Brat i sestra prijavili nasilje

B92: U Somboru žive brat i sestra – dečak od devet i devojčica od 14 godina. Kada im je tata umro, njihova mama se ponovo udala, pa su dobili očuha, a onda i polusestru. Međutim, ovo je priča o deci koja su sama prijavila nasilje jer su shvatila da batine, fizički rad i glad ne bi trebalo da budu njihova svakodnevica.

Devojčica: "Većinom je udarao brata, a nekad i mene."

Dečak: "Rukom, kaišem, gajtanom... Rekao je: 'Imam prava da te istučem zato što sam imao razlog za to.' Ja ne vidim kakav je on to razlog imao mene da istuče."

Devojčica: "Mi moramo da kopamo kukuruze. Brat je morao tamo da čupa rukom, a ja sam išla motikom i onda čitavu njivu... Onda, mama nekad izađe, pa onda on nju zove, da uđe unutra, pa je nema po tri-četiri sata, a ja sam čitavo vreme napolju."

Dečak: "Njoj nikad nije dao da radi ništa. A ja i sestra napolju radimo... Ja po kiši tamo kupio lišće, seno, neku travu... Komšije tamo dolaze. Ona kaže: 'Boli mene briga!' Mislim, toliko... ako je to majka, ja ne znam. Nije na to ni reagovala uopšte. Kaže: 'Tako vam treba kad ste najgora deca na svetu.'"

Devojčica: "Zato što ništa ne radimo. Nikad nije govorila – nemoj da diraš moju decu, to su moja deca... Kako ne diraš svoju tako? Kad sam bila kod njegove ćerke, ja i ona smo se jako sprijateljile. Pričale smo i ona kaže: 'Ja sam isto to doživela. Što je mene više tukao, ja sam bila sve gora. Samo nastavi tako, videćeš, njega će više boleti srce.'"

Dečak: "Ali on je robijaš, pa ga nikad neće boleti srce. Oni su jeli normalni hleb, od krompira napravili palentu, a nama su je napravili od prekrupe... Kažu: 'Nema ništa.' Za njih je bilo, a za nas nije."

Devojčica: "Ja sam to probala, ali to je bilo odvratno. Onda smo pili vodu.. Kasnije sam videla u bifeu da ima novog hleba..."

Dečak: "Tako, pet dana nismo smeli ni jesti, ni ništa."

B92: Ova deca od prošle nedelje žive kod bake. Baka kaže da ne moraju ništa da rade, osim da uče. Ispričala nam je kako su i kod nje često dolazili pretučeni.

Baka: "Vidim da dete neće da sedne, stojeći jede. Kaže: 'Bako, ja ne mogu sesti.' Zašto? Kaže: 'Ovaj me istukao.' Šta je radio? Kaže: 'Istukao me je.' Kad se skinuo, to je sve plavo bilo. Nema čistog mesta da se vidi koža. Ja uvek smatram da je on njima niko i ništa. Ali, ako ona toliko njega obožava, voli, evo njoj neka. Što nije došla decu da prijavi vama? Da radite nešto? On tu decu ne trpi. Da smestite decu?"

B92: Devojčica, koja sada ide u sedmi razred, kaže da se Centru za socijalni rad javila kada je očuh njenog brata udario čekićem.

Devojčica: "Ja nisam to videla nego mi je brat kasnije rekao. Izašao je i pokazao i meni i mami. Udario ga je čekićem u rame. Onda, trebalo je da ja idem po cigare. Ja sam rekla da neću ići, da mi se ne ide. Onda sam kasnije, kad mi je brat to pokazao, rekla da ću ići. Uzela sam karticu, od teta Biljane broj, i onda sam otišla u prvu govornicu..."

B92: Teta Biljana je socijalna radnica Centra, je l’ tako?

Devojčica: "Da. Onda sam nazvala nju i rekla joj da dođe sutradan u školu da joj ispričam. Onda smo pričale i onda smo taj dan ostali."

B92: Ovo nije prvi slučaj u Somboru da su deca prijavila nasilje. "U pitanju je dobro osmišljena i realizovana kampanja 'Stop nasilju', koja je bila zastupljena u svim lokalnim medijima i postigla svoj cilj", kaže Silvija Kranjc, direktor Centra za socijalni rad u tom gradu.

Silvija Kranjc: "Moto naše kampanje jeste da se smanji tolerancija na nasilje u porodici. U poslednja četiri meseca imamo slučaj da nam deca prijavljuju nasilje, što pre nismo imali. Čak smo čuli komentare nekih građana u Somboru, pomalo duhovite, da su deca govorila da je u Somboru od sada zabranjeno da se maltretiraju deca, pošto može da se prijavi nasilje."

B92: Građani su poverovali da im neko može pomoći, i to je razlog što broj prijava nasilja u porodici u ovom mestu raste. "Glavni zadatak je zaštititi žrtve od institucija koje su neefikasne", objašnjava direktorka.

Silvija Kranjc: "Ukoliko je u pitanju nasilje nad decom, kao u slučaju dece sa kojima ste vi razgovarali, pokrenut je krivični postupak protiv očuha. Koji nama još mehanizam stoji na raspolaganju? Ukoliko majka ne želi, ukoliko ona ne pristaje da sarađuje i ne pristaje da mi zaštitimo decu na pravi način, mi možemo, bukvalno za deset minuta, da donesemo rešenje koje je pravosnažno, čija žalba ne odlaže izvršenje tog rešenja tj. da oduzmemo decu. Mi zaista imamo veliku moć, kao institucija."

