Rebalansiranje

Inflaciju podstaknutu, između ostalog, ekspanzivnom politikom javne potrošnje, država gasi rebalansom budžeta - smanjenjem podrške i subvencija privredi, rezanjem troškova putovanja državnih službenika, kontrolom plata u javnom sektoru...

Rebalansa ovogodišnjeg budžeta Srbije će ipak biti, najavio je prošle nedelje republički ministar finansija Mlađan Dinkić, precizirajući da će se poslanici Narodne skupštine Srbije u oktobru izjasniti o predlogu smanjenja rashoda državne kase za oko 15 milijardi dinara. Na taj način, ovogodišnji budžetski deficit smanjio bi se sa, važećim zakonom o budžetu za 2004. godinu, predviđenih 45 milijardi na oko 30 milijardi dinara. Ministar finansija je ovom najavom praktično sam sebe demantovao, imajući u vidu da je samo nekoliko meseci ranije, u vreme kada je Međunarodni monetarni fond obelodanio zahtev za smanjenje deficita za 15 milijardi dinara, tvrdio da budžetskog rebalansa neće biti.

Kreatori ekonomske politike nisu tada uvažili ni upozorenja mnogih ekonomista da bi planirani rast budžeta za 18 odsto u odnosu na prošlogodišnji mogao da ugrozi makroekonomsku stabilnost. Pokazalo se, međutim, da je upravo visoka javna i budžetska potrošnja jedan od glavnih uzročnika jačanja inflacije poslednjih meseci. Cene na malo su, primera radi, u julu bile veće za 10,3 odsto nego u istom mesecu prošle godine, i tako već "preskočile" psihološku granicu rasta od 10 odsto, upozorili su nedavno stručnjaci Ekonomskog instituta, ističući da bi u sprečavanju daljeg jačanja inflacije ključnu ulogu trebalo da imaju fiskalna politika, poreska rasterećenja, smanjenje deficita i direktnih subvencija privredi. Dinkić je prošle nedelje priznao da je zaustavljanje inflacije jedan od glavnih faktora koji su uticali na odluku resornog ministarstva o rebalansu, dodajući da će ovogodišnji rast cena na malo "zahvaljujući merama Narodne banke Srbije i Vlade Srbije biti jednocifren, mada nešto veći od projektovanog". Ministar finansija najavio je i da će okosnica fiskalne politike u narednom periodu biti tvrdo budžetsko ograničenje, smanjivanje rashoda i striktna kontrola rasta mase plata u javnom sektoru. Na ovaj način kreatori ekonomske politike su ovdašnjim građanima i privredi, kojima su donedavno obećavali razvojnu politiku, praktično poslali poruku da sledi smanjenje potrošnje, kao i dosadašnje podrške i subvencija preduzećima.

Seča rashoda

Planirani rebalans budžeta podrazumeva, s jedne strane rast pojedinih rashoda za oko 12 milijardi dinara, dok bi istovremeno drugi trebalo da budu smanjeni za 27 do 28 milijardi dinara. Ministar Dinkić, međutim, tvrdi da ovakva izmena projektovanog ovogodišnjeg budžeta ne znači da je dosadašnji plan bio nerealan. "Kretanja u prvih sedam meseci ove godine daju nam za pravo da prvi put u istoriji javnih finansija moderne Srbije uradimo rebalans budžeta na niže. Imajući u vidu da je dosadašnji deficit znatno niži u odnosu na projekcije za ovu godinu, odlučili smo da Vladi Srbije i Skupštini predložimo rebalans kako bi do kraja godine budžetski deficit sveli na iznos od oko 30 milijardi dinara", objasnio je Dinkić. Konkretno, za ovu godinu rashodi budžeta projektovani su na 374 milijarde dinara, rebalansom će biti smanjeni na 359 milijardi dinara, dok bi prihodi trebalo da dostignu 329 milijardi dinara. Rebalans su, prema Dinkićevim rečima, uslovili, pre svega, povećani budžetski izdaci za 40 miliona dolara zbog oplate duga Londonskom klubu poverilaca, koja dospeva 31. oktobra ove godine. "Da smo samo smanjili jedne rashode, bez povećanja drugih, ne bi bilo rebalansa", rekao je ministar. Promenu plana podstakla je i činjenica da su tokom ove godine očekivani prihodi od privatizacije potpuno podbacili - računalo se da će budžetski prihod od prodaje preduzeća u ovoj godini dostići oko 200 miliona dolara, ali je do sada u budžet uplaćeno samo 10 miliona evra. "Potpuno je jasno da nemamo odakle da finansiramo potencijalni deficit od 45 milijardi dinara", dodao je prvi čovek finansija Srbije, najavljujući da će se rebalansom budžet uskladiti samo sa očekivanim poreskim prihodima. Eventualna sredstva od privatizacije biće, pak, ostavljena kao rezerva za iduću godinu.

