Rebalansiranje

Kresanje finansiranje državne zajednice SCG, subvencija i ulaganja u zgrade i građevinske objekte, sredstava rezervi, kupovine mašina i opreme i materijalnih troškova

Poslanici Skupštine Srbije će se za nekoliko dana izjasniti o rebalansu ovogodišnjeg budžeta, kojim je predloženo smanjenje budžetskog deficita sa 45 milijardi na 32,7 milijardi dinara, jer će se ukupni rashodi skresati na 362 milijarde, a prihodi od 329,3 milijarde dinara ostaće isti kao u originalnom budžetu, usvojenom krajem marta ove godine. Uz 5,5 milijardi dinara (za skoro 11 milijardi manje nego što se prvobitno očekivalo, do sada je ostvareno samo 1,7 milijardi) prihoda od privatizacije, Vlada Srbije za pokriće budžetskog deficita računa na 18,3 milijarde neto domaćeg finansiranja i 8,9 milijardi dinara od kredita i donacija međunarodnih finansijskih institucija, od čega je do sada povučeno samo 2,5 milijarde dinara kredita od Svetske banke, a još dve takve tranše očekuju se u oktobru i decembru.

Iako će se predloženim rebalansom po prvi put rashodi korigovati naniže, do kraja godine neće biti bitnih promena u javnim finansijama, jer je stvarno kresanje troškova, zbog dogovora sa MMF-om, započelo već početkom drugog polugođa. Još tada je ministar finansija Mlađan Dinkić svim ministarstvima i ostalim budžetskim korisnicima razrezao nove, manje kvote, koje će se rebalansom samo ozvaničiti i doprineti svođenju deficita sa prošlogodišnjih 3,6 na 2,3 odsto GDP-a.

Rebalansom je predloženo da se iz srpskog budžeta za finansiranje državne zajednice SCG ove godine prosledi 47,3 milijarde, ili za oko šest milijardi dinara manje od prvobitno planirane svote. Subvencije i ulaganja u zgrade i građevinske objekte skresaće se za po pet milijardi dinara, sredstva rezervi za 2,7 milijardi, za kupovinu mašina i opreme potrošiće se milijardu, a za materijalne troškove pola milijarde dinara manje nego što je utvrđeno u originalnom budžetu. Istovremeno sa ovim merama štednje, "teškim" 24,67 milijardi, neke stavke su povećane za 12 milijardi, od čega će dodatnih osam milijardi dinara biti usmereno za isplatu penzija (ukupno će transferi Fondu PIO ove godine dostići 71 milijardu dinara) i naknada za nezaposlene, a još 600 miliona dinara za isplatu stare devizne štednje. U rebalans je uneta i nova budžetska stavka od 2,4 milijarde dinara (oko 40 miliona dolara) i taj novac bi do kraja ovog meseca trebalo da bude uplaćen Londonskom klubu, kao uslov da ta grupa poverilaca Srbiji otpiše 1,7 milijardi dolara, ili 62 odsto svojih potraživanja u skladu sa sporazumom koji je postignut posle usvajanja budžeta, početkom jula ove godine. Ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić je upravo ove podatke predočio javnosti kao glavni argument za podršku promenjenog budžeta. "Zato će svi koji ne podrže rebalans u stvari glasati da se poništi trogodišnji aranžman sa MMF-om i sporazum sa Londonskim klubom. U tom slučaju se dovodi u pitanje isplata polovine penzije u decembru i jedne naknade za nezaposlene.

Kao ministar finansija ne mogu da snosim odgovornost za eventualne posledice neusvajanja rebalansa i ako se to desi podneću ostavku. Ovo, naime, nije budžet Ministarstva finansija, niti Vlade Srbije, već narodni budžet, koji je primeren stanju u privredi i želimo da smanjimo deficit za trećinu", izjavio je Dinkić uoči skupštinske rasprave o korekciji budžeta. On je ipak izrazio uverenje da će poslanici "biti odgovorni i da će rebalans biti usvojen, pogotovo što on znači smanjenje javne potrošnje za skoro jedan procenat GDP-a". Takav ishod najavljuju i rezultati glasanja u skupštinskom Odboru za privredu, gde su rebalans uz poslanike vladajuće koalicije DSS-G17 plus-SPO-NS podržali i socijalisti. S druge strane, poslanici DS i SRS su najavili da će glasati protiv Vladinog predloga.

