Referendum

Nije, znamo, vest to kad kuče ujede čoveka nego obrnuto, te tako više nije vest kad aktuelne vlasti iz Podgorice poruče da najviše od svega misle na separaciju od Srbije. Jasno je, dakle, da bi vest bila da se tamo nešto promenilo. Ali nije. Promenilo se, usitinu, samo to da su ovoga leta priče o odvajanju Crne Gore postale nagle, i glasnije nego dugo vremena unazad.

I postale su unekoliko određenije. Miodrag Vuković koji je glasnogovornik crnogorskog ovovekovnog independizma sad poručuje da će naredni mesec biti vreme odluke. Nije lako razabrati da li je to u pitanju neka nova taktika, ili stvarna rešenost sadašnje vladajuće crnogorske političke strukture, ali nije isključeno da ta mučna stvar krene ka svome kraju. Rekli smo mučna, zato što ovaj proces u ponečem počinje da podseća na ona vremena iz devedesetih kad se raspadala SFRJ, i kad su jednom Ljubljana, potom Zagreb, a onda i preostali, počinjali svoje priče koje su se završavale na različite, ali u osnovi nevesele načine. Srećom, okolnosti su se promenile pa ukoliko sadašnja Podgorica i podseća na nekadašnju Ljubljanu, ipak sadašnji Beograd nije onaj Beograd od pre petnaestak godina.

Ljude zdravog razuma u svemu ovome, međutim, čudi sledeća stvar: zašto se, naime, oni koji hoće da vide taj poslednji čin ne odluče za ono što im je preostalo kao nesumnjiv, i, u svakom pogledu, jak potez, zašto se, dakle, ne odluče za referendum.

On bi kazao sve, i niko ne bi mogao ni reč da prigovori. Sa srbijanske strane to je potvrđeno iks puta, počev od Koštunice i Tadića, koji bi, inače, najradije videli Srbiju i Crnu Goru kao zajedničku državu, preko Labusa i Batića koji žele Srbiju samu, čak do Tomislava Nikolića, čija radikalna koncepcija ne podrazumeva nasilno sprečavanje da se ostvari slobodno ostvarena volja građana Crne Gore. U srbijanskom političkom spektru odluka referenduma se prihvata unapred i bez protesta, i može se već sada uzeti kao menica sa pokrićem.

Ali, odluke o referendumu nema, te se stiče utisak da Đukanović i njegov krug nisu sasvim sigurni u dobitak, i da možda zato oklevaju. To malo baca senku na njih i njihovu viziju, mada im se, istini za volju, ne može osporiti pravo da od sebe prave šta god žele - uključiv kukavice - da bi ostvarili ono što su naumili.