Razno
Na današnji dan, 18. jul
Danas je petak, 18. jul. Pročitajte koja su to istorijska dešavanja obeležila ovaj datum.
0:00
18.7.2025.
1 h
Nedelja, 01.08.2004.
17:46
Program zaštite svedoka do kraja 2004.
Srbija bi do kraja 2004. godine trebalo da dobije program zaštite svedoka.
Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, čiju je radnu verziju pripremilo Ministarstvo pravde, omogući će državi da, po određenim pravilima, zaštiti svedoke saradnike, ali i obične svedoke, osumnjičene, žrtve krivičnog dela ili stručna lica čiji su životi ugroženi zbog iskaza datih u krivičnim postupcima.
Zakon predviđa četiri mere zaštite a najdrastičnija je - potpuna promena fizičkog opisa plastičnom operacijom. U slučaju prikrivanja identiteta, zaštićeni svedok dobija od policije lične isprave i dokaze o vlasništvu nad imovinom sa privremeno izmenjenim podacima.
Sudija prvog opštinskog suda i jedan od članova radne grupe koja je pripremala ovaj zakon Goran Majić kaže za B92 da, ukoliko je promena identiteta potpuna, svedok dobija sasvim nov identitet, ali i potpuno novu prošlost, sa novim mestom rođenja, boravka, novim školskim diplomama i zaposlenjem.
"Ukratko, ideja je da se Jedinica za zaštitu obraća određenoj osobi u toj ustanovi i traži izdavanje, da tako kažem, dokumenta na te podatke. Osoba je dužna da postupi po zahtevu Jedinice za zaštitu - koja je ovlašćeni organ MUP-a, ali joj se ne daju podaci o tome ko će se služiti tim podacima. Ustanova je dužna i da dokument, izdat na zahtev državnog organa, vodi i izdaje u jednakoj proceduri i kao redovno izdate dokumente", kaže Majić.
Procedurom po kojoj se ulazi u Program zaštite, koja podrazumeva i potpisivanje ugovora sa vremenom trajanja zaštite i uslovima za raskid, država se obavezuje da se stara o njegovoj finansijskoj samostalnosti. Ali, veći problem ostaje kako će se sačuvati tajnost identiteta štićenika. Poučeni iskustvom iz domaćih sudova, ali i iz Haškog tribunala, iz koga su takođe cureli podaci o zaštićenim svedocima, advokat Slobodan Šoškić smatra da će upravo tajnost biti test na kome program može lako da "padne".
"Mi smo jedna mala država u teritorijalnom smislu i u smislu populacije. Mi smo, opet, jedan specifičan mentalitet, koji ne zna da bude konspirativan, ali on će biti otkriven. Mislim, govorim o onim tajnim kanalima kojima će se on otkrivati – otkrivaće se, pre svega, od strane podzemlja, od strane organizovanih kriminalnih grupa, koje će se baviti otkrivanjem tih svedoka, ne bi li im se svetili", kaže Šoškić.
Ukoliko postoji procena da ni potpuna promena identiteta nije dovoljna zaštita, svedok može promeniti i svoje fizičke karakteristike plastičnom operacijom. Radna verzija zakona predviđa i međunarodnu saradnju na osnovu ugovora, a pod tim uslovima, Jedinica za zaštitu MUP-a Srbije može podneti molbu stranoj državi, kako bi štićenik život nastavio u inostranstvu.
Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, čiju je radnu verziju pripremilo Ministarstvo pravde, omogući će državi da, po određenim pravilima, zaštiti svedoke saradnike, ali i obične svedoke, osumnjičene, žrtve krivičnog dela ili stručna lica čiji su životi ugroženi zbog iskaza datih u krivičnim postupcima.
Zakon predviđa četiri mere zaštite a najdrastičnija je - potpuna promena fizičkog opisa plastičnom operacijom. U slučaju prikrivanja identiteta, zaštićeni svedok dobija od policije lične isprave i dokaze o vlasništvu nad imovinom sa privremeno izmenjenim podacima.
Sudija prvog opštinskog suda i jedan od članova radne grupe koja je pripremala ovaj zakon Goran Majić kaže za B92 da, ukoliko je promena identiteta potpuna, svedok dobija sasvim nov identitet, ali i potpuno novu prošlost, sa novim mestom rođenja, boravka, novim školskim diplomama i zaposlenjem.
"Ukratko, ideja je da se Jedinica za zaštitu obraća određenoj osobi u toj ustanovi i traži izdavanje, da tako kažem, dokumenta na te podatke. Osoba je dužna da postupi po zahtevu Jedinice za zaštitu - koja je ovlašćeni organ MUP-a, ali joj se ne daju podaci o tome ko će se služiti tim podacima. Ustanova je dužna i da dokument, izdat na zahtev državnog organa, vodi i izdaje u jednakoj proceduri i kao redovno izdate dokumente", kaže Majić.
Procedurom po kojoj se ulazi u Program zaštite, koja podrazumeva i potpisivanje ugovora sa vremenom trajanja zaštite i uslovima za raskid, država se obavezuje da se stara o njegovoj finansijskoj samostalnosti. Ali, veći problem ostaje kako će se sačuvati tajnost identiteta štićenika. Poučeni iskustvom iz domaćih sudova, ali i iz Haškog tribunala, iz koga su takođe cureli podaci o zaštićenim svedocima, advokat Slobodan Šoškić smatra da će upravo tajnost biti test na kome program može lako da "padne".
"Mi smo jedna mala država u teritorijalnom smislu i u smislu populacije. Mi smo, opet, jedan specifičan mentalitet, koji ne zna da bude konspirativan, ali on će biti otkriven. Mislim, govorim o onim tajnim kanalima kojima će se on otkrivati – otkrivaće se, pre svega, od strane podzemlja, od strane organizovanih kriminalnih grupa, koje će se baviti otkrivanjem tih svedoka, ne bi li im se svetili", kaže Šoškić.
Ukoliko postoji procena da ni potpuna promena identiteta nije dovoljna zaštita, svedok može promeniti i svoje fizičke karakteristike plastičnom operacijom. Radna verzija zakona predviđa i međunarodnu saradnju na osnovu ugovora, a pod tim uslovima, Jedinica za zaštitu MUP-a Srbije može podneti molbu stranoj državi, kako bi štićenik život nastavio u inostranstvu.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare