"Njihovo je da nas napastvuju, naše je da se ne udvaramo"

Na dodeli Nagrada grada Beograda, čiji ste laureat, rekli ste da je "za novinarstvo i poziciju medija komplikovano da opstanu..." Možete li to da objasnite?

Stvari više nisu tako jednostavne kao nekada. Ranije smo vrlo precizno znali ko je naš glavni protivnik i za šta se borimo. Suština je bila u pravu na slobodu izražavanja koja je često bila osporavana, a mediji sprečavani u svome radu. I danas, nažalost, još uvek postoje oni koji bi želeli da ograniče ovu slobodu, ali još više oni koji pokušavaju da uspostave finansijske i medijske monopole i da u tržišnim uslovima ostvare one iste nedemokratske ciljeve.

B92 važi za jedan od najuspešnijih elektronskih medija kod nas. Kako, onda, u našim okolnostima, glasi formula uspeha?

Nema neke posebne tajne našeg uspeha. U pitanju je kombinacija sjajnih pojedinaca iz raznih oblasti, otvorenost prema novim idejama i izazovima, kao i razumevanje globalne situacije u društvu. Naravno, morate biti dosledni u onome za šta se zalažete, a ta doslednost, pa i tvrdoglavost, čine vas ne samo popularnim, nego i medijem od opšteg poverenja.

Kakvo je stanje medija u Srbiji danas? Da li je bolje ili gore u odnosu na period vladavine Slobodana Miloševića, na primer? Ili u vreme DOS-a?

Sigurno je bolje u odnosu na vreme Slobodana Miloševića, bar kad je u pitanju sloboda rada i delovanja medija, bez obzira na povremene ispade raznih lokalnih moćnika. U tom su smislu nacionalni mediji u mnogo boljem položaju od onih lokalnih. Ali u mnogim drugim segmentima, pravnom, socijalnom i ekonomskom, situacija je i dalje veoma teška.

Koji su najveći problemi?

Najveći problemi su vezani za pravnu regulativu. Ovde prvenstveno mislim na elektronske medije. Neophodno je najzad urediti naš medijski prostor na način na koji se to radi i u drugim civilizovanim, demokratskim zemljama. To znači da se tačno mora znati ko ima nacionalnu pokrivenost, šta je javni servis, koje su obaveze medija u obavljanju javne uloge informisanja, a koje obaveze države. Bez regulisanja tog problema teško je zamisliti kako se mediji mogu razvijati nezavisno i ravnopravno i na koji način uopšte mogu da opstanu. Posle toga biće mnogo lakše uspostavljati i neku nacionalnu strategiju razvoja celog sektora.

Postoji li sloboda štampe kod nas?

Sloboda štampe je mnogo veća nego što je to bilo ranije. Tu su se stvari svakako veoma promenile. Druga je, međutim, stvar da li i dalje postoje razni oblici manipulacije i pritisaka na medije. Umesto države kao glavnog manipulatora, sve je više poslovnih i finansijskih centara moći koji hoće da uspostave neku vrstu monopola nad medijima. Mi, naravno, nismo jedina zemlja u kojoj se takve stvari dešavaju. Ali, to je slaba uteha za sve nas.

Ko ugrožava slobodu informisanja?

Osim finansijskih i političkih centara moći slobodu informisanja ponekad ugrožavaju i sami novinari tekstovima i prilozima koji su neargumentovani i senzacionalistički. Time oni ruše ugled i autoritet cele profesije, a ne samo svojih medija. Nema, naime, prave slobode informisanja bez odgovornosti i poverenja između medija i javnosti.

Kakvi su odnosi medija i vlasti? Imate li osećaj da i aktuelna vlast teži da kontroliše medije?

Svaka vlast teži kontroli medija. Pitanje je samo odnosa moći i društvenih prilika da li će se ta težnja i ostvariti. Po mom mišljenju, mnogo je veći problem pitanje dostupnosti informacija, nego same namere vlasti. Ne verujem da će nova vlast pokušavati da ovlada medijima na isti način kao ona Miloševićeva. Od nje, međutim, najviše zavisi u kojem će pravcu ići ovi odnosi i da li će to biti partnerski ili odnosi puni sukoba i uzajamnih napada.

Da li se događalo da Vas neki funkcioner pozove i zahteva (ili moli) da nešto objavite, što Vi, možda, ne smatrate zanimljivim? Ili pak da izostavite nešto što mu se ne dopada?

To se do sada nije dešavalo.

Raspisani su predsednički izbori, kampanje su već počele. Mediji u tome imaju nezaobilaznu ulogu i ogroman posao. Priprema li se B92 za kampanju? Kako će se ona voditi kod vas?

Mi smo već prilično iskusni u tome i nemamo nameru da ovu kampanju pratimo na drukčiji način nego prethodne kampanje i izbore. Trudićemo se da budemo i objektivni i informativni. I ne pada nam na pamet da se bilo kome udvaramo.

Sa stanovišta položaja medija, koji kandidat bi po Vama bio najbolji kao predsednik?

Svakako onaj ko je demokratski orijentisan i koji je to dokazao i u prethodnom periodu.

Osim politike, medije ugrožava i besparica. Kako vi rešavate taj problem? I kako se to pitanje uopšte može rešiti uspešno?

Taj problem se rešava iz dana u dan. On se ne može rešiti preko noći. Prihodi od reklama i drugih aktivnosti kojima se bavi RTV B92 (izdavštvo, muzička produkcija, filmska produkcija, internet...) osnov su našeg razvoja i opstanka. Uveren sam da ćemo opstati i razvijati se bez obzira na sve nedaće. Nažalost, to neće biti moguće za veliki broj manjih medija, pogotovo onih lokalnih.

Nužno je da dođe do grupisanja i saradnje među medijima koji su lokalnog karaktera. Zbog toga smo i osnovali ANEM, kao glavno uporište i oslonac za ove medije.

Mnogi novinari, a većina ih je nezaposlena - u statusu spoljnog saradnika, žale se da im redakcije ne plaćaju redovno, da im duguju zaradu po više meseci (osim vaše kuće, odakle se ne čuju takve primedbe). Na čelu redakcija-dužnika takođe su kolege novinari, ali u ulozi poslodavaca. Kako Vi gledate na taj problem?

Mi redovno plaćamo svima koji rade u našoj kući. Mada naša primanja nisu ni blizu primanjima u nekim komercijalnim medijima, interesovanje za rad u RTV B92 je ogromno. Očigledno je da osim finansijskih, postoje i neki drugi motivi i stimulansi.

Da li ste zadovoljni radom novinarskih udruženja, ili biste nešto menjali u njihovom funkcionisanju? Mogu li bolje bar kada je reč o statusnim pitanjima novinara?

Sve više se uočava potreba da imamo snažan novinarski sindikat koji bi bio dovoljno snažan i uticajan da može da uspostavi određene standarde i nove odnose između novinara i poslodavaca i vlasnika medija. Novinarska udruženja, nažalost, još nisu u stanju da obave ovaj zadatak. Ona su, između ostalog, nastala iz potrebe odbrane i zaštite elementarnog prava na slobodu informisanja, a ne kao sindikalne organizacije.

Problem frekvencija i funkcionisanja radio-difuznog saveta aktuelan je duže vreme. Ministar Kojadinović je najavio ponovno glasanje o nekim članovima Saveta. Vi ste više puta javno ukazivali na neregularnost njihovog izbora. Kako vidite rešenje tog problema? Da li je dovoljno samo zameniti neke članove ili treba preispitati celokupnu regulativu, počev od zakona?

Prioritetni zadatak svakako je legalizacija i legitimizacija Saveta agencije za radiodifuziju, bez promena Zakona. Ovo zbog toga što svaka izmena Zakona treba da znači jedan trajniji proces, kako bi se izmene dobro osmislile i videlo šta ne funkcioniše u praksi, a uvođenje reda u radio-difuziju je potrebno odmah i hitno. Dakle, prvo ispraviti greške i otkloniti probleme s radom Saveta, tako da Savet kao institucija konačno počne da radi, za šta je i sadašnji Zakon dovoljno dobar, a u nekoj kasnijoj fazi pristupiti radu na poboljšanju zakonskih rešenja. Ukratko, mislim da je najbolje ono rešenje koje omogućava da se u najkraćem roku otklone povrede Zakona učinjene prošle godine u vezi s izborom članova Saveta, te da se legitimizuje sastav Saveta izborom nekoliko novih članova. Najbolje bi bilo preispitati kompletan Zakon o radio-difuznom savetu, prvenstveno kad je reč o broju članova i načinu njihovog izbora. Ovaj savet mora biti apsolutno nezavisno telo, neka vrsta Vrhovnog suda u oblasti radio-difuzije. Njegov rad i sastav ne sme zavisiti od dnevnih političkih zbivanja i promena. Za to smo se od početka zalagali. Na republičkoj je skupštini, međutim, da odluči u kojem će se pravcu ići. Za sada, ovaj Savet je potpuno izvan upotrebe što predstavlja ogromnu štetu za sve nas.

Da ste Vi na mestu ministra informisanja, šta biste odabrali kao prioritet?

Prvo bi, svakako, bio ovaj radio-difuzni savet i regulacija naše elektronske medijske scene. Takođe, Zakon o dostupnosti informacija. I on je od izuzetnog značaja za demokratski razvoj celog društva.

Kako vidite budućnost medija u Srbiji?

Budućnost neće biti laka ni za koga, pa ni za medije. Ne vidim da mediji mogu biti u boljoj situaciji od ostalih delatnosti, a novinari u boljoj situaciji od drugih građana. Svi smo mi u istom čamcu. Što brže budemo rešavali zajedničke probleme, to će svima biti lakše. U osnovi, ja sam umereni optimista. Ipak verujem da ćemo za godinu dana živeti lakše nego danas.