Zaštititi prava zlostavljanih

Жао ми је због ове "колатералне штете", али, "само кад је дете кренуло"! А зна се како то изгледа: незграпно, неумерено, неуједначено; каткад са страхом, каткад са ентузијазмом - понекад се и гадно угрува или направи штету... Али, понављам, "само кад је кренуло"! На неки начин, тиме се и "пали лампа у крчми званој Србија"...

Strasno. Neki bi sve da gurnu pod tepih, kao u stara dobra vremena, "samo da se ne talasa". Neosporna je cinjenica da je Stajkovac uradio pravu stvar i da su mediji dobro ispratili celu pricu, a Tomica i njemu slicni neka se vrate u 19-i vek.

Da li ce neko snositi odgovornost i nadoknaditi stetu koja je naneta drugom detetu i njegovom ocu objavljivanjem njihovih imena kao osumnjicenih. Naravno da nece, posto se radi o siromasnom i neobrazovanom svetu, kojem mozete da radite sta god hocete bez posledica. Pravo oba deteta je do krajnjih granica povredjeno i dobro da nije rezultat jos gori. Moglo je nepravedno osumnjiceno dete, kojem je neosporno naneta trauma, da na uzasne otuzbe odgovori isto tako uzasno, cak i dizanjem ruke na sebe. Da li oni koji neodgovorno barataju informacijama na to pomisle. Verovatno ne.

Opet se stvari postavljaju naglavacke i opet ze pod naslovom "Zastititi prava zlostavljanih" stite prava zlostavljaca. Ako i Lalovic i Ignjatovicka kazu da je redosled: Zastititi prava privatnosti, spreciti zloupotrebe u medijima pa tek onda osposobiti drzavu da sprecava takve slucajeve, onda vi prakticno kazete da treba da ostane ovako kako je sad -da se sve zataskava i gura pod tepih. Mi smo kao drustvo krivi za uzasnu bezdusnost i nedostatak samilosti za bespomocne i evo jos jednog primera: clanak se ne bavi zrtvom, vec, pobogu, nepravednim optuzivanjem oca i maloletnog brata. Kao, oni su do sad ziveli u idealnim uslovima, pa ce ovo da ih istraumira. Niko ne spominje centar za socijalni rad, koji je odbio da majci da ono sto joj zakonom pripada, socijalnu pomoc za trece dete, ili, ako je nesposobna da se stara o njemu, da joj ga oduzmu, a ne da cekaju da ga ubije. Ili bolnicu u Pancevu, gde lekari "nisu znali". Znali su oni, nego su oguglali, nece da se smaraju sa neprijatnim stvarima. Ono sto je ovde glavno: koliko god bilo tesko javnosti da vidi ovakve stvari i koliko god se bunile razne organizacije koje se kobajagi staraju da se ovakve stvari ne dogadjaju, (pa je ovo na neki nacin i kritika njihovog rada), stvari se pokrenu sa mrtve tacke tek kada nesto stigne u medije pa se cela javnost zgrozi. Zato napred, mediji, samo kopajte i objavljujete. A njima ako se ne svidja, neka se bave svojim poslom, a to je preventiva!
I jos jedna stvar: hocu da znam sta ce biti sa tom bebom! Hoce li natrag na ledja neodgovornim radnicima centra za socijalnu pomoc koji su posredno i doveli do ovoga?

Svrha medija nije da talasa (bez odgovornosti za eventualne posledice) vec da iznosi cinjenice i, eventualno, komentare eksperata, a ne da nagadja sta se mozda desilo i da prenosi izjave nekih tamo komsija. Mene uopste ne zanima sta novinar, komsija ili bilo ko - ko nije strucnjak u nekoj oblasti - misli o nekom dogadjaju. Neka svoje stavove iznose na veceri sa prijateljima. Ja to ne moram da slusam. Neko ce reci, ako ne zelis da slusas komentare novinara onda nemoj da kupujes novine i slusas radio ili tv, ali to nije resenje problema jer ja kao gradjanin imam pravo da primim informacije ociscene od nepotrebnih komentara (pravo garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja je 3. marta 2004. godine stupila na snagu u Srbiji i Crnoj Gori). Isto tako, osumnjicene osobe imaju pravo da bude tretirane kao nevine sve dok odluka nadleznog i nepristrasnog suda, doneta u fer postupku, ne postane pravosnazna (opet Evropska konvencija). Sve do tada, niko nema pravo da se u javnosti poigrava sa necijom krivicnom odgovornoscu. Odgovornost za tako odvratno krivicno delo nije mala stvar u normalnom drustvu. Cinjenica da se u Srbiji o tome tako olako razgovara ukazuje na nivo moralnosti i osetljivosti jednog drustva. Srbijanci su ocigledno oguglali, ali se to mora menjati.

