Depresija hara Srbijom

Tri godine nakon NATO bombardovanja, svaki drugi stanovnik Srbije pati od depresije, rezultat je američke naučne studije objavljene u časopisu „BMC medisin“. Gotovo polovina ispitanika pati od teške depresije, kod svakog osmog registrovan je posttraumatski stresni poremećaj, poznatiji kao vijetnamski sindrom, a 11 odsto ima i jedno i drugo oboljenje. Studija upozorava i da većina ljudi, kod kojih su ustanovljene mentalne bolesti, nisu bili svesni da imaju problem.

- Posle sankcija, bombardovanja i nemaštine, sistem vrednosti je srušen, ostali su samo prividi. Ljudi više nemaju putokaze, oslonce i kada se okrenu sebi - vide samo pustoš. To je najstrašniji doživljaj. Oni to ne umeju ni da objasne, pa sam često iznenađen kad otkrijem da oni od mene ne traže lek, već da im dam smisao življenja - priča za „Blic“ psihijatar dr Časlav Hadži-Nikolić.

Psihijatar je pripreman da se susretne sa bolešću, a ne sa takvim, „ljudskim“ problemom, objašnjava doktor. Naši ljudi se, prema njegovim rečima, nalaze u stanju takozvane bazične nesigurnosti - čovek oseća da je potpuno sam, ne vidi oslonac ni u sebi ni u okolini.

- On više ne zna šta je dobro a šta loše, šta je lepo a šta ružno, šta je pravda a šta nepravda. I tako, malo-pomalo, oni se nađu „u čeljustima“ medija. Oni im govore šta da rade, kako da se ponašaju, šta da slušaju, gde da izlaze, kako da razmišljaju. A ljudima je najlakše da rade ono što im se kaže, kako im se servira, jer je najteže samostalno napraviti izbor - objašnjava dr Hadži-Nikolić.

Potraga za smislom života

Kada „razgrnete“ simptome depresije - stalan umor, bezvoljnost, gubitak nade, pesimizam, hipohondriju, osećaj krivice i životne ugroženosti - vidite da se iza toga krije besmisao življenja, navodi naš sagovornik.

- Fenomen „praznine“ kod depresije jeste univerzalan za stanovnike razvijenih i nerazvijenih zemalja, samo se razlikuju uzorci. Stanovnici razvijenih zemalja izgubljeni su u činjenici da sve imaju, ali da i pored toga ne uspevaju da se samorealizuju. Kod ljudi koji žive u siromašnim zemljama situacija je drugačija - depresija se kod njih javlja zbog loših uslova za život i osećaja da nikad neće biti bolje - priča dr Hadži-Nikolić.

Treba razlikovati loše raspoloženje od depresije, kažu stručnjaci. Svi mi imamo trenutke kada se osećamo loše i kada nismo raspoloženi. Ali to ne znači da smo u depresiji. Depresija je loše raspoloženje koje jako dugo traje i obavezno zahteva pomoć lekara.

I genetske predispozicije

Depresija može biti uzrokovana unutrašnjim faktorima, a može biti i reakcija na neki stresni događaj: gubitak člana porodice, voljene osobe, razvod, gubitak posla... Kod prvih, veliku ulogu u nastanku ima nasledni faktor, odnosno genetika. Kod drugih je u pitanju karakterni sklop i predispozicije za oboljevanje. Međutim, sve je više depresija kod kojih se poklapaju pomenuti elementi, priča za „Blic“ psihijatar dr Katarina Kukolj.

Prema najsavremenijim klasifikacijama, postoje dve vrste depresije. Kod jedne se smenjuju depresija i manija, a kod druge postoji samo depresivna faza, koja se javlja u epizodama. Za fazu depresije karakteristični su gubitak životnog elana, samopoštovanja, nemogućnost koncentracije, nedostatak volje, a fazu manije karakterišu euforično raspoloženje, grandomanske ideje, osećaj svemoći, opšti porast energije i vitalnosti, koji brzo troši kapacitete bolesnog čoveka, čime se pravi uvertira za novu fazu depresije. Nažalost, depresije koje dugo traju skraćuju vreme između dve epizode, objašnjava dr Kukolj.

Oba oblika zahtevaju stalni lekarski nadzor, kontrolu i lečenje. Kod teških oblika depresije javlja se i ideja o samoubistvu i tada je neophodno bolničko lečenje, dodaje ona.

- Prvo što primetite na čoveku koji je u depresiji jeste gubitak životne radosti. Depresivnom čoveku nije stalo ni do čega, on je inertan, povučen, a smanjene su mu i potrebe za hranom, ličnom higijenom, kao i potreba za seksom. Takođe se mogu primetiti i promene u telesnoj težini. - objašnjava dr Kukolj.

Skrivena forma

Prema njenim rečima, postoji i skrivena forma depresije, čiji su simptomi, osim gubitka apetita i mršavljenja još i lupanje srca, glavobolja, bol u želucu, ruci, nozi. Zato treba dobro obratiti pažnju.

Lečenje depresije podrazumeva psihoterapiju i lekove. Odlazak na psihoterapiju ne treba izbegavati, kaže naša sagovornica - kaže dr Kukolj. Zahvaljujući širokoj lepezi antidepresiva starije i novije generacije koji su podesni za svakodnevnu upotrebu, pomenuti oblici depresije danas imaju blažu kliničku sliku. Međutim, pre nego što se pacijentu da neki lek, jako je važno lekove učiniti prihvatljivim za pacijenta, navodi dr Kukolj.