Čekajući zakon o denacionalizaciji

Iz Vlade Srbije je najavljeno da će do 31. oktobra biti izrađen nacrt zakona o denacionalizaciji.

Ipak, za sada nema objašnjenja u kom pravcu bi mogla da se kreću rešenja iz tog zakona. S obzirom da već postoji nekoliko predloga zakona o denacionalizaciji – među njima i predlog prethodne Vlade – nije jasno ni to šta bi novo trebalo da donese zakonsko rešenje, koje je u četvrtak najavio ministar Zoran Lončar.

U međuvremenu, očekivanja vlasnika imovine koja je nacionalizovana 40-tih godina su velika. Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, smatra da bi denacionalizacija mogla da se realizuje kroz fizičko vraćanje zgrada, fabrika, stanova zemljišta i fabrika bivšim vlasnicima.

"Naturalna restitucija je model koji ne iziskuje od države skoro nikakva sredstva. Na primer, u trnutku kada se neki plac u gradu vrati građanima, dolazi priliv u budžet, da ne pričamo o desetinama hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, koje neko ima na korišćenje, a niko ne plaća dažbine i država od toga nema nikakav prihod. Da li neki pojedinci imaju prihod, to je druga stvar, direktori preduzeća ili predsednici upravnih odbora, na primer. Naturalna restitucija je nešto što najmanje košta", kaže Antić.

Jedan od najvećih bivših vlasnika, Srpska pravoslavna crkva, očekuje da u komisiju koja će raditi novi zakon, uđe i njen predstavnik. Član pravnog saveta svetog arhijerejskog sabora SPC Predrag Vasić kaže da bi Srpskoj pravoslavnoj crkvi trebalo da se vrati skoro 3.000 crkvenih imanja i novčana protivrednost osam miliona dinara kraljevine jugoslavije, koje je pre Drugog svetskog rata crkva držala u bankama.

Što se tiče modaliteta denacionalizacije, Vasić kaže da i crkva očekuje da  joj se sve nepokretnosti vrate u naturi. "Najmanje što se očekuje jeste da se obeštećenje vrši u hartijama od vrednosti koje izdaje država, dakle u obveznicama ili u nekakvim zapisima, kuponima, kao što je bio slučaj u drugim istočnim zemljama. Razlog tome je što će, ako se prihvate hartije od vrednosti koje izdaje država, crkva prihvatiti mogućnost da do obeštećenja dođe tek kroz deset godina, pošto je realna mogućnost isplata u tom roku, uz neku nezavidnu, minimalnu kamatu", kaže Vasić.

Da li će se Vlada Vojislava Koštunice odazvati ovakvim očekivanjima bivših vlasnika, za sada nije poznato. Bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović kaže da se prethodna Vlada, u svom nacrtu zakona o denacionalizaciji, rukovodila idejom da imovinu vraća u naturi tamo gde je to moguće. Prema njegovim rečima, to se uglavnom odnosilo na gradsko građevinsko zemljište, ali je u najvećem broju slučajeva denacionalizacija bila predviđena kroz novčanu nadoknadu.

Iskustva zemalja koja su privela kraju proces tranzicije pokazuju da, bez obzira koji je modalitet denacionalizacije primenjen – uvek ima nezadovoljnih. U Sloveniji, na primer, proces vraćanja imovine traje već punih 13 godina. Za to vreme, predato je oko 39 hiljada zahteva za povraćaj.

Iako slovenački ministar pravosuđa Zdenka Ceran tvrdi da je 88 odsto slučajeva već rešeno, a da će ostatak biti rešen u narednih godinu dana, Udruženje vlasnika oduzete imovine u Sloveniji nije saglasno sa tim podacima, i to zbog dosta pritužbi i žalbi na donete odluke, koje ponovo putuju od prvostepenih do najviših sudova, i nazad na upravne jedinice.

Zbog toga se dosta oštećenih vlasnika pritužilo i Evropskom sudu za ljudska prava. Vlasnici najčešće nisu zadovoljni, jer su recimo umesto imovine dobili novčanu naknadu ili im je imovina vraćena samo delom, ili su, zajedno sa imovinom, dobili i njene dosadašnje korisnike, zbog kojih ne mogu u potpunosti ili odmah da raspolažu svojim vlasništvom. Mnogi sum naravno, nezadovoljni i višegodišnjim čekanjem.

Najčešći problem su stanovi, u koje su dosadašnji korisnici ulagali novac ili su ih do sada već otkupili. Drugi problem, koji uvek privlači najveću pažnju slovenačke javnosti, jesu objekti koji sada imaju status kulturnih spomenika i država se trudi da ih zadrži. U dosta slučajeva, pravi vlasnik takvih objekata je ovdašnja katolička crkva, javlja dopisnik B92 Jelica Greganović.

Aleksandar Vlahović kaže da je pitanje denacionalizacije – osetljiva tema za svaku Vladu. "Ne može se izaći sa predlogom o denacionalizaciji, a da se ne vodi računa o budžetskom potencijalu jedne zemlje. Dakle, ukoliko nema dovoljan budžetski potencijal, onda bi to, zapravo, bila samo prazna priča i prazna obećanja. Mora se sagledati u kojoj meri privredni potencijal, privredni rast koji se očekuje i mogućnost opterećenja budžeta dodatnom obavezom, mogu biti usaglašeni sa iznosom novčanog obeštećenja za bivše vlasnike", kaže Vlahović.