Amerika ne sme opet da izabere Buša

Nikada nisam bio duboko upleten u politiku podrške, ali ovo nisu normalna vremena. Predsednik Džordž W. Buš ugrožava Sjedinjene Američke Države i bezbednost sveta i potkopava američke vrednosti. Bušova kampanje me je demonizovala zato što mu se suprotstavljam.

Predsednik Buš se kandidovao 2000. na platformi koja je obećavala "skromnu" spoljnu politiku. Ako bude ponovo izabran, Bušova doktrina preventivnog udara i invazija na Irak, biće odobrene, a svet će morati da živi s posledicama. Odbacivanjem Bušove politike na biralištima, Amerika će imati šansu da ponovo stekne poštovanje i podršku sveta.

Teroristički napadi od 11. septembra 2001. zahtevali su snažan odgovor. Ali, oni su takođe doveli do suspenzije kritičnog procesa, koji je tako suštinski za demokratiju - potpune i fer rasprave povodom određenih pitanja. Buš je ućutkao kritike, nazivajući ih nepatriotskim. Za 18 meseci nakon 11. septembra on je uspeo da uguši svaki protest. Tako je poveo Ameriku u pogrešnom pravcu.

U stvari, Buš je išao na ruku Osami bin Ladenu. Invazija na Avganistan je bila opravdana: tamo je živeo Bin Laden, a Al Kaida je imala svoje logore za obuku. Intervencija u Iraku nije bila opravdana. Bio je to nenameran Bušov poklon Bin Ladenu.

Odmah posle 11. septembra, postojao je spontani izliv simpatija prema Americi širom sveta. To je ustupilo mesto raširenoj ozlojeđenosti. Ima mnogo više ljudi spremnih da rizikuju sopstvene živote da bi ubili Amerikance nego što ih je bilo 11. septembra.

Buš voli da insistira na tome kako teroristi mrze Amerikace zbog onoga što jesu - ljudi koji cene slobodu - a ne zbog onog što čine. Ali, rat i okupacija stvaraju nevine žrtve. Brojimo mrtvačke vreće američkih vojnika - više od 1.000 u Iraku. Svet, takođe, broji Iračane koji ginu svakog dana, možda 20 puta više.

Ni torture nad zatvorenicima u zatvoru Abu Graib nisu delo nekoliko "trulih jabuka". Bio je to deo sistema za postupanje sa zatvorenicima, koji je uveo sekretar za odbranu Donald Ramsfeld. Svetsko javno mnjenje osuđuje Ameriku, a naši vojnici u Iraku plaćaju ceh.

Buš je ubedio ljude da je dobar za bezbednost Amerike, igrajući na strahove izazvane napadima od 11. septembra. U vreme opasnosti, ljudi se okupljaju oko zastave i Buš ovo eksploatiše podsticanjem osećanja opasnosti. Njegova kampanja pretpostavlja da ljude ne zanima stvarna istina i da su spremni da veruju gotovo u sve, ako se ponavlja dovoljno često. Mora biti nečeg pogrešnog kod Amerikanaca, ako padnu na to.

Na primer, više od 40 odsto Amerikanaca i dalje veruje da je Sadam Husein bio povezan sa 11. septembrom, iako je Komisija za 11. septembar - koju je obrazovao Buš, a njome predsedavao Republikanac - sasvim odeređeno utvrdila da takva veza nije postojala. Želim da viknem: "Probudi se Ameriko. Zar ne shvataš da te obmanjuju?"

Rat protiv Iraka bio je pogrešan od početka do kraja, ako bude kraja. To je rat kao posledica izbora, a ne neophodnosti. Štaviše, Amerika je otišla u rat s lažnim pretenzijama. Oružje za masovno uništavanje nije pronađeno, a veza sa Al Kaidom nije mogla da bude utvrđena. Buš je onda tvrdio kako je Amerika otišla u rat da bi oslobodila Irak. Ali, demokratija se ne može nametnuti silom.

Sadam Husein je bio tiranin, a Iračani kao i svet - mogu da se raduju što su ga se oslobodili. Ali, Amerika je imala obavezu da očuva zakon i red; a umesto toga, stajali smo nepomično dok su Bagadad i ostali gradovi pljačkani. Da smo zaista bili zabrinuti za irački narod, trebalo je da imamo na raspolaganju više trupa za okupaciju. Trebalo je da obezbedimo zaštitu ne samo Ministarstvu za naftu već i ostalim ministarstvima, muzejima i bolnicama.

Što je još gore, kad su se američki vojnici suočili s otporom, oni su upotrebili metode - upadanja u kuće i maltretiranje zatvorenika - koji su otuđili i ponizili stanovništvo, izazvali ozlojađenost i bes.

Stalno menjanje mišljenja i pogrešni koraci Bušove administracije su dobrovoljni. Iračka armija je prvo uništena, a onda je Amerika pokušala da je ponovo sakupi. Amerika je prvo probala da eliminište Baatiste, a onda im se Amerika obratila za pomoć. Kad je pobuna izmakla kontroli, Amerika je instalirala iračku vladu. Čovek koji je izbaran da je vodi bio je iz CIA, s reputacijom da je diktator - što se mnogo razlikuje od demokratije.

Uprkos naporima Bušove kampanje da zadrži "spin" kontrolu, situacija u Iraku je mračna. Veliki zapadni deo zemlje prešao je u ruke pobunjenika, izgledi da se održe slobodni i pošteni izbori u januaru brzo se tope, dok se pomalja građanski rat.

Bušov rat u Iraku naneo je neizrecivu štetu Americi, takođe, slabeći njenu vojnu moć i potkopavajući moral oružanih snaga. Pre rata Amerika je mogla da projektuje preovlađujuću silu. Ne više. Avganistan klizi van kontrole. Severna Koreja, Iran, Pakistan i duge zemlje guraju svoje nuklearne programe obnovljenom energičnošću.

Bušova administracija se može kritikovati i zbog ostale politike, ali ništa nije tako važno kao Irak. Rat je koštao oko 200 milijardi dolara, a cena će nastaviti da raste, jer je bilo mnogo lakše ući u Irak nego izaći iz njega. Buš je izazivao Džona Kerija da objasni kako bi on to uradi drukčije. Keri je odgovorio da bi sve uradio drukčije, i da bi bio u boljoj poziciji da nas oslobodi. Ali ni njemu neće biti lako, jer je Amerika uhvaćena u opasnu situaciju.

Vrhunski vojni i diplomatski stručnjaci očajnički su upozoravali Buša da ne napada irak. Ignorisao ih je. Ugušio je kritički proces, tvrdeći da kritikovanje vrhovnog komandanta dovodi u opasnost Američke trupe. Ali ovo je Bušov rat i on mora da bude odgovoran za to. Amerikanci treba na trenutak da naprave korak unazad i da se zapitaju: ko nas je gurnuo u ovu zbrku?

Trenutak razmišljanja treba da otvori još jedno pitanje: da li teksaško šepurenje kvalifikuje Buša da ostane vrhovni komandant?

Autor je je predsednik  Sorosove Fondacije za upravljanje i Fondancije za otvoreno društvo