Greska jeste i steta jeste, ali moralo se krenuti sa gledanjem u oci. Dosta je bilo zataskavanja. Ovo dete je spaseno, ko zna da li bi da je istraga napravljena rutinski bez pritiska javnosti.
Uostalom, dugacak je lanac zataskavanja. Sigurno je da i u ministarstvu zdravlja postoji prilican spisak zalbi i predstavki koje se nikada nece razmatrati. Sem ako ne dodje do pritiska javnosti. Nazdravlje.

Kao novinar, ja ZNAM da moram da pisem tako da ne povredim nicija prava, pa ni prava potencijalnih krivaca, jer ako se pokaze da oni nisu krivci, naci ce se u poziciji ugnjetenih zahvaljujuci mom pisanju. Ali kako uopste pisati o zlostavljanju deteta, cak i kad je ono dokazano? Ako navedes ime takvog monstruma roditelja, otkrices i indentitet deteta, pogotovo u malom gradu kao sto je moj! A ako ne navedes ime roditelja, onda sve ostaje "anonimno", moji citaoci nemaju utisak da je taj neko monstruozan upravo tu, medju nama. A vazno mi je da upravo na to skrenem paznju mojim citaocima da bih ih motivisala na empatiju i na delatnost. Jer, ako postoji drustvena empatija, takve stvari valjda mogu i da se preduprede, ili bi patnja zlostavljanih krace trajala...

Жао ми је због ове "колатералне штете", али, "само кад је дете кренуло"! А зна се како то изгледа: незграпно, неумерено, неуједначено; каткад са страхом, каткад са ентузијазмом - понекад се и гадно угрува или направи штету... Али, понављам, "само кад је кренуло"! На неки начин, тиме се и "пали лампа у крчми званој Србија"...

Strasno. Neki bi sve da gurnu pod tepih, kao u stara dobra vremena, "samo da se ne talasa". Neosporna je cinjenica da je Stajkovac uradio pravu stvar i da su mediji dobro ispratili celu pricu, a Tomica i njemu slicni neka se vrate u 19-i vek.

Da li ce neko snositi odgovornost i nadoknaditi stetu koja je naneta drugom detetu i njegovom ocu objavljivanjem njihovih imena kao osumnjicenih. Naravno da nece, posto se radi o siromasnom i neobrazovanom svetu, kojem mozete da radite sta god hocete bez posledica. Pravo oba deteta je do krajnjih granica povredjeno i dobro da nije rezultat jos gori. Moglo je nepravedno osumnjiceno dete, kojem je neosporno naneta trauma, da na uzasne otuzbe odgovori isto tako uzasno, cak i dizanjem ruke na sebe. Da li oni koji neodgovorno barataju informacijama na to pomisle. Verovatno ne.

