Nezaposlenost kao kancer

Tržište rada u Srbiji karakteriše slaba ponuda novih poslova, nedovoljna profesionalna i geografska pokretljivost nezaposlenih, veliki broj mladih među nezaposlenima (trenutno 37 odsto), i prevelik broj (39 procenata) osoba sa niskim kvalifikacijama

Na poslednjem konkursu za subvencionisanje samozapošljavanja, koji sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, prijavio se nedovoljan broj nezaposlenih, iako je reč bespovratnim sredstvima. Dva dana uoči zaključenja konkursa, od 2.500 planiranih korisnika, za dobijanje predviđenih svota od 70.000 do 140.000 dinara konkurisalo je 2.000 nezaposlenih sa evidencije tržišta rada. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Radovan Ristanović, u razgovoru za Danas pokušao je da obrazloži, i za njega iznenađujuće mali odziv građana.

- Očekivao sam da će nezaposleni pokazati veće interesovanje, pre svega, jer se radi bespovratnim sredstvima. Očigledno je da se građani Srbije teško odlučuju na privatni biznis, a to je pretpostavljam zbog nedostatka samoodgovornosti da prihvate ponuđeno. Nacionalna služba planira da napravi ozbiljnu analizu konkursa kako bi se objasnio neočekivano manji broj prijavljenih.

Da li su utvrđeni kriterijumi, inače uobičajeni za slične programe drugih država, prestrogi za prilike u Srbiji, ili su tačne zamerke da su sredstva predviđena konkursom nedovoljna za otpočinjanje sopstvenog privatnog biznisa?

- Treba jasno reći da Nacionalna služba za zapošljavanje ovim konkursom koji je raspisalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Vlade Srbije, nudi samo dodatna sredstva za nezaposlene građane koji razmišljaju da počnu svoj biznis. Za pokretanje posla od nule svakako da su potrebna veća sredstva i to nije ni bio smisao programa koji sprovodimo. Ciljna grupa bili su nezaposleni kojima je potrebna pomoć da održe svoje preduzeće, a uviđajući činjenicu da se privatni biznis u malim i srednjim preduzećima smanjuje, smatramo da je raspisivanje konkursa dobronameran i koristan potez Ministarstva. Proučavajući podatke koji mi se dostavljaju i obilazeći gradove u Srbiji primećujem da se smanjuje broj građana koji bi bili zainteresovani za mali privatan biznis. U Zrenjaninu sam saznao alarmantnu činjenicu da je samo za prva tri meseca zatvoreno oko 350 malih privatnih preduzeća, dok je u međuvremenu otvoreno oko 100. Da bi se takav trend zaustavio, osim dodele bespovratnih sredstava, potrebno je analizirati pomenuto stanje u malom biznisu, kao i odziv nezaposlenih na ovaj konkurs kako bi se otkrilo da li ugašena preduzeća nastavljaju sa radom, ali ovog puta u sivoj zoni ekonomije što izaziva još veće štete po državu i njene građane.

Šta se nezaposlenima konkretno nudilo upravo završenim konkursom, a za šta oni, sudeći prema odzivu, nisu pokazali prevelik interes?

- Raspodeljuje se ukupno 216 miliona dinara. Utvrđena je skala kategorija nezaposlenih koji mogu da konkurišu, a ključni kriterijum bio je da je kandidat evidentiran na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje. Potencijalni korisnici sredstava su dužni da prilože ekonomski opravdan biznis plan, a po odobravanju subvencije u obavezi su da otvore agenciju, preduzeće, poljoprivredno gazdinstvo i da krenu putem samostalnog privatnog biznisa, plaćajući doprinose naredne dve godine. Obaveza je korisnika da dobijena sredstva uloži za adaptaciju, izgradnju objekta, opremanje radnih mesta, nabavku osnovnih sredstava, repromaterijala ili sirovina. Prilikom dodele o kojoj u naredna dva meseca odlučuje Upravni odbor Nacionalne službe za zapošljavanje, utvrđeni su prioriteti i to proizvodni i izvozno orijentisani programi, programi poljoprivrede, proizvodnog i uslužnog zanatstva i programi u oblasti turizma. Istovremeno, prednost na konkursu imaće osobe koje duže čekaju na posao i čija se imena više od tri godine nalaze na evidenciji, kao i osobe koje se teže zapošljavaju, odnosno imaju suficitarna zanimanja i osobe sa visokom školskom spremom. To sve ne znači da sredstva za subvenciju za samozapošljavnje nezaposlenih neće imati osobe koje pripadaju drugim kategorijama nezaposlenih, jer će se prilikom odabira korisnika ovih sredstava kriterijumi ukrštati.

