Mladić ključ za Partnerstvo

KADA posmatramo Kosovo i njegovu budućnost, bez obzira na status kakav će imati, važan deo jednačine su jačanje centralne i lokalne vlade i razvoj efikasne administracije. Veće učešće manjina je od suštinskog značaja. Sve se to može i mora posmatrati u kontekstu očuvanja, a ne razgradnje, multietničnog Kosova - kaže za "Novosti" Jap de hop Shefer, generalni sekretar NATO.

Govorite o multietničkom Kosovu, a nešto više od mesec dana upravo oni koji su zaduženi za njegovo očuvanje zaratili sami sa sobom. Reč je o incidentu u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici u kome su učestvovali policajci UNMIK-a. Kako međunarodna zajednica misli da reši kosovski problem, kada se njeni policajci međusobno sukobljavaju?

- U ovom tragičnom, ali izolovanom događaju, izgubljeni su ljudski životi i UNMIK vodi istragu o tome. Ali, taj incident ne utiče na politički proces u pokrajini. Ciljevi međunarodne zajednice su jasno definisani. Proces o standardima i analiza situacije biće obavljeni 2005. godine. Jasno je da ne može međunarodna zajednica istinski rešiti sve probleme na Kosovu, već to moraju učiniti kosovski Albanci, Srbi i pripadnici drugih manjina. Sve zajednice treba da sarađuju - međunarodna zajednica samo može da podrži istinsku spremnost i rešenost svih zajednica na Kosovu da učestvuju u političkom procesu. Imajući to na umu, veoma je važno da se što je moguće pre nastavi tehnički dijalog o realnim problemima, slobodi kretanja, povratku izbeglih i raseljenih itd.

NE PRUŽAMO DOKAZE

OSIM hapšenja Ratka Mladića, što je glavni uslov Zapada, šta vlasti u Beogradu još moraju da urade kako bi se Srbija i Crna Gora konačno našle u programu Partnerstvo za mir?

- NATO je u nekoliko navrata saopštavao da je spreman da sarađuje sa Srbijom i Crnom Gorom kako bi bio postignut neophodan napredak koji bi omogućio učešće u programu Partnerstvo za mir. NATO je takođe jasno stavio do znanja da članstvo u Partnerstvu za mir predstavlja dugoročan proces u kojem treba uzeti u obzir kako se odvijaju reforme u Srbiji i Crnoj Gori. Iako je u mnogo čemu ostvaren primetan napredak, jedan broj pitanja i dalje nas zabrinjava.

KOJA SU TO PITANJA?

- REČ je o povlačenju optužnice koju je SRJ podigla protiv nekoliko članica NATO kao i apsolutna saradnja vaše zemlje sa Međunarodnim sudom u Hagu, uključujući i preduzimanje svih mogućih mera da se pred lice pravde dovedu ratni zločinci, posebno Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Osim toga, zemlje članice NATO želele bi da Srbija i Crna Gora nastavi da igra konstruktivnu ulogu u Bosni i Hercegovini kao i da nastavi da podržava zalaganje mećunarodne zajednice na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Dakle, Srbija i Crna Gora će morati da se uključe u taj dugoročan proces kako bi se pridružile Partnerstvu za mir. Ratko Mladić je samo jedan od problema, mada veoma važan.

Šta ako Mladić zaista nije u Srbiji? Imate li plan B za Srbiju i Crnu Goru?

- NATO nije dužan da pruža dokaze. Srbija i Crna Gora je ta koja traži da postane član Partnerstva za mir, a NATO je postavio određen broj kriterijuma koji ona mora da ispuni. Uveren sam da se vlasti Srbije i Crne Gore maksimalno trude da otkriju gde se nalazi Ratko Mladić kako bi zadovoljili te kriterijume.

DUG PUT

KADA je u pitanju reforma Vojske SCG da li je SCG na putu koji podržava međunarodna zajednica?

- NATO je zadovoljan činjenicom da je Srbija i Crna Gora započela proces reforme odbrane. Većina članica NATO i Partnerstva za mir su to takođe učinile. Postoje opravdani razlozi zbog kojih evropske zemlje pažljivo analiziraju svoje odbrambene sisteme budući da se bebzbednosna situacija menja. Pošto je postignuto opšte poboljšanje na polju bezbednosti u Evropi, GOTOVO sve evropske zemlje su odlučile da više nije potrebno postojanje velikih armija. Većina evropskih zemalja koje su se priključile Partnerstvu za mir stavile su svoje oružane snage pod odgovarajuću demokratsku kontrolu i započele proces reforme kako bi stvorile sposobne i snažne oružane snage koje mogu da izdržavaju, a koje bi bile u stanju da sačuvaju mir i stabilnost.

Šta na ovom planu naša zemlja još mora da uradi?

- Srbija i Crna Gora je tek započela taj proces i predstoji joj još dug put pre nego što taj proces bude okončan. Ona će morati da ustanovi strategiju bezbednosti i odbrane ili politiku pravilnog definisanja buduće uloge oružanih snaga. Sledeći korak će biti definisanje misija i zadataka oružanih snaga kao i stvaranje nove strukture za oblikovanje budućih oružanih snaga. NATO je spreman da pomogne u tom procesu jer poseduje ogromno iskustvo, ali konačnu odluku o budućem obimu i obliku oružanih snaga moraće da donese sama Srbija i Crna Gora.

MILOŠEVIĆ

POJEDINI zapadnoevropski zvaničnici tvrde da, bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića neko iz Vojske SCG snabdeva dokumentima važnim za proces koji se protiv njega vodi u Hagu. Da li je Milošević tražio od NATO neku dokumentaciju?

 - Miloševićevi "prijatelji suda" podneli su zahtev da im se dostavi dokument operacije združenih snaga za period od 24. marta do 10. juna 1999. godine. NJima je dostavljen film “Kosovo, godinu dana posle”, koji je NATO snimio u leto 2000. godine i koji predstavlja javni dokument. NATO je pohvalio zalaganje Međunarodnog suda u Hagu da osobama protiv kojih su podignute optužnice, u skladu sa svojim Statutom, obezbedi pravedno suđenje uz poštovanje svih zakonskih normi.