B92: Upoređivanje podataka policije i Centra za socijalni rad bio je prvi korak. Tu se odmah videlo koliko je saradnja institucija bitna. Prema statistikama socijalnih radnika, godišnje se prijavi svega 12 slučajeva porodičnog nasilja, dok policija takvih prijava ima oko 270. Počeli su da razmenjuju podatke jednom nedeljno. Komandir somborske policijske stanice Milan Glumac kaže da je efikasnije pružanje pomoći otkada su i socijalni radnici dostupni građanima non-stop, baš kao i policija.

Milan Glumac: "24 sata imamo mobilne timove Centra za socijalni rad. Mi intervenišemo i dolazimo u situaciju da u tri ujutru treba da smestimo nezbrinuto dete, kada je  maloletno, treba obezbediti mesto u domu, u bolnici... U tome nam veoma pomažu radnici Centra, zato što se oni uključuju u ovaj rad. Oni kasnije preuzimaju brigu za osobe koje ne samo što su bile predmet nečije agresije, nasilja, već treba da dožive traumu zbog svega toga."

Socijalna radnica: "Dobar dan. Došli smo da vas posetimo, da vam pomognemo i da vidimo da li vi ispunjavate svoje roditeljske obaveze kako smo se dogovorili?"

Muški glas: "Ja da nemam pravo... ja znam da nemam pravo..."

Socijalna radnica: "Šta nemate pravo?"

Muški glas: "... pravo udariti."

Socijalna radnica: "Nemate pravo nikoga da udarite."

Muški glas: "Nikoga..."

Socijalna radnica: "A ženu svoju nikada. Prošli put ste rekli da je šamarate."

Muški glas: "Jedan zamah sam udario..."

Socijalna radnica: "To ne smete da radite. Samo da još jednom proverim da li smo se dobro razumeli i dogovorili. Batinama ili nekim udarcima ne smete rešavati probleme u kući. Ne smete da tučete decu i ženu. Ako se to bude dešavalo, vrlo ćemo ozbiljno reagovati. To vam je zabranjeno da radite."

B92: Sada idemo kod žene koja je svoju decu zaključavala u podrum.

Ženski glas: "Pošto su stvarno jako bezobrazni bili..."

Muški glas: "Ona je njih zaključavala u malu prostoriju."

Ženski glas: "Ne možeš više savladati."

Socijalna radnica: "U ovaj podrumčić... Šta je to?"

Muški glas: "Podrumčić, da."

Ženski glas: "Ne mogu... znaš ti šta je to? Ne znam ni gde... šta ja znam... Nismo imali nikakvog izbora, i onda sam zato zvala... da ne naprave neku glupost. Šta da radim?"

B92: Direktorka Silvija Kranjc kaže da mobilni tim Centra za socijalni rad često izlazi na teren zajedno sa policijom.

Silvija Kranjc: "Policija odmah prilazi nasilniku, legitimiše ga i sklanja ga iz onog dela porodice s kojom mi radimo, a to su žena i deca. U situaciji kad je tu i pedijatar, uspevali smo da u samoj kući pedijatar pregleda decu, a da naši stručnjaci razgovaraju sa majkom, a u isto vreme da u drugoj sobi policija razgovara sa nasilnikom. To je ono što nam je svima dalo moć i efikasnost u radu."

B92: Nakon dve godine prakse, istraživanje je pokazalo da, kada je reč o nasilju, nema razlike između sela i grada, fenomen je opšti. Psiholog Centra za socijalni rad u Somboru Robert Hauk objašnjava da to, zapravo, znači da je reč o problemu mentaliteta. "Interesantno je i da se najčešće slučajevi nasilja u porodici javljaju u vreme Dnevnika", kaže Hauk.

Hauk: "U to vreme ubiše se ljudi. Znači, fenomen nije osetljiv na tip porodičnog odnosa nego je osetljiv na vreme kad se javlja, i verovatno je vezan baš za to vreme od sedam do devet uveče."

B92: Medijska kampanja na somborskom primeru pokazuje da poruka protiv nasilja i te kako ima smisla. Brat i sestra čiju ste priču čuli, koji su bili dovoljno hrabri da sami prijave slučaj, preporučuju i ostaloj deci koja imaju isti problem da slede njihov primer.

Dečak: "Ko je bliži, sad nek odu kod njega i nek se žale, možda će pomoći malo."

Devojčica: "Neka prijave nasilje i rešiće se stvari isto kao nama. Čula sam na radiju – da se prijavi nasilje. Kad sam ja to u školi rekla, kaže: 'Dobro si čula, prijavi to. To mnogo koristi, ne samo vama nego čitavoj državi. Nećete vi sigurno biti jedini, biće njih još.'"

B92: Fond za socijalne inovacije pri Ministarstvu ocenio je somborski model rada na suzbijanju nasilja u porodici kao najbolji u toj oblasti. Između ostalog, policija i Centar zajedno su radili na skoro 1500 slučajeva.

Emitovano u "Kažiprstu" Radija B92, 18. oktobra 2004.