Čekajući zakon o denacionalizaciji

ČEKAJUĆI ZAKON O DENACIONALIZACIJI

Kako je oteto tako neka se tim ljudima i vrati bez mnogo filozofiranja,a oni ce sami znati sta ce sa svojim da rade.

Petnaest godina nakon kolapsa komunizma, nasa crkva jos uvek nema imanja koja su joj boljsevici uzeli. Sramota je da nasi sudovi to ne mogu da vrate oteto, nego Evropska Unija mora da vrsi pritisak.

Naravno da treba da se vrati sve što je oteto!
Mislim da nikakvu prepreku ne treba da predstavlja ekonomska situacija u zemljlji i stanje u budžetu, jer ako država ne može da podnese da vrati ono što joj ne pripada, onda ne treba ni da postoji. Jadna je to država koja mora da pljačka sopstveni narod da bi opstala!

Na inaguracionom govoru 2000. god. Pokojni premijer Djindjic je medju prva tri prioriteta naveo zakon o denacionalizaciji. Posle skoro 4 godine, Vlada osniva komisiju za izradu predloga ovog Zakona, a pri tome ima vec znatan broj predloga izradjenih od strane drzavnih i ostalih institucija. Sto je najgore, u ovom periodu kada su stari vlasnici s nadom ocekivali ispravljanje nepravde, vise je preoteto i napravljena veca zbrka nego za 50 godina unazad. Misljenja sam da u predlogu Zakona o restituciji mora da se ima u vidu sve sto je ucinjeno, odnosno rasprodato i ponovo oteto po ko zna koji put, za proteklih 4 godine. Da je onog 6.oktobra u saglasnosti sa datim obecanjima, donesena zabrana raspolaganja nacionalizovanom imovinom, danas bi bilo, mnogo manje problema. Sve mi se cini da ce jos mnogo vode proteci dok se ne pocne sa razmatranjem ovog zakona, pre ce biti da su to opet marketinski potezi nase vlasti u ocekivanju izbora, ili jednostavno odugovlacenje i zamajavanje starih vlasnika da ne bi izlazili pred medjunarodni sud. Ostavice nasi vrli vlastodrsci nekoj sledecoj vlasti da se time bavi.

ČEKAJUĆI ZAKON O DENACIONALIZACIJI

Kako je oteto tako neka se tim ljudima i vrati bez mnogo filozofiranja,a oni ce sami znati sta ce sa svojim da rade.

Petnaest godina nakon kolapsa komunizma, nasa crkva jos uvek nema imanja koja su joj boljsevici uzeli. Sramota je da nasi sudovi to ne mogu da vrate oteto, nego Evropska Unija mora da vrsi pritisak.

Naravno da treba da se vrati sve što je oteto!
Mislim da nikakvu prepreku ne treba da predstavlja ekonomska situacija u zemljlji i stanje u budžetu, jer ako država ne može da podnese da vrati ono što joj ne pripada, onda ne treba ni da postoji. Jadna je to država koja mora da pljačka sopstveni narod da bi opstala!

Na inaguracionom govoru 2000. god. Pokojni premijer Djindjic je medju prva tri prioriteta naveo zakon o denacionalizaciji. Posle skoro 4 godine, Vlada osniva komisiju za izradu predloga ovog Zakona, a pri tome ima vec znatan broj predloga izradjenih od strane drzavnih i ostalih institucija. Sto je najgore, u ovom periodu kada su stari vlasnici s nadom ocekivali ispravljanje nepravde, vise je preoteto i napravljena veca zbrka nego za 50 godina unazad. Misljenja sam da u predlogu Zakona o restituciji mora da se ima u vidu sve sto je ucinjeno, odnosno rasprodato i ponovo oteto po ko zna koji put, za proteklih 4 godine. Da je onog 6.oktobra u saglasnosti sa datim obecanjima, donesena zabrana raspolaganja nacionalizovanom imovinom, danas bi bilo, mnogo manje problema. Sve mi se cini da ce jos mnogo vode proteci dok se ne pocne sa razmatranjem ovog zakona, pre ce biti da su to opet marketinski potezi nase vlasti u ocekivanju izbora, ili jednostavno odugovlacenje i zamajavanje starih vlasnika da ne bi izlazili pred medjunarodni sud. Ostavice nasi vrli vlastodrsci nekoj sledecoj vlasti da se time bavi.