Srbiju čekaju bolji dani

Osvedočeni borac za demokratiju u Srbiji više od dve decenije i već treću godinu ambasador naše zemlje u Meksiku, Vesna Pešić u intervjuu za "Glas" kaže da posle predsedničkih izbora za Srbiju dolaze bolji dani, ali nam na putu ka Evropi najviše nedostaje samopouzdanje i uravnoteženost. O odnosima novog predsednika i premijera Srbije ne želi da priča jer, kaže, treba još vremena da prođe, ali priznaje:

- Najteže mi pada to što smo još na poslednjem mestu u Evropi i što izgleda kao da nam se ne žuri. Mi se ili bahato precenjujemo i hvalimo, ili se preterano potcenjujemo, kao da nismo u stanju da se normalno i umereno ponašamo. Sarađujemo, ali i konstruktivno iskazujemo svoje ambicije i ciljeve.

Na tom putu jedan od glavnih uslova je saradnja s Hagom. Kako ispuniti taj uslov?

- Veoma prosto. Dosta je bilo ismejavanja sa sudom koji su osnovale Ujedinjene nacije i koji bespogovorno podržavaju velike sile i ceo civilizovani svet. Dosta je bilo teranja inata jer od toga se ne živi ni bolje, ni dostojanstvenije. Taj sud je i naša međunarodna, ali i moralna obaveza. Ako smo ljudi, i sami treba da zahtevamo odgovornost za sve one koji su počinili ratne zločine, i za naše sunarodnike, umesto što to uporno izbegavamo. Tribunal prvenstveno traži izručenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Verujete li da će se njih dvojica naći u Hagu?

- Apsolutno. Mladić će se naći u Hagu već za koju nedelju. To će se isto desiti i s Karadžićem. Ako se to ne bi desilo, Srbija bi izgubila svaki ugled i nadu na bolji život. Proćerdala bi i ovaj važan uspeh demokratije na poslednjim izborima. Svet se pita kakvi smo mi to ljudi? O tome se radi, a ne samo o politici, kada skrivamo one koji su optuženi za smrt blizu 8.000 ljudi, da pomenem samo Srebrenicu. Stid me je da ima takvih među nama koji misle da su to heroji i naši branioci. Zar se tako branimo? Zločinom? Mnogi od nas na to ne pristaju. Zato saradnju s Hagom treba što pre i završiti ispunjavanjem naših obaveza.

Kako ubediti Hag da Mladić nije na našoj teritoriji? Znate li nešto o navodnim pregovorima srpskih vlasti s njim?

- Pa šta ima da ih ubeđujemo da nije na našoj teritoriji kada jeste i ta laž je konačno otpala. Jer, ako se pregovara s njim, nije valjda da pregovarači putuju u inostranstvo da bi to činili. Kada bi tako bilo, onda bi ta druga zemlja imala obavezu da ga hapsi. Hvala bogu da smo prestali da se igramo žmurke. To je veliki napredak. O tim pregovorima sam čula samo iz naše štampe.

Zamerate li Koštunici što je vladu sastavio uz podršku SPS-a?

- Nije reč o zameranju nego o onome o čemu se tu radi. Na delu je pogrešno forsiranje priče da je Đinđićeva vlada bila nekakav neviđeni zulum, gori od Miloševićevog. Kritika je uvek dobro došla, ali ta priča nije tačna. Zoran Đinđić je bio premijer na koga sam ja bila ponosna. Nikada nećemo napredovati ako se ubijaju naši najbolji ljudi i ako svaka vlada krene da radi sve suprotno od prethodne. Pogotovu kada je pravac kretanja jasan, nikada jasniji.

Da li bi DS trebalo da prihvati odgovornost i na jesen uđe u rekonstruisanu vladu?

- Ne bi trebalo. Odgovornost treba da podnosi onaj koji je na vlasti, koji je vodio igru i rušio prethodnu vladu. Sada je DS u opoziciji i svakako ima svoju odgovornost, ali ona je drugačije prirode nego ona koju podnosi vlast. Nedavno je preneta Vaša izjava da je najbolje da se GSS ujedini sa DS-om. Kakva je sudbina GSS-a? Da li će nestati s političke scene?
- To je izazvalo nepotrebno interesovanje javnosti. O ujedinjavanju govorim već duže vremena, a o tome sam razgovarala još sa Zoranom Đinđićem daleke 1998. i o tome bi mogli da posvedoče svi koji su tada bili u Savezu za promene. I onda sam smatrala da treba da se svi ujedinimo u jednu veliku i jaku stranku, s malo desnim i malo levim krilom, a DS da bude centar i stožer okupljanja. Ja i Čović smo najviše gurali tu ideju. Nije onda došlo do toga, a da li će sada - ne znam. Verovatno neće, jer je to teško. Pretpostavljam da će GSS preživeti, ne vidim zašto bi baš on odumro i nestao.

Da li ćete Vi pristupiti DS-u?
- Neću, ako ne dođe od ujedinjenja. Stranački sam se angažovala kada je to bilo veoma važno i kada je bilo teško, a sad je drugo vreme i ne vidim zašto bih trčala iz stranke u stranku ako se ne bi radilo o principijelnom pitanju. Pored toga, kao ambasador ja se ne bavim stranačkim radom ni u GSS-u. Kada se vratim, razmisliću da li želim da se opet stranački angažujem, za sada to nije moguće.

Planirate li da uskoro dođete u Srbiju?
- Ne planiram, mada mi Srbija i Beograd nedostaju.