Dosta je bilo vrdanja

Dok god ne rešimo problem saradnje s Tribunalom, suočavaćemo se s multiplikacijom drugih naših problema, i političkih i ekonomskih, kojih ionako već imamo više nego dovoljno. I niko ne treba da se zavarava da mi tu nešto možemo da izvrdamo. Možemo samo da odugovlačimo, ali svima mora da bude jasno da što pre ispunimo obavezu koju smo preuzeli, to bolje po nas - upozorio je u intervjuu "Dnevniku" ministar za ljudska i manjinska prava SCG i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim LJajić.

Izjavu ministra pravde Zorana Stojkovića da nećemo hapsiti generale strani mediji, ali i pojedini političari, kvalifikuju kao obznanjivanje da Srbija praktično prekida saradnju s Hagom.

- Tu izjavu ja tumačim kao sugerisanje da je dobrovoljna predaja najbolja i za generale, ali i za državu, jer bi se sprečila dalja politička polarizacija. Međutim, ukoliko se generali ne predaju dobrovoljno, ne preostaje nam ništa drugo nego da striktno primenimo Zakon o saradnji s Tribunalom, odnosno da izvršimo naše međunarodne obaveze. U protivnom, suočićemo se s pojačanim pritiskom međunarodne zajednice, a naš put ka evropskim i evroatlantskim integracijama biće potpuno zaustavljen.

Nakon kraja avgusta i 1. oktobra, sada se kao novi rok za izvršenje obaveza prema Hagu pominje 23. novembar.

- Niti je bilo niti ima zvaničnih rokova. No, taj 23. novembar je važan jer tog dana glavna tužiteljica Karla del Ponte podnosi izveštaj Savetu bezbednosti. I za nas je veoma važno kako će taj izveštaj izgledati. Prošli put smo na sednici Saveta bezbednosti upozoreni, ali će sada, ukoliko izveštaj bude negativan po nas, ton biti daleko oštriji. To nije dobro za ugled zemlje i njenu međunarodnu poziciju. Znači, zbog nas je bitno da do tog 23. novembra učinimo pomake u saradnji s Tribunalom.

Koliko je to realno?

- Mislim da do tada možemo da pokažemo konkretne oblike saradnje, što podrazumeva i izručenja. Bilo bi, naime, veoma važno da se neki od generala dobrovoljno predaju, ali ne treba izgubiti iz vida da Tribunal od nas traži da izručimo i Ratka Mladića i još neke od optuženih bosanskih Srba za koje sumnjaju da su na našoj teritoriji.

U kojoj je meri stav vlasti u Srbiji, takav kakav je, zapravo razlog što Hag slabo mari za garancije Vlade u Beogradu?

- Osnovni problem koji imamo s Tribunalom je odnos nepoverenja. Malo se veruje u ono što govorimo, jer, po mišljenju Trubunala, malo toga i činimo, odnosno naši potezi su više političko-deklarativni nego što predstavljaju iskrenu nameru da sarađujemo sa sudom. A Tribunal od nas očekuje konkretne akcije. I mi ćemo morati da ih preduzmemo ako želimo da, između ostalog, i naše garancije budu uvažavane na odgovarajući način. Znači, tek kada pređemo s reči na dela možemo da govorimo o "hrvatskom modelu saradnje", jer ne treba zaboraviti da je zvanični Zagreb pokazao zavidnu odlučnost da izruči svoje generale optužene pred Tribunalom. I zato su sada u drugačijoj poziciji od nas.

Nacionalni savet napustili su predstavnici Crne Gore, pomoćnik šefa spoljnih poslova govori o "dva haška koloseka", a predsednik SCG upozorava na besmisao državne zajednice ukoliko Srbija nastavi da izvrdava međunarodne obaveze.

- Neće samo državna zajednica biti dovedena u pitanje zato što će u Crnoj Gori sve više jačati uverenje da ona na putu za Evropu ne treba da bude talac Srbije koja ne želi da izvršava svoje obaveze. Jer, ne treba izgubiti iz vida i da je sredina sledeće godine termin kada treba da počnu pregovori o konačnom statusu Kosova, a da mi ulazimu u te pregovore sa značajno oslabljenih pozicija ako ne rešimo problem Haškog tribunala.

Razmišljate li o povlačenju s mesta predsednika Saveta?

- Kada sam stupao na ovu dužnost, znao sam da ja ne odlučujem o tome da li će neko biti izručen ili ne. Treba da bude jasno da Nacionalni savet nije zadužen za izručenja haških optuženika. S druge strane, mi ćemo ispuniti najveći deo obaveza iz svoje nadležnosti do kraja godine. Broj svedoka, koje treba osloboditi obaveze čuvanja državne i vojne tajne, sveli smo na svega šest, a i najveći broj dokumenata, koje traži Tribunal, biće im ustupljen. Sigurno je, međutim, da ne mislim da budem paravan za nesaradnju s Haškim tribunalom, iako razumem sve aspekte i poteškoće s kojima se na tom planu suočava Vlada Srbije. I baš zato pokušavam da razne suprotnosti koje postoje pomirim i doprinesem da učinimo neki korak koji će uveriti međunarodnu zajednicu da mi hoćemo da sarađujemo s Tribunalom.