"Na sve strane su leteli komadi tela"

Na suđenju Momčilu Krajišniku čulo se svedočenje jednog od malobrojnih preživelih u masakru od 14. juna 1992.

Masarkr je izvršen nad zarobljenim Bošnjacima iz naselja Ahatovići kod Sarajeva. Od 56 zatočenih Bošnjaka koji su 14. juna 1992. izvedeni iz hangara vazduhoplovne baze u Rajlovcu, samo je njih osam preživelo masakr u autobusu, izvršen negde na putu koji od Sarajeva vodi ka Olovu.

Jedan od preživelih – Elvir Jahić iz naselja Ahatovići sa periferije Sarajeva – svedočio je u ponedeljak na suđenju Momčilu Krajišniku, bivšem političkom lideru bosanskih Srba optuženom za genocid i druge ratne zločine u BiH.

Jahić je sa grupom meštana pokušao da se izvuče iz sela, ali se, na kraju, sa ostalima predao napadačima. Pred samouslugom u Bojniku su im odvezali ruke i naredili im da se skinu do donjeg veša i legnu licem prema zemlji, raširenih ruku i nogu, a onda su ih sat ili dva tukli puškama, železnim polugama, bejzbol i policijskim palicama, flašama i svim što im se našlo pri ruci. Među svojim mučiteljima, Jahić je prepoznao i nekolicinu školskih drugova, koje je identifikovao.

Od početnih stotinak zatočenika, nakon dve sedmice ih je ostalo 56. Svi oni su 14. juna utovareni u autobus. Pošto im je posle izvesnog vremena naređeno da legnu na pod autobusa, Jahić nije znao kuda tačno ih voze, ali pretpostavlja da je to bio put koji od Sarajeva vodi ka Olovu. U jednom trenutku su se zaustavili, šofer i čuvari koji su ih sprovodili napustili su autobus, a onda su odjeknule, kako je opisao Jahić, “razorne eksplozije”. Autobus je najpre pogođen sa tri projektila ispaljena iz ručnih bacača, onda je u njega ubačeno desetak ručnih bombi, a sve to je bilo praćeno žestokom paljbom iz pešadijskog oružja.

“Nisam imao predstavu koliko to traje, da li sam još živ, na sve strane su leteli komadi tela, geleri, meci, po meni se slivala krv i padali su komadi lobanje, komadi kose...”, kaže Jahić.

Njegovo svedočenje će se nastaviti sutra.