarna uloga. On je bio čovek koji je bio ’dubok’, odnosno čovek koji je duboko i strateški razmišljao. Stalno je borbu palestinskog naroda povezivao sa raznim fazama svetskog razvoja i pokušavao je, korak po korak, da to učini centralnom temom vodečih institucija u svetu i mislim da je u tome uspeo. On je bio konzistenta i uporan, iako je tu bilo taktičkih oscilacija, ali ne i strateških. Taktički je oscilirao iz dva razloga. Jedan je što je njegov PLO bio sastavljen iz više frakcija, a među njima je postojala i jedna ekstremno i isključivo na borbu orijentisana, pa i onu najgrublju, ne isključujući tu i onu terorističku borbu,  a to je Hamas. Bio je tu i Fatah, koji je bio takođe, za nastavak oružanih borbi, ali je bio i za traženje drugih načina da se PLO prihvati kao partner u međunarodnom dijalogu i da se na taj način palestinsko pitanje nametne kao glavno svetsko pitanje mira“, kaže Lončar.

Lončar navodi da je Jaser Arafat , nesumnjivo, bio istorijska ličnost. Prešao je dugačak put do političara koji je bio usmeren na dijalog i miroljubiva rešenja. „U svojoj 45-ogodišnjoj borbi, počeo je kao gerilac, koji nije odustajao ni od najgrubljih vidova obračuna, ali je izarstao u političara koji je spreman i na dijalog i , kao što znate, dobio je i Nobelovu nagradu. Uspeo je kroz sporazum koji je potpisao u Vašingtonu 1993, da on evoluira i konačno prizna Izrael, kao stvarnost i njegovo pravo na teritorijalni suverenitet, ali je isto tako dobio i priznanje PLO da je legitimni predstavnik palestinskog naroda koji se uvažavao.

Nasleđe Arafatovo je u totalu pozitivno, iako ima i negativnih momenata, smatra Lončar: „Oni što je on učnio, da se prizna pravo Izraela da postoji i što je uspeo da dobije od tadašnje vlade Izraela, na čijem se čelu nalazio Rabin, priznanje palestinske borbe, a time i legalnost njenih aspiracija za autonomijom i suverenitetom, to je sigurno jedno istorijsko ostvarenje koje će i danas ostati kao njegova zaostavština, bez obzira što je imao i neke taktičke promašaje u pregovaranju. Sigurno će se, prilikom njegovog ispraćaja, nastojati da se stvori što povoljnija atmosfera za obnovljanje inicijative mirovnih pregovora. Šaron je odškrinuo vrata, ali ja sam uveren da će, uz pritisak međunarodne zajednice, a posebno uz ulogu SAD i zapadnih zemalja, on ta vrata morati malo više da otvori. Sa druge strane, Abas koji će, najverovatnije, naslediti Arafata, poznat je kao čovek koji je zagovarač dijaloga i on će sigurno taj deo Arafatove zaostavštine pokušati da reaktivira. Dakle, njegov ispraćaj će biti u tom znaku, a da li će to preovladati to ne zavisi samo od stanja u PLO, nego i u Izraelu. Prema tome, nalazimo se na novom početku, a kakav će njegov nastavak biti, to je teško predvideti.“