Država digla ruke od teških bolesnika

Mediji u Srbiji su puni molbi ljudi koji skupljaju priloge za operacije u inostranim, ali i domaćim bolnicama, kao i novac za lekove i medicinska pomagala. Uglavnom je reč o deci, koja su uz to zdravstveno osigurana, ali su njihovi roditelji ipak od nadležnih dobili odgovor da im država ne može pomoći.- Roditelji koji nam se obraćaju da pomognemo njihovoj bolesnoj deci, da sakupimo pare za neophodno lečenje, jesu ljudi koji su ostali bez ikakve pomoći. Sve te operacije postaju sve skuplje i skuplje... I to je ono što me brine - kaže Đoko Vještica, koji godinama vodi dobrotvorne akcije prikupljanja pomoći za mališane kojima su razne, često vrlo skupe operacije u inostranstvu neophodne kako bi preživeli.

Šesnaestogodišnjoj Ivani Gojković iz Nove Pazove neophodna je transplantacija jetre. Do sada je u dobrotvornoj akciji prikupljeno 45.000 od neophodnih 110.000 evra za najjeftiniju operaciju ove vrste koja se radi u Italiji. Otac Ljubomir Gojković kaže da je „pokušao preko države, ali da nije uspeo“.

- Otišao sam u socijalno, ono glavno u Nemanjinoj ulici, i rekli su mi da samo za decu do 14 godina troškove snosi država. Njoj je ta dijagnoza još od pre šest godina, ali su lekari sa Insituta za majku i dete odugovlačili. Mislim namerno. Govorili da će se srediti - kaže Ljubomir.

- Osećao sam se nikako kada su mi rekli da ne mogu da plate. Mada znao sam da nema šanse. Takav je zakon. Trebalo bi da izglasaju makar da deca do 18 godina imaju pravo na socijalne troškove. To bi bila prava stvar - tvrdi otac bolesne devojčice.

Prerano punoletstvo

- Od 1992. godine figurira ta nesrećna odredba o starosnoj granici. Trebalo bi je pomeriti bar na 18 godina, ali za to je potrebna promena zakona - kaže za „Blic“ Velimir Marjanović, direktor sektora za inostrano osiguranje Fonda.

On za „Blic“ kaže da u skladu sa trenutno važećim zakonom država finansira lečenje u inostranstvu dece do navršenih 15 godina. Drugi uslov jeste da se radi o oboljenju koje se ne može uspešno lečiti u zemlji, a postoji mogućnost za uspeh u inostranstvu.

Marjanović objašnjava da pri donošenju odluke da li nekom detetu treba odobriti novac za lečenje u inostranstvu nije presudno koliko operacija košta, već je jedino relevantna odluka stručnog kolegijuma.

- Niko kod nas ne može da napravi nijednu transplantaciju. Meni je neshvatljivo da toliko dece ide na operaciju očiju u Rusiju. Za bar desetoro dece smo prikupljali novac za tu kliniku „Fjodorov“. Mislim da bi se ovoj zemlji isplatilo da pošalje nekoliko mladih stručnjaka u Rusiju na specijalizaciju. Iznenađuje me da tako banalna stvar ne može u zemlji da se uradi - kaže Vještica.

Ali da ne skupljaju ljudi novac samo za operacije u inostranstvu, svedoči priča Jelice Rudić, koja umesto svojih gluvonemih rođaka, roditelja sada petnaestogodišnje Ane Marki, koja je paralizovana, završava poslove sa administracijom.

- Ana će biti operisana do kraja meseca u privatnom „Medikal centru“ u Beogradu. Išli smo kod nas u Subotici, u Zavod za socijalno. Rekli su: „Mi možemo samo da vam obezbedimo u državnim bolnicama, a kod nas to niko ne radi“. Međutim, Ani je pre četiri godine na Banjici operisana desni kuk. I tada je doktor rekao da ne može. Ali je njena majka, ne želim da doktoru pominjem ime, pozajmila pare i dala mu. Operisana je u roku od pet dana. Pozajmila je onda 1.000 maraka koje ni do danas nije vratila. Da smo posle toga imali za levi kuk, ona bi danas bila dobro - kaže Rudićeva.

Svemoćna komisija

Kako za „Blic“ kaže zamenik direktora Fonda za zdravstveno osiguranje Rada Lukovac-Maruška, u planu mreže zdravstvenih ustanova koji se finansiraju iz sredstava zavoda je 266 različitih zdravstvenih ustanova koje određuje Vlada Srbije. Ona ističe da je za odobravanje sredstava za operacije kako u zemlji, tako i u inostranstvu presudno mišljenje stručnog lekarskog kolegijuma. Dodaje da se Fond ne upušta „u medicinske odredbe“, tako da ako nekom detetu nisu odobrena sredstva, „to nema veze sa Fondom“.

- Ima previše priča i netačnih informacija. Postoji pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava zdravstvenog osiguranja od 14. aprila ove godine, koji je donelo Ministarstvo zdravlja. Propisano je da zdravstvena ustanova, ukoliko oceni da je potrebno, može da uvede liste čekanja. Redosled se utvrđuje prema tome koji je pacijent urgentan. Lista koja se formira vezana je za medicinske kriterijume. Najčešće se to radi za rezonancu, koronografiju, magnetnu rezonancu, za skener, operaciju kukova, kardiohirurgiju. Postoji i pravilo za samu listu čekanja. A ako pacijent osiguranik traži da bude operisan pre nego što dođe na red na listi čekanja, on to može učiniti. Ali tada troškove, na primer ugradnje materijala za kuk sam snosi, a troškove operacije i sve druge snosi Fond - kaže Lukovac-Maruška.

To znači da pacijenti ne čekaju na operacije zbog prezaposlenosti lekara, već zato što Fond nema novca da odmah plati materijal.

Ne vredi ni preporuka lekara

Ali i bolesnici kojima nije neophodna operacija imaju problema sa zdravstvenom administracijom, čak i ako imaju samo tri i po godine. Trogodišnji Dragan Marković kasni u psihičkom razvoju i jedini spas mu je lečenje u ustanovi na Kipru. Za taj put mu nedostaje još preko hiljadu evra.

- Nismo se ni obraćali Fondu jer od države ne može ništa da se dobije. Lekari su predložili da ide preko Zavoda za socijalno na more jer ima i težak bronhitis, pa su mi i to odbili. Dva puta. Lekari su predložili, ali kada nemaš tamo nikoga... Kada je Dragan imao četiri, pet meseci, uputili su me na magnetnu rezonancu. Po preporuci lekara. Ali i to sam na kraju platio iz svog džepa u Tiršovoj jer me je i u tu Zavod odbio. Eto, u takvoj smo državi. Kome god u državi da se obratiš, svi kažu: „A što ste došli kod nas i ko vas je poslao?“ - priča Draganov otac Vladan, radnik sa platom od oko 10.000 dinara.