Francuzi (nisu) otreznili Engleze

Tokom čitavog dana iz svih pravaca ka Lisabonu kuljala je rulja u engleskim dresovima, sa zastavama i sličnim folklornim elementima. Već dovoljno rozi od veoma jakog portugalskog sunca i dovoljno pijani za ponašanje na granici incidenta, Englezi su pod tenzijom držali na hiljade policajaca i redara, koliko ih je bilo na i oko stadiona "Luž". Kad smo već kod ovog stadiona, svašta sam vidjao od sportskih objekata od kragujevačkog "Čika Dače", pa do kardifskog "Milenijuma", ali nijedan ne može da se pored sa "Lužom". Sve je savršeno, od urbanističkog rešenja do infrastrukture. Sve osim organizacije prilaza stadionu.

Organizator se dosetio da napravi samo dva pristupa stadionu, zajednička i za novinare i za publiku. Svaki od njih imao je tri kontrolna prstena, a prolazak kroz iste podsećao je na ulazak ovaca u obor. Ozbiljno testiranje engleskog strpljenja, na sreću, završilo je uspešno. U dobrom raspoloženju, pevajući, i bez stvaranja "talasa" i sličnih stampedo akcija, Englezi, a sa njima i Francuzi dolazili su na stadion.

Ogroman tržni centar "Kolumbo" koji se nalazi ispred "Luža", sa druge strane autoputa, bio je krcat navijačima obe ekipe. Iako je policija najavila privodjenja u slučaju pijanstva, a liberalniji tretman prema konzumentima marihuane, točio se alkohol iz svih SUR-ova, a i razni "aromati" bili su zastupljeni.

Atmosfera na stadionu bila je kao da se utakmica igrala u Engleskoj. Trostruko brojniji od Francuza, Englezi su tokom čitavog meča još jednom prikazali svoje poimanje fudbala, gde su aplauzi, uzdasi i pesma, bili nagrada za sve što njihovi ljubimci urade na terenu. Transparenti su uglavnom bili lokalpatriotski, a od zabavnijih izdvajam onaj na kome je pisalo "Tits on Tour". Francuski navijači su se dobro držali, parirali su Englezima koliko su mogli, da bi na kraju, logično, u euforiji ostavili za sobom šokirane protivničke navijače. U jednom trenutku ugledao sam zastavu na kojoj je pisalo "Rambuje", što me je podsetilo na ne tako daleku srpsku istoriju. 

Pored mene je sedeo škotski novinar, koji mi je pri rezultatu 1:0 za Engleze, u trenutku kada je Heski napravio faul za Zidanov slobodan udarac, poput Vidovite Zorke rekao:

"Heski je kriv za poraz Engleza".

Tražio sam ga posle utakmice da mi priča malo o drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, ali je negde pobegao.

Zidan je još jednom pokazao da je neprikosnoven, Bekam, koji je do 72. minuta bio odličan, da ume da bude itekako labilan, a Bartez da posle dužeg vremena može da sačuva svoju mrežu i praktično bude junak pobede. Englezi su bili u kompletnom šoku nakon onoga što je snašlo Eriksonove momke. U sličnom stanju su i napuštali stadion. I oni mirniji i oni nervozniji tugu su utapali u pivu, a zbog ovih drugih, dugo su se na lisabonskim ulicama čule sirene, što policijske, što ambulantne. 

Osim Engleza, ništa manje šokiran, nije bio ni vaš izveštač, da bi ga u jednom trenutku kineski kolega kompletno dotukao izjavom, da je u Portugal stiglo preko stotinu kineskih novinara. To je fudbal.