Sezona višanja

Škola mišljenja - po kojoj je Tomislav Nikolić, kao iskusan političar, zapravo priželjkivao svoj poraz, svestan da bi se kao pobednik našao u nebranom grožđu nerealnih obećanja, sasvim izvesne izolacije i tankog sloja lojalnih stručnjaka - ozbiljno je dovedena u pitanje već prvim javnim nastupima gubitnika drugog kruga izbora za predsednika Srbije.

Nikolić kao da je izgubio, ne samo izbore, nego i živce, pa je za poraz optužio sve - nacionalne manjine, medije, sunčano vreme, Karića, mlade, višnje, centar Beograda, pa i verske vođe koje su "pretile svojim vernicima odsecanjem ruku" ako glasaju za njega. Jednom dnevnom listu do kraja je precizirao ko su ti koji su podržali njegovog protivkandidata: "Sulejman Ugljanin formirao je fašističku stranku, i to priznao pri formiranju, a ta stranka traži otcepljenje Raške oblasti, Jožef Kasa je uvek govorio o tome da je Vojvodina Južna Mađarska. Tadić je slao emisare čak i kod Albanaca na jug Srbije da obezbedi njihovu podršku - toliko je bilo gusto". Još kad se tome doda da je radikalima najomiljeniji tabloid neposredno pred izbornu tišinu na prvoj strani objavio veliki naslov "Tadiću, samo naprijed!" sa nadnaslovom da Hrvati u Vojvodini podržavaju demokratskog kandidata, kompletira se priča o vukovoj dlaci i ćudi.

Umereni ton u kampanji, zakletve da će mu svi biti isti - Srbi, Hrvati, Mađari, Albanci, radikali, demokrati, kompjuter za beogradskog muftiju, bili su, dakle, jeftini marketinški trikovi za naivne. Kad se nekome zamera da poziva "čak i Albance", koji imaju pravo glasa, da iskoriste to pravo, onda je vrag odneo šalu, te postaje sasvim jasno zašto je Nikolić, u TV duelu, izbegao da odgovori na pitanje šta misli o izjavi svog lidera iz Haga, da se devedesetih godina u Jugoslaviji vodio rat jedino između Srba: Srba - pravoslavaca, Srba - katolika, Srba - muslimana, Srba - protestanata...

U nervozi i besu, Nikolić je srušio još jedan strateški važan most - prema mladima. U zemlji u kojoj caruje bela kuga i iz koje mladi, obrazovani svet beži glavom bez obzira, gotovo nestvarno deluje kritika na račun onih koji ih, oglasima, spotovima i koncertima, pozivaju na glasanje. Nije li to, indirektno, priznanje da je predsednički kandidat radikala digao ruke od njih?

 Srbiju, ne samo onu evropsku, već i civilizovanu, građansku, normalnu, treba spasavati od ovakve Nikolićeve vizije. Prvi korak, ali samo prvi, u tom pravcu učinjen je u nedelju. Jer, očigledno je da je najmanji problem što bi se u Nikolićevoj Srbiji izbori održavali jedino kad prođe sezona višanja i dođe sezona kiša.