Srbija kao brucoš

Politička situacija u Srbiji se nije znatno poboljšala nakon osnivanja manjinske vlade, kojoj je potrebna podrška SPS. Nadu uliva činjenica da je Boris Tadić izabran za predsednika. U Srbiji mora da postoji velika koalicija demokrata, svejedno da li formalno ili neformalno, jer bez toga ova zemlja ne može da napreduje - rekao je za „Blic“ ambasador SR Nemačke u Beogradu Kurt Leonberger

Kako ocenjujete rad Vlade Srbije?

- Ispunjen je vakuum između institucija predsednika države i Skupštine. Na inicijativu Vlade, Skupština i na polju zakonodavstva ima pozitivan bilans - pri čemu za više zakona iz oblasti privrede, prava i finansija Vlada profitira od rada prethodnika iz DOS. Međutim, prva tačka dnevnog reda svakako je problem ispunjenja obaveza prema Hagu. Sada će se pokazati da li Vlada ima snagu da to i sprovede u delo. Što se tiče pravne sigurnosti, reforme zakonodavstva i policije, Vlada je razočarala mnoge posmatrače. Rad predsednika SCG Svetozara Marovića i ministra Vuka Draškovića u spoljnjoj politici je od izrazitog značaja. Nemačka, nakon što je srpska vlada sa dokumentom za Kosovo dala pozitivan impuls, i dalje gaji nadu da će Koštuničina vlada biti spremna i da će biti u prilici da ponovo pokrene dijalog između Beograda i Prištine. Nadamo se da će se Vlada zauzeti za uključenje Srba sa Kosova u sve oblasti, uključujući decentralizaciju i učešće na izborima. Što se tiče približavanja EU, Vlada bi mogla ubuduće da pokaže znatno više energičnosti u delovanju. Trenutno sa previše žara slavi navodno novi period odnosa Srbije prema SAD. Svima nama je u interesu da ovaj „novi početak“ stvarno bude uspešan.

Koliko će SCG biti potrebno vremena da postane kandidat za članstvo u EU?

- Odgovoriću vam poređenjem. Ako student u prvom semestru pita profesora kada će završiti studije, profesor će sigurno odgovoriti da student treba prvo da započne sa radom i da položi prve ispite.

Da li ste zadovoljni prisustvom nemačke privrede u Srbiji?

- Nemačka privreda se trenutno koncentriše na kratkoročne trgovinske poslove, jer u Srbiji postoji mnogo predstavništava, a malo proizvodnje. Voleo bih da postoji više direktnih investicija. Nije tačno da ne postoji zainteresovanost za privatizaciju, ali su najvažnije projekte, međutim, dobila preduzeća iz drugih zemalja, na primer iz SAD i Rusije, a takva usmerenja su data sa srpske strane. Iako postoje značajne nemačke investicije, ima potencijala za dalji razvoj. Kroz pomoć za razvoj u oblasti vodoprivrede i energetike, kao i na projektima za mala i srednja preduzeća, stvaramo podlogu za jači privredni razvoj. Srpskom stanovništvu želim porast zaposlenosti i standarda, a ako se Vlada ne okrene socijalnim pitanjima više nego što je to činila do sada, čekaju nas teška vremena.

Pre godinu dana upozorili ste Vladu Srbije na slučaj „Sartid“. Kakav je sledeći potez Nemačke i da li očekujete da će nadležni u Srbiji sankcionisati krivce?

- Savet za borbu protiv korupcije je objavio izveštaj koji dokazuje bezbroj slučaja kršenja zakona i ukazuje na pronevere srpskog vlasništva. Kako smo saznali iz saopštenja predsednice Komisije Verice Barać, Koštuničina vlada nije spremna na objektivno rasvetljavanje. Obećanja koja su data prilikom posete nemačkog kancelara i razgovora sa potpredsednikom Miroljubom Labusom i ministrom Predragom Bubalom, da će se založiti za pravedno rešenje, ostala su prazna. Zato strepim da će „Sartid“ i dalje ometati bilateralnu privrednu saradnju. Naročito me iritira činjenica da su neki od umešanih sudija, kako navodi Komisija protiv korupcije, unapređeni iako je dokazano da se nisu držali propisa u vođenju sudskih sporova.

Da li će Nemačka podržati inicijativu Vuka Draškovića za povlačenje tužbe SCG protiv NATO i založiti se da tužbe protiv SCG povuku Hrvatska i BiH?

- Drašković je dao hrabru izjavu koja je izazvala kontroverzne reakcije. Kao predstavnik države NATO, nisam objektivan i ne želim da se umešam u ovu diskusiju. Samo ću reći da nije uobičajeno da se podigne optužnica protiv država jednog pakta, ako mu se već želi pristupiti.

Da li izjava predsedavajućeg EU Bernarda Bota da Srbija, Crna Gora i Kosovo sami treba da pronađu rešenje problema najavljuje smanjeni uticaj EU i SAD i otvara mogućnost stvaranju konfederacije u regionu?

- To je pozitivna ideja, ali se o njoj nije raspravljalo. Rešenje koje se mora pronaći mora da se tiče regionalne stabilnosti. Ne mislim da je nezavisnost prosto rešenje. Granice ne smetaju ako su otvorene kao u EU. Umoran sam od priča o konfederaciji, federaciji i uniji. Nije važno o kakvom državnom obliku se radi, važni su dobri odnosi. Nemačka podržava državnu zajednicu SCG. Bilo bi pogrešno ako se razdruže i pažljivo ćemo gledati ko će biti činilac koji insistira na tome. Pokušavam da ubedim Labusa da Srbija ne bi trebalo da bude ta koja insistira na razdruživanju. Što se tiče Kosova, prihvatljivo je svako rešenje oko koga se usaglase sve strane (Priština, kosovski Srbi i Beograd). EU neće zanemariti ovaj region, jer se nalazi među njenim prioritetima.