U zemlji Minakvi

Parlamentarni izabranici naroda demokratski su izglasali sebi povišicu plate, ne zamarajući time javnost. Ko se natpljuvava kao oni, nekad i prekovremeno, treba da bude i bolje plaćen. Je li tako, pitaju oni? Tako je, kažu oni

Svet je vest. Na raznim jezicima, kao, na primer, srpskom, hrvatskom, bošnjačko-bosanskom, crnogorskom (maternjem ili prelaznom) to – da je svet vest – znači da se ono što nije objavljeno u sredstvima javnog informisanja nije ni dogodilo. Pa, koji je to i kakav ovaj naš predeo slikan medijima I vestima.

Radio koji se, kao što je pokazalo jedno nedavno istraživanje, u Beogradu najviše sluša, pružio je svojim slušaocima ono što oni veoma vole – da, makar samo pola sata, pre podne, komentarišu vest koja je prethodnog dana, po njima, bila glavna, vest dana. Ono, sudeći po ovdašnjoj neprolaznoj ljubavi prema javnom nadpamećivanju, od čega je veća samo ljubav prema TV slikanju, na jednoj ovakvoj javnoj tribini sa žarom bi bilo razmatrano i da su se sinoć, dok se spuštao prvi sumrak, na Kanarevom brdu, uz cvrkut kanarinaca, pojavile prethodnice invazionih snaga Marsovaca.

Nego, ‘ajmo mi na naše prave vesti… Drugog dana Božića (koji praznuje veliki deo i katoličkog i pravoslavnog čovečanstva (sem nas, sa Rusima, 300 miliona) više zemalja južne Azije zadesila je planetarna katastrofa. Ogroman talas – cunami odneo je žrtve čiji se broj iz sata u sat povećavao u hiljadama. TV stanice u svetu prikazivale su kataklizmu u vestima takoreći bez prekida. Te slike i podatke preuzimale su, u redovnim info – terminima i ovdašnje stanice. Neke kao prvu, udarnu vest, neke iza vesti da su privatne pumpadžije prekinule blokadu rafinerija i da benzin neće poskupeti.

Sutradan, vest koju su slušaoci najslušanijeg prestoničkog radija proglasili za dominantnu i komentarisali je iz sve snage i iz svih, pa i tabloidnih uglova bila je – rušenje spomenika Josipa Broza u rodnom mu Kumrovcu.

Naše vesti – naš svet. U to spada i ono, viđeno (polovinom decembra) od sajta Medija centra do TV priloga, da nam je, kao gost novosadske „Minakve”, došao u goste, na tri dana – da se sretne i sa predsednicima Srbije i Izvršnog veća Vojvodine – eks svetski šampion u šahu i Unicefov ambasador dobre volje Anatolij Karpov.

Na konferenciji za novinare u Medija centru Karpov je ukazao da nedovoljno joda u svakodnevnoj ishrani ima zabrinjavajuće posledice po zdravlje naroda. Vest dalje saopštava, doslovce, da je „Minakva jedina zemlja (bip, greška u tekstu iz Medija centra – valjda: voda) u Evropi koja sadrži prirodno rastvoren jod”.

I bez ukazivanja generalnog direktora „Minakve” da jod povećava nivo intelektualne aktivnosti i do 30 odsto, za svakog ko je ovo video, vest je bila visokog protokolarno – političkog, diplomatsko – finansijskog, zdravstveno – prosvetiteljskog i reklamerskog nivoa. S „Minakvom”, šahovskim šampionom, predsednicima i usput sklopljenim ugovorom – u bolji, zdraviji život! Jednostavno, I kolosalno, zar ne?!

Za razliku od onih koji govore srpski – da ih ceo svet razume, ima i nekih koji znaju da ministar (minister) na latinskom znači sluga. Osim značenja „državni organ” i sl, ministar sada i ovde, označava lice koje ima mesečnu platu od 90 hiljadarki dinara (vest u medijaima). Ako u Maloj Prosvetinoj enciklopediji iz prošlog veka (1978), pogled zaluta samo dve stavke dalje od „ministra”, zadržaće se na pojmovnoj jedinici „minimum egzistencije”. Sledi poduže objašnjenje da srozavanje najamnine onima koji rade, vodi u „fizičko kržljanje, propadanje radnika i njegove porodice”. Jedna enciklopedija pre četvrt veka bila je i knjiga proročanstava.

Prvi sluga u oblasti finansija, nekada pripadnik pokreta otpora protiv monetarnih lagarija g-đe Dafine, gazda Jezde i druga Slobe, a sada zadovoljan što su radnje pune robe i kupaca, a ulice automobila, pružiio je umirujuće obećanje da su nove ministarske plate fiksne i da će takve i ostati u 2005!Naknadno će, valjda, reći šta će se događati na suprotnoj strani od ministarskih. primanja, tamo gde, prema onom enciklopedijskom predanju, dolazi do „fizičkog kržljanja, propadanja”?

Koliko god da je plaćen, nije, ipak, lak posao sluge. Eto, na primer, onom slugi policijskom, koji se nekada u trafici snabdevao pravo kroz izlog ili pomoću kalauza, o čemu, kao mladalačkim nestašlucima sada, veli, ne treba trošiti reči. Kako se samo mukotrpno danas bori s mislima i rečima i „manerviše” (kao što reče nekoliko puta i ostade živ) kroz sve zamke policijskog posla kojim se bavi…

Uostalom, i parlamentarni izabranici naroda demokratski su izglasali sebi povišicu plate, ne zamarajući time javnost. Ko se natpljuvava kao oni, nekad i prekovremeno, treba da bude i bolje plaćen. Je li tako, pitaju oni? Tako je, kažu oni. Nego, kamo ga zlotvor koji je jednom Mirku uvalio, a da mu nije rekao, milion tadašnjih DEM na račun u stranoj banci?!..

Nosevi su stvoreni da nose naočare i zato mi imamo naočare. Tako je govorio učitelj Panglos. Naše Zamke i Klopke i sl, i razne novine su zato da se u njima slikaju i pridikuju i oni koji bi, u najmanju ruku, morali da se pokriju ušima i vrate pare. Naše vesti i vesnici naš su svet. Najbolji od svih, kao što je rekao učeni Panglos, a on je divno umeo da dokazuje da nema posledica bez uzroka.