Drugi značajan razlog rebalansa je, prema Dinkićevim rečima, već postignuti cilj privrednog rasta. "Naš cilj je bio da ovogodišnjim budžetom s jedne strane obezbedimo stabilno finansiranje socijalnih davanja, a s druge strane podstaknemo privredni rast. U tome smo uspeli. Nešto ekspanzivnijom politikom javnih rashoda od prošlogodišnjih u prva tri meseca rada ove vlade doprineli smo da industrijska proizvodnja u prvoj polovini ove godine bude veća za 7,5 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Postigli smo, dakle, cilj da ostvarimo daleko veći privredni rast nego prošle godine koji će, zahvaljujući industriji, poljoprivredi i građevinarstvu, dostići oko šest odsto. S druge strane, prekoračili smo plan inflacije. Sada moramo da prikočimo, smanjimo rashode kako bismo zauzdali rast cena", ocenio je Dinkić, ističući da će ovogodišnji budžetski deficit biti najniži u poslednje četiri godine i kretaće se ispod 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Među rashodima državne kase koji će se do kraja godine povećati - najbitnija stavka je, inače, pomenuta isplata Londonskom klubu poverilaca. Država planira da poveća i zemljoradničke penzije, kao i nadoknade za nezaposlene. Znatno će se povećati i sredstva namenjena za isplatu stare devizne štednje. U prvih sedam meseci ove godine starim štedišama već je, naime, isplaćeno oko 205 miliona evra, što je više od planiranog. Biće povećani i transferi autonomnoj pokrajini Vojvodini, kao i dopunska sredstva opštinama. S druge strane, preko 27 milijardi dinara srpski ministar finansija planira da uštedi smanjujući troškove putovanja državnih službenika, tekućih popravki i održavanja, mašina i opreme, materijalne troškove, sredstva namenjena državnoj zajednici Srbija i Crna Gora (mere štednje preduzete su već početkom juna), kao i subvencija. Kada je o ovim poslednjim reč, Dinkić je objavio samo smanjenje davanja velikim gubitašima, dodajući da će se subvencije smanjiti "svakome po malo", što će biti izvesnije kada bude predstavljen detaljan rebalans budžeta. U svakom slučaju, iako je ovogodišnji budžet predstavljan kao razvojni, izvesno je da nakon najavljenih promena državi neće preostati mnogo sredstava za investicije. Dinkić ipak obećava da će investiciona komponenta u budžetu biti daleko više zastupljena - dogodine. "Već smo zadovoljni ovogodišnjim kretanjima u industriji, poljoprivredi i građevinarstvu, tako da nema potrebe da dodatno stimulišemo taj rast iz budžeta", objasnio je Mlađan Dinkić.

Teret privredi

Smanjenje subvencija i mešanja države u rad preduzeća trebalo bi da predstavlja pozitivan korak u razvoju ovdašnjeg tržišnog poslovanja. Intenzivirano prikupljanje javnih prihoda, međutim, moglo bi dodatno da optereti domaću privredu. Dinamika javnih prihoda u 2004. godini jača iz meseca u mesec. Povećanja su posebno uočljiva u junu i julu, kada je mesečni prihod budžeta, bez prihoda fondova, prešao 30 milijardi dinara. Od januara do jula ove godine u budžet je prikupljena 179,1 milijarda dinara, što je nominalno za 20,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Pojedini ekonomisti, međutim, upozoravaju da takav rezultat ukazuje na jačanje fiskalnog opterećenja privrede. Dinkić ga, pak, vidi pre svega kao zaslugu efikasne Poreske uprave.

Ovogodišnja projekcija budžetskih prihoda od 329 milijardi dinara će, prema Dinkićevoj najavi, biti u potpunosti realizovana. Sudeći prema sadašnjem trendu možda će biti i premašena, zahvaljujući najvećim delom poreskim davanjima. Privreda, pri tome, iako je bilo takvih najava, ipak nije poreski rasterećena. Čak je i dodatno opterećena većim doprinosima.

Tokom prvih sedam meseci ove godine iz budžeta je potrošeno 198,4 milijarde dinara, što znači da manjak u državnom sefu u prvih sedam meseci ove godine iznosi 19,3 milijarde dinara. To je, prema Dinkićevim rečima, za oko četiri milijarde dinara manje nego u istom periodu prošle godine. "Smanjenje budžetskog deficita, koji bi do kraja godine trebalo da bude za oko 13 milijardi dinara manji nego lane, započeli smo merama u junu uvođenjem politike tvrdog budžetskog ograničenja. U drugom polugođu započeli smo, dakle, smanjenje rashoda, tako da smo budžetski deficit, koji je u maju iznosio 7,8 milijardi dinara, pre svega zbog isplate stare devizne štednje koja je tada počela, u junu snizili na 3,5 milijardi dinara, a u julu na 2,5 milijardi. U avgustu će, prvi put ove godine, u budžetu biti ostvaren suficit", najavio je Dinkić. Kao najveći potrošači novca poreskih obveznika tokom ove godine (tabela 1), inače, pokazale su se organizacije socijalnog osiguranja, pre svega Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojem je uplaćeno 47 milijardi dinara. Drugi "žderač" budžetskih sredstava je državna zajednica Srbija i Crna Gora, pre svega vojska, za koju je izdvojeno 26,4 milijarde dinara. Za plate zaposlenih u javnim službama utrošeno je 32 milijarde dinara, od čega za zarade u obrazovanju oko 14 milijardi dinara, a u MUP-u 8,5 milijardi dinara. Država je, kada je o subvencijama reč (tabela 2), naročito naklonjena bila poljoprivrednicima i železničarima, a resorni ministar je obećao da se ove subvencije neće smanjivati ni u predstojećim mesecima "s obzirom na to da postoje i u drugim evropskim zemljama". Nacionalna televizija dobila je, na primer, ove godine od države već 1,9 milijardi dinara, što je skoro polovina sredstva datih svim drugim preduzećima zajedno, izuzev ŽTP-a i rudnika. Jednu od najboljih realizacija do sada, pak, ima stavka "nagrade, bonusi, i ostali posebni rashodi", na koje je do sada potrošeno preko 450 miliona dinara, ili skoro 90 odsto sredstava planiranih za celu godinu... Nadležne službe koje bi do oktobra trebalo da pripreme plan rebalansa budžeta očigledno će imati šta da rade.