DS protiv rebalansa

Skupštinsku debatu o rebalansu, započetu 14. oktobra, obeležio je duel aktuelnog ministra finansija i bivšeg ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovića. Dinkić je naveo da je smanjenje deficita za trećinu "rezultat smanjenja javne potrošnje, a ne rasta prihoda, jer neće biti nikakvih dodatnih poreza". S obzirom da je za devet meseci deficit bio 19,2 milijarde, on u poslednjem tromesečju može biti čak 13,5 milijardi dinara, ili 6,7 puta veći nego u prethodnom kvartalu, a da se ne probije novi okvir. Dinkić je kazao i da je deficit finansiran isključivo iz realnih izvora, jer su poreski prihodi povećani za 21,2 odsto i da Ministarstvo finansija nije uzelo ni dinar kredita iz primarne emisije od NBS, niti od poslovnih banaka, "što je bio slučaj u 2003."

"DS će glasati protiv rebalansa, jer je Vlada u martu predložila nerealan budžet. Mi smo tada ukazivali da je budžet populistički, a ne razvojni i da ste nas tada poslušali, rebalansa ne bi ni bilo. Nismo, dakle, mi protiv sporazuma sa MMF, jer su i eksperti Fonda ukazivali da je originalni budžet nerealan. Uz to, nelogično je da su planirani prihodi budžeta ostali na istom nivou, jer su projektovani uz očekivanu inflaciju od 9 odsto i rast GDP-a za 4 odsto. Sada je izvesno da će inflacija biti preko 12, dok će GDP porasti za oko 8 odsto, pa bi po ta dva osnova država morala da ubere više javnih prihoda nego što je planirala", smatra Vlahović, uz zamerku "što se krešu investicije, a istovremeno povećava javna potrošnja, iako su plate i do sada rasle brže od GDP-a, dok na drugoj strani udeo investicija nije povećan ni za jedan promil".

Dinkić je uzvratio da ni bivša vlada nije bila hrabra, jer je lane ostvarila deficit od 43 milijarde, a utvrđeni okvir javne potrošnje probila je za 18 milijardi dinara i to baš u poslednjem kvartalu, uoči prevremenih izbora. To je, tvrdi Dinkić, bila inicijalna kapisla i za kasniji rast spoljnotrgovinskog deficita, jer je veliki deo tako narasle tražnje zadovoljen iz uvoza. Povodom optužbi da vlada premijera Vojislava Koštunice nije učinila ništa na restrukturiranju velikih javnih preduzeća, Dinkić kaže da su pripreme za tu operaciju u punom jeku, da to nije ni moglo da se uradi za pola godine, a prethodna vlada imala je na raspolaganju tri godine i ništa nije uradila. "Zato se glasanje protiv rebalansa i ne može obrazložiti ekonomskim, već isključivo političkim razlozima", zaključuje Dinkić.

Vlahović, međutim, kao jednu od ključnih razlika navodi da je "prethodna vlada deficit pokrivala iz realnih izvora, a sadašnja ne zna čime da ga finansira". Uz to, ona je stanje u javnim preduzećima unazadila, tvrdi Vlahović i kao primer navodi EPS, za koji je već bilo dogovoreno da se podzemni rudnici izdvoje u posebno preduzeće, a sada će restrukturiranje morati da krene od početka. "Ako neka vlada u radikalne rezove ne krene u prvoj godini mandata, šanse da će to uraditi kasnije još su manje i tu je ključ problema", smatra Vlahović.