Prizren: Jedan od poslednjih 12

Junak dokumetarnog filma "Zašto sam ostao", koji je sinoć prikazan na Televiziji B92, još uvek živi u privremenoj kući. Osiguran bodljikavom žicom, živi sa još nekoliko Srba u selu koje je napravljeno za povratnike. Nekić nije napuštao Kosovo ni u danima najžešćeg nasilja prema nealbancima, a od 2004. insistira na tome da mu grad vrati kuću u Prizrenu.

Kuća je u međuvremenu obnovljena, ali uprkos žalbi UNMIK-u i kosovskim vlastima, ključ još stoji u opštini: "Tražio sam prijem kod predsednika opštine, i usmeno, i pismeno, u jula mesecu. Ali mi se niko nije obratio. I ne verujem da hoće. Prosto ne znam kome još da se obratim."

Ipak, Miloš Nekić kaže da neće prestati da podseća međunarodnu administraciju i kosovske vlasti na obaveze koje imaju prema njemu, na osnovu međunarodnih ugovora. "Pravo na imovinu, i pravo na izbor mesta življenja, spadaju u osnovna ljudska prava. Moje opredeljenje za život, je uvek, bez alternative, bio Prizren. Tu su moji stari, tu su moji koreni i korenčići."

Od dolaska KFOR-a, Nekić je od svoje kuće u Prizrenu napravio tvrđavu, jer su ga napadali Albanci.  Mogao je da se kreće samo po dvorištu.

17. marta 2004. i on je morao da beži iz Prizrena, i to preko krovova susednih kuća, da ga razjarena masa ne bi ubila. Demonstranti su njegovu kuću pretvorili u pepeo, a administracija ju je obnovila. Posle svega, Nekić je i dalje čvrsto rešen da ostane u Prizrenu i obnovi dobre odnose sa komšijama Albancima.