Podrška i kalkulacije

Nemušto i unutarpartijskim pritiskom iznuđeno saopštenje vrha Demokratske stranke Srbije o podršci Borisu Tadiću "za ostvarenje ciljeva Vlade Srbije", pretvorilo se u juče objavljenom intervjuu premijera Vojislava Koštunice u eksplicitnu podršku. "Nema nikakve dileme da je predsednički kandidat Boris Tadić (neophodno pojašnjenje, prim. red.) dobio podršku DSS za drugi krug izbora. Za DSS i za mene je najvažnije što sam kroz razgovore sa Tadićem video da postoji nedvosmislena spremnost da se radi na donošenju novog ustava, isto tako da se u potpunosti podrži borba za ostarivanje plana za Kosovo i Metohiju", rekao je Koštunica. Premijer je, takođe, ocenio da Tadić pokazuje "punu spremnost i zalaganje za što bolje funkcionisanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, da se beskompromisno vodi borba protiv korupcije i kriminala i da se, što je takođe važno, u domenu spoljne politike vodi računa o uravnoteženom pristupu našim strateškim partnerima EU, Ruskoj federaciji i SAD".

Dobra vest uoči odvojenih poseta Koštunice i Tadića Briselu, vrhu Evropske unije, destinaciji ključnoj za sudbinu građana Srbije i Crne Gore; valja očekivati novo ribanje, nove uslove i pominjanje Haškog tribunala, odnosno izručenja optuženih koji se slobodno šetaju Srbijom i daju izjave žutoj štampi. Ali i ohrabrenja kakva su ministri država EU uputili Srbiji, navijajući za njenu deradikalizaciju. Konstatujmo, ipak, da je Koštunica svoju podršku izrekao nakon kampanje kandidata vladajuje koalicije Dragana Maršićanina u kojoj je rastakano sve što podseća na ubijenog Zorana Đinđića. I, takođe, dogovora u stranci, a i pritisaka spolja.

Boris Tadić se pragmatično uzdržao od javnog uživanja u gradskoj priči da je Koštunica "mister 13 odsto", znajući da je svaki glas dragocen, odnosno da bi od dobrog dela Koštuničinih pristalica mogao da dobije podršku (bio je samo malo ciničan kada je konstatovao da Koštuničinoj vladi ne treba podrška DS, jer Vladu podržavaju socijalisti). Nije bagatelisao ni birače koji su se odlučili da poverenje poklone Bogoljubu Kariću, iako, po procenama analitičara, Karićevo biračko telo nije u toj meri profilisano da bi većinski reagovalo na poziv čoveka kome su dali glas.

Svakako će najveći problem biti izlaznost koja se u drugom krugu tradicionalno spušta, a to, iskustvo govori, znači veću šansu za Tomislava Nikolića čiji su birači disciplinovaniji. Tadić bi, po svoj prilici, trebalo da namakne još čitavih 400 hiljada glasova, možda i pola miliona. Veliki posao, da ga podrže i ravnogorci, nezadovoljnici različitih provenijencija, selo i grad, Karić, Drašković, Ilić, da se stvori pozitivna referendumska atmosfera u kojoj će se biračima jasno reći za šta se odlučuju ako glasaju za Nikolića.

Ne treba, ipak, gajiti iluzije, Koštunica će kalkulisati, jer bi pobeda Borisa Tadića značila da se možda snaga DSS svodi na 400 hiljada glasova (koliko je dobio kandidat koalicije), ili čak i manje, što pred lokalne i moguće parlamentarne izbore znači odlazak u opoziciju na duže vreme. Dogovor o podršci, ili nenapadanju, svejedno, mogao bi da znači ostvarenje nedosanjanog sna - prvi posleratni ustav koji bi donela višestranačka skupština.

I ukoliko jedino to bude rezultat podrške DSS Borisu Tadiću, nije malo. Ali ne treba biti malodušan: "Smatram da će Tadić pobediti", kaže Vojislav Koštunica.