Poznato je da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje oko milion nezaposlenih. Sa kakvim će se teškoćama suočiti političari koji uporno obećavaju smanjenje nezaposlenosti?

- Planovi Nacionalne službe pre svega su usmereni na poboljšanje i unapređenje aktivnih mera za zapošljavanje koje su u prethodnom periodu bile zapostavljene. Od donošenja Zakona o zapošljavanju prošlog leta, merama aktivne politike zapošljavanja bilo je obuhvaćeno oko 35.000 osoba ili 3,6 odsto u odnosu na ukupan broj nezaposlenih. U kojoj meri Srbija zaostaje za svetom kada je reč o rešavanju problema nezaposlenosti govori podatak da se u Evropskoj uniji pomenuti procenat kreće od 30 do 64 odsto, iako države EU imaju daleko manji broj nezaposlenih. Razlozi za nedovoljno preduzimanje aktivnih mera u Srbiji je nedostatak sredstava, s jedne, i nepostojanje dovoljnog interesovanja građana za zapošljavanje, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju, dodatne obuke ili samozapošljavanje, a upravo to obuhvataju mere aktivne politike zapošljavanja svake države. Tačno je da na tržištu rada u Srbiji ima više od 900 hiljada nezaposlenih, međutim prema istraživanjima broj realno nezaposlenih je daleko manji. Upravo pokušavamo da putem različitih mera i konkursa utvrdimo stvarni broj građana koji nemaju posao. Tržište rada u Srbiji već duži period karakteriše slaba ponuda novih poslova, nedovoljna profesionalna i geografska pokretljivost nezaposlenih, veliko učešće mladih u ukupnom broju nezaposlenih koje u ovom trenutku iznosi 37 odsto i istovremeno povećanje broja starijih u ukupnom broju nezaposlenih. Specifičnosti našeg tržišta rada u odnosu na razvijene države su i prevelik broj, čak 39 odsto, osoba sa niskim kvalifikacijama i nezaposlenih koji traže prvo zaposlenje, a njih je oko 55 odsto. Sa sadašnjim stanjem u privredi, ove negativne karakteristike tržišta rada čine borbu za smanjenje nezaposlenosti veoma teškom.

Novi konkursi za poslodavce i nezaposlene

Koji su naredni konkretni potezi Nacionalne službe za zapošljavanje u okviru najavljenih novih aktivnih mera?

- U pripremi je novi konkurs za subvencioniranje novog zapošljavanja, odnosno obezbeđivanje sredstava za poslodavce za nova zapošljavanja nezaposlenih sa evidencije tržišta rada. Sredstva u iznosu od 251 miliona dinara predviđena su za subvencioniranje 6.000 osoba. Prednost na konkursu imaće nezaposleni stariji od 50 godina, izbegli i raseljeni i osobe koje imaju status viška zaposlenog. U pripremi je konkurs za poslodavce kojima će se dodeljivati novčana pomoć, u iznosu od 6.100 dinara mesečno i to za 1.000 nezaposlenih, za volontersko stažiranje pripravnika do 30 godina starosti. Takođe, Nacionalna služba uskoro planira da raspiše konkurs za dodelu subvencija zapošljavanja nezaposlenih čijom će realizacijom poslodavac dobiti nadoknadu za zapošljavanje nezaposlenog pripravnika. Izdvojenim sredstvima Nacionalna služba će učestvovati u finansiranju zarada 1.000 pripravnika koji, osim što moraju da budu na evidenciji, nisu ranije koristila sredstva programa zapošljavanja Nacionalne službe.