Zaštititi prava zlostavljanih

Zlostavljanje dece u današnjem društvu nije retkost, ali se o toj temi izuzetno malo govori.

Kada se i govori o toj temi, često dolazi do kršenja prava deteta iznošenjem njegovog imena ili podataka koji jasno ukazuju na njegov identitet. Povodom slučaja dvomesečne bebe koja je s povredama anusa primljena u Dečju bolnicu u Tiršovoj i neargumentovanog medijskog sumnjičenja njenog polubrata za taj čin, Ministarstvo zdravlja Srbije je negodovalo zbog načina na koji su neki mediji izveštavali o tom slučaju i optužilo ih za senzacionalizam.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da se ne sme licitirati imenima, činjenicama i krivicama, ali da poruka nije upućena samo zdravstvenim radnicima, već i medijima. On je posebno naglasio da je poslednji slučaj samo jedan od primera narušavanja prava dece u medijskim izveštajima. "U javnim nastupima i u prenošenju poruka bilo je nespretnosti, nepreciznosti, sigurno ne sa zlom namerom, ali iz toga svi zajedno moramo da izvučemo pouku. Ta je pouka da moramo očuvati integritet ličnosti. Niko nema pravo da presuđuje, da iznosi sudove i stavove, a da pri tom ne zna ni činjenice", kaže on.

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović kaže da je pripremljen predlog novog Zakona o porodici, koji će se za par nedelja naći pred poslanicima. On je dodao da je u okviru Ministarstva pripremljen i protokol kojim će biti olakšana koordinacija lekara, socijalnih ustanova, sudstva i policije, radi lakšeg prepoznavanja i rešavanja problema, u cilju stvaranja mreže koja bi štitila žrtve nasilja. "Ono što je do sada bio problem mnogih organizacija koje se sreću s tim pojavama je taj što one zapravo nisu znale šta da rade. Novi porodični zakon i Opšti protokol koji se završava stvoriće, prvi put, realne pretpostavke da se društvo ozbiljno nosi s problemom nasilja u porodici", kaže Lalović.

Koordinator Autonomnog ženskog centra za žene i decu žrtve nasilja Tanja Ignjatović kaže da je potrebno više govoriti o problemima zlostavljanja dece, ali ne onako kako je to učinjeno u poslednjem slučaju. Ona dodaje da je potrebno raditi na zaštiti takve dece, kako od daljeg zlostavljanja, tako i od zloupotrebe. U tom smislu postoji nekoliko nivoa odgovornosti, kaže ona. “Prvi je zaštita privatnosti, drugi je odgovornost medija, dok je treći nivo vezan za to da li mi kao društvo imamo jasan stav ko je odgovoran da se brine o zaštiti dece. Naša država je potpisala Konvenciju o zaštiti dece. Država je u ovom trenutku u izradi Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. To su dobri, ali samo prvi koraci. Iza toga, moramo voditi računa da napravimo takve sisteme koji će pomoći porodicama i roditeljima da odgajaju decu i koji će moći da intervenišu na pravi način kada treba da ih zaštite", kaže Tanja Ignjatović.

Tanja Ignjatović kaže da obelodanjivanje identiteta dečaka nepravedno osumnjičenog za zlostavljanje bebe može traumatizovati i porodicu i dete. Ona smatra da cela zajednica, ali i stručnjaci, moraju pomoći dečaku da razume situaciju i skine negativno obeležje medijske priče.