Opet se stvari postavljaju naglavacke i opet ze pod naslovom "Zastititi prava zlostavljanih" stite prava zlostavljaca. Ako i Lalovic i Ignjatovicka kazu da je redosled: Zastititi prava privatnosti, spreciti zloupotrebe u medijima pa tek onda osposobiti drzavu da sprecava takve slucajeve, onda vi prakticno kazete da treba da ostane ovako kako je sad -da se sve zataskava i gura pod tepih. Mi smo kao drustvo krivi za uzasnu bezdusnost i nedostatak samilosti za bespomocne i evo jos jednog primera: clanak se ne bavi zrtvom, vec, pobogu, nepravednim optuzivanjem oca i maloletnog brata. Kao, oni su do sad ziveli u idealnim uslovima, pa ce ovo da ih istraumira. Niko ne spominje centar za socijalni rad, koji je odbio da majci da ono sto joj zakonom pripada, socijalnu pomoc za trece dete, ili, ako je nesposobna da se stara o njemu, da joj ga oduzmu, a ne da cekaju da ga ubije. Ili bolnicu u Pancevu, gde lekari "nisu znali". Znali su oni, nego su oguglali, nece da se smaraju sa neprijatnim stvarima. Ono sto je ovde glavno: koliko god bilo tesko javnosti da vidi ovakve stvari i koliko god se bunile razne organizacije koje se kobajagi staraju da se ovakve stvari ne dogadjaju, (pa je ovo na neki nacin i kritika njihovog rada), stvari se pokrenu sa mrtve tacke tek kada nesto stigne u medije pa se cela javnost zgrozi. Zato napred, mediji, samo kopajte i objavljujete. A njima ako se ne svidja, neka se bave svojim poslom, a to je preventiva!
I jos jedna stvar: hocu da znam sta ce biti sa tom bebom! Hoce li natrag na ledja neodgovornim radnicima centra za socijalnu pomoc koji su posredno i doveli do ovoga?

Svrha medija nije da talasa (bez odgovornosti za eventualne posledice) vec da iznosi cinjenice i, eventualno, komentare eksperata, a ne da nagadja sta se mozda desilo i da prenosi izjave nekih tamo komsija. Mene uopste ne zanima sta novinar, komsija ili bilo ko - ko nije strucnjak u nekoj oblasti - misli o nekom dogadjaju. Neka svoje stavove iznose na veceri sa prijateljima. Ja to ne moram da slusam. Neko ce reci, ako ne zelis da slusas komentare novinara onda nemoj da kupujes novine i slusas radio ili tv, ali to nije resenje problema jer ja kao gradjanin imam pravo da primim informacije ociscene od nepotrebnih komentara (pravo garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja je 3. marta 2004. godine stupila na snagu u Srbiji i Crnoj Gori). Isto tako, osumnjicene osobe imaju pravo da bude tretirane kao nevine sve dok odluka nadleznog i nepristrasnog suda, doneta u fer postupku, ne postane pravosnazna (opet Evropska konvencija). Sve do tada, niko nema pravo da se u javnosti poigrava sa necijom krivicnom odgovornoscu. Odgovornost za tako odvratno krivicno delo nije mala stvar u normalnom drustvu. Cinjenica da se u Srbiji o tome tako olako razgovara ukazuje na nivo moralnosti i osetljivosti jednog drustva. Srbijanci su ocigledno oguglali, ali se to mora menjati.

Greska jeste i steta jeste, ali moralo se krenuti sa gledanjem u oci. Dosta je bilo zataskavanja. Ovo dete je spaseno, ko zna da li bi da je istraga napravljena rutinski bez pritiska javnosti.
Uostalom, dugacak je lanac zataskavanja. Sigurno je da i u ministarstvu zdravlja postoji prilican spisak zalbi i predstavki koje se nikada nece razmatrati. Sem ako ne dodje do pritiska javnosti. Nazdravlje.

Kao novinar, ja ZNAM da moram da pisem tako da ne povredim nicija prava, pa ni prava potencijalnih krivaca, jer ako se pokaze da oni nisu krivci, naci ce se u poziciji ugnjetenih zahvaljujuci mom pisanju. Ali kako uopste pisati o zlostavljanju deteta, cak i kad je ono dokazano? Ako navedes ime takvog monstruma roditelja, otkrices i indentitet deteta, pogotovo u malom gradu kao sto je moj! A ako ne navedes ime roditelja, onda sve ostaje "anonimno", moji citaoci nemaju utisak da je taj neko monstruozan upravo tu, medju nama. A vazno mi je da upravo na to skrenem paznju mojim citaocima da bih ih motivisala na empatiju i na delatnost. Jer, ako postoji drustvena empatija, takve stvari valjda mogu i da se preduprede, ili bi patnja zlostavljanih krace trajala...