Država baš i ne bi da leči depresiju

Prema procenama, čak deset odsto ljudi pati od nekog psihičkog poremećaja, dok mentalne bolesti čine čak 20 procenata od svih ostalih bolesti

Iako kod nas sve više osoba pati od nekog mentalnog poremećaja i sve je više psihijatrijskih bolesnika, komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje prilikom donošenja nove proširene pozitivne liste lekova nije svrstala u nju nijedan novi lek za ove bolesti. Tako već poslednjih sedam-osam godina psihijatrijski pacijenti na teret države dobijaju jedne te iste lekove, posle kojih je na tržište izašlo mnoštvo novih medikamenata novije generacije, sa mnogo boljim rezultatima.

Negodovanje

Kod nas, po nekim procenama, oko deset odsto osoba pati od nekog psihičkog poremećaja, a naši psihijatri kažu da mentalne bolesti čine čak 20 odsto ukupnog broja svih ostalih bolesti. U oko deset odsto slučajeva mentalni poremećaji su uzrok smrti, a pored ovakvih podataka svega jedan odsto novca u našem zdravstvu, bar tako kažu naši psihijatri, izdvaja se za prevenciju psihičkih poremećaja. Naizgled mnogo bolja (šira) pozitivna lista, izazvala je mnoga negodovanja. Najpre pacijenata sa onkologije, koji su se pobunili zbog toga što samo tri od 11 novih citostatika mogu da dobiju pacijenti stariji od 60 godina, a potom i oboleli od multiple skleroze za koju jedan od najvažnijih lekova "interferon beta" nije uvršten u spisak lekova koje građani dobijaju na recept. Sada su se njima pridružili i psihijatri koji već pripremaju zahteve za revidiranje ove liste.

Nije tačno

- Tražili smo još pre donošenja ove liste da na teretu države bude bar po jedan predstavnik generacije savremenih psihofarmaka, na primer antipsihotik risperidon i neki novi antidepresivi, kao venfalaksin. To su novi lekovi koji se dobro podnose i nema potrebe da se uz njih koriste neki drugi lekovi koji regulišu negativna dejstva - izjavio je za "Glas" profesor dr Vladimir Paunović, šef katedre za psihijatriju na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, trenutno su na pozitivnoj listi najstandardniji, klasični lekovi za psihičke poremećaje, a lekari na dnevnoj psihijatriji su lišeni svih savremenih sredstava za lečenje.

- Na ovakve inicijative stalno nam je od nadležnih stizao odgovor da postoji adekvatna zamena za te savremene lekove. Međutim, to nije tačno. Tražili smo i da se refundira deo troškova novih lekova, ali to refundiranje sporo ide. S obzirom na to da su kod nas u porastu depresivna stanja izazvana raznim socijalnim prilikama, nadam se da će komisija uvažiti naš zahtev i da će u septembru ova lista biti izmenjena - rekao je profesor Paunović.