Tačka u zoni sumraka

Taj naslov („Tačka“) može da znači sve osim onoga što znači kao znak interpunkcije. Osim tačke koju stavljamo na kraj rečenice, postoji i polazna tačka, i najdalja, i najniža, i najviša tačka, i uporišna tačka...- rekao je akademik Ljubomir Simović na početku razgovora za „Blic“ govoreći o svojoj novoj zbirci poezije pod nazivom „Tačka“ koju upravo ovih dana objavljuju „Stubovi kulture“.

Reč je o zbirci prepunoj različitih scena u kojima srećemo svakovrsne ličnosti i junake, stanovnike Beograda i Zemuna, bogove, povorku evropskih kraljeva, beogradske demonstrante, helenske i biblijske likova, književnike poput Blejka, Bodlera, Borhesa, zatim lovce na žar -ptice, konobare, decu u zološkom vrtu i mnogo toga još. Otkud svi ti ljudi, i sve te životinje, od čudovišta do riba?

- Glavna scena u ovoj knjizi je veliki grad na velikim rekama. Beograd na Dunavu i Savi. A iznad svega toga se prostire veliko nebo. U tako velikom prostoru zajedno žive svi, i bogovi i deca, i ribe i ribari, i kraljevi i kasapi, i gornji i donji svet. Tu je, ravnopravno, i životinjski svet, s kojim se ne možemo suočavati bez osećanja krivice. Svaka od ličnosti unosi u ovu knjigu svoje iskustvo i znanje, i svoju dramu. I, što je za knjigu sa ovakvim naslovom najvažnije, ona unosi svoju tačku gledišta. Svoju tačku ključanja ili mržnjenja.

Zbirka počinje pesmom „Pogled po kujni, pogled kroz prozor i pogled u budućnost“, koju ste napisali mesec dana pre početka NATO bombardovanja u kojoj postavljate i pitanje;“A kad u budućnost pogledah, šta videh?“ Kako bi danas izgledao odgovor na ovo pitanje?

- Isto onako kako izgleda u toj pesmi: „To što videh ne znam šta je bilo, (al znam da je bilo) crnje od oblaka iza kojih seva!“

Neke od pesama iz ove knjige govore o dramatičnim događajima u poslednjoj deceniji minulog veka. Kako vi vidite našu sadašnju situaciju?

- Čini se da sadašnja vlast troši više energije u borbi protiv ubijenog Zorana Đinđića nego što je potrošila u borbi protiv Miloševićevog režima. Uostalom, sadašnja vlast je na političku scenu vratila one koji su sa nje, zbog katastrofe u koju su nas doveli, uklonjeni 5. oktobra. Skoro svi bivši su tu, uključujući i crvene beretke. I što su juče bili grešniji, danas su glasniji! A sve je manje onih koji su izlaz videli u reformama i promenama... Kad ovo govorim, ne zanemarujem ni grehove dosovske vlasti: oduzimanje poslaničkih mandata, glasanje karticama odsutnih poslanika, i druge neoprostive poteze. Ali grehovi dosovske vlasti ne mogu biti razlog da zaboravimo katastrofalni učinak Miloševićevog režima.

Da se poslužim naslovom Vaše knjige: na kojoj se tački sad nalazimo?

- Mislim da se nalazimo duboko u zoni sumraka. Pre nekoliko dana, državne institucije nisu radile: praznovao se dan državnosti države koja više ne postoji. Državu su ukinuli, ali su zaboravili da donesu zakon kojim se ukida njen praznik. A ni nova država, koja je u međuvremenu stvorena, nije stvarnija od one koja je ukinuta. U Srbiji je još uvek na snazi Miloševićev ustav, koji nećemo promeniti ni do Vidovdana, kao što ga nismo promenili ni do Sretenja. Predsednik državne zajednice stranim diplomatama deli odlikovanja iz Titovog vremena, iz fonda SFRJ! Pitam se kako se Svetozar Marović oseća kad ta odlikovanja deli. I kako se te diplomate osećaju, i šta o nama misle, u trenutku kad ta odlikovanja primaju! S koje god strane da pogledate, mi smo anahronizam! Mi smo jedan veliki provizorijum, u kome nema nikakve integrativne ideje, ni energije! Slovenci sada po celoj Evropi mogu da putuju kao po svojoj deželi, a mi ne možemo da privirimo ni u Gračanicu! To stajanje u mestu, i kretanje unazad, je naša realnost! A naši političari izbegavaju i suočavanje sa realnošću, i izvlačenje zaključaka koji iz tog suočavanja proizilaze. Zato oni i nemaju odgovor na pitanje koliko su dva i dva!

Kako se takvo stanje odražava na kulturu ove zemlje? Šta znači, na primer, nedavna izjava ministra kulture da će spaljeni Hilandar obnavljati samo pravoslavci?

- Kod nas je u poslednje vreme bilo mnogo nezgrapnih i neverovatnih izjava. Bilo je i mnogo gorih od ove koju pominjete. Naša nevolja je u tome što smo mi, i posle svih promena, ostali partijska država. Ako imate partijsku podršku, nizak nivo znanja vam neće smetati da u državi dosegnete visok položaj... A srpski srednjovekovni vladari, kralj Milutin ili kralj Stefan Dečanski, gradeći manastire, neimare i dunđere nisu zapošljavali na osnovu toga iz kojih krajeva dolaze i kako se krste, nego na osnovu toga koliko znaju zanat. Pesma „Čizme“, na primer, nije samo pesnička reakcija na policijsku brutalnost.

S druge strane, vaše pesme dopiru i u vremena praotaca. Otkud toliki tematski raspon u ovoj knjizi?

- Dužnost poezije i jeste u tome da vidi i obuhvata sve. Egzistencija se realizuje na mnogo nivoa, i ni jedan od tih nivoa ne smemo izgubiti iz vida, ni zato što je previše nisko, ni zato što je previše visoko.