Kraj sage troglave aždaje

Iako su posle sastanka u Parizu krajem septembra direktori Rick Wagoner i Carlos Ghosn davali pesimistične izjave, stvari su tekle dogovorenom dinamikom čekajući 15. oktobar koji su obe strane odredile kao krajnji rok za donošenje odluke o budućem partnerstvu.

Samo dan pre pomenutog sastanka sve je izgledalo drugačije. Nezadovoljan načinom na koji je menadžment GM-a tretirao ovo pitanje Kirk Kerkorian, najveći pojedinačni akcionar ove kompanije i začetnik ideje o ujedinjenju sa Renault-Nissan-om, najavio je da će na sastanku upravnog odbora 3. oktobra tražiti dodatnu procenu prednosti ovog projekta od nezavisne revizorske agencije. Umesto toga, burni sastanak završio se sledećeg dana tako što su svi članovi upravnog odbora, uključujući i Kerkorijan-ovog predstavnika York Jerry-a, jednoglasno doneli odluku o prekidu pregovora. 

Šta je dovelo do ovako dramatičnog obrta? Uprkos, najblaže rečeno, negativnom stavu koji je menadžment GM-a imao prema ovoj mogućnosti upravo iz njihove izjave se jasno vidi koliko su pregovori daleko odmakli, odnosno, da su bili u završnoj fazi. Obe strane su se složile da bi se ušteda ostvarena samo preko zajedničke nabavke merila desetinama milijardi dolara. Kako je obim proizvodnje u GM-u najveći na svetu, amerikanci su smatrali da bi dobitak Renault-Nissan u ovom slučaju bio mnogo veći i da to na neki način treba kompenzovati.

Sledeća problematična tačka bila je sama vrednost kompanija. Partnerstvo je trebalo da se ostvari uzajmnom razmenom akcija. U GM su smatrali da i pored razmene druga strana treba njihovim akcionarima da plati kompenzaciju od više milijardi dolara (pravu cifru niko nije spomenuo). Iz Renault-Nissan-a su odgovorili da takav zahtev nije u duhu partnerskih odnosa.

Poslednja stvar oko koje su se dve strane sporile bila je želja GM-a da, bez obzira na ujedinjenje, po potrebi ulazi u joint venture projekte za pojedinačne modele sa trećim partnerom. Ovaj predlog Renault-Nissan je glatko odbio. Sve ovo bilo je dovljno da Rick Wagooner predloži upravnom odboru da obustavi dalje pregovore.

Projekat nastanka „troglave aždaje“ kako su ga protivnici nazvali bio je, čini se, od početka osuđen na propast. Prvenstveno, bio je loše pripremljen. Razvoj događaja je izgleda bio jednako iznenađenje za javnost kao i za same njegove tvorce. Sada je jasno da se zapravo ceo projekat bazirao isključivo na entuzijazmu Kirk Kerkorian-a i Carlos Ghosn-a.

Koliko god ova dva čoveka bila moćna i uticajna očigledno nisu mogli da se bore sa ogromnom količinom opstrukcije koja je dolazila sa svih strana. Kako od prepadnute konkurencije i političkih predstavnika raznih interesnih grupa, tako i od protivnika u sopstvenim redovima. Bez obzira što je propao ovaj pokušaj je definitivno uklonio mnoge tabue i pokazao u kom pravcu će se kretati razvoj autoindustrije u budućnosti.

Na prvi pogled iz celog ovog događaja kao najveći dobitnici izašli su Genaral Motors i njegov direktor Rick Wagoner. Kompanija sa velikim problemima i još većim gubitcima od jednom se našla u centru pažnje kao veoma poželjna za ulaganje. U roku od nekoliko meseci vrednost akcija im je narasla za više od 50%, a ponude za zajedničke poslove i saradnju, što javno, što tajno, pljuštale su sa svih strana. Ovome je dodatno doprineo Ford koji u poslednjih nekoliko nedelja prolazi kroz najveću krizu od svog postanka, pa tako GM pored njega deluje kao uspešna firma na putu oporavka.

Ne treba zato da nas čude pomalo samozadovoljne izjave Wagonera da kompaniji koja proizvodi 9 miliona vozila godišnje nije potreban partner za oporavak ili da je mnogo važnije da se sada snage usmere na plan restruktuiranja nego da se gubi vreme na pregovorima. Možda je na ovaj način Wagoner sebi obezbedio jednogasnu podršku upravnog odbora, ali je zaboravio neke veoma važne stvari. Naime osnovni problem GM-a je to što na svakom od tih 9 miliona vozila gubi novac. Da budemo precizni 10.6 milijardi dolara u 2005. Razlog za to su pored velikih toškova za zdravstveno i penziono osiguranje radnika zastareli tehnološki procesi.

Upravo u ovom segmentu ključnom za oporavak američkog giganta mogli su da budu upotrebljeni znanje i iskustvo Nissan-ovih stručnjaka kao i Nissanovi proizvodni kapaciteti koji su u toku prošle godine prema Harbour Reportu bili najefikasniji u SAD. Ovako će Wagoner i njegov tim morati da zasuču rukave i dobro da se oznoje da bi opravdali poverenje koje su dobili, pri tome imajući na umu da ih iza svakog ćoška čeka Kerkorian koji sigurno neće propustiti priliku da se osveti za ovaj poraz. U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da i Wall Street sumnja u ishod novog plana, pa su tako akcije GM-a pale za više od 5% odmah nakon objavljivanja vesti o prekidu pregovora.

Najveći gubitnik na prvi pogled je Carlos Ghosn. Četiri meseca intenzivnog rada koja je posvetio ostvarivanju svoje strateške zamisli o alijansi tri proizvođača sa tri kontinenta kao jedinom načinu da se izbori sa konkurencijom otišla su u nepovrat. Ghosn tvrdi da čak ni on nije bio zadovoljan okolnostima i razvojem događaja, da ideja nije bila njegova i da je tajming bio loš. Sa druge strane smatra da je bio obavezan da ispita svaku mogućnost koja se pokazala kao potencijalno povoljna.

Uz to, problem predstavljaju i Renault i Nissan koji nekoliko poslednjih meseci beleže slabije prodajne rezultate. U Francuskoj smatraju da je krivac za takvo stanje Ghosn koji se previše posvetio poteri za globalnim partnerom i zbog toga zapostavio ostale obaveze.

Ipak harizmatični vođa Francusko-Japanske koalicije daleko je od gubitinika. On naravno nije odustao od svoje ideje. Naprotiv, upravo na osnovu iskustava koja je stekao u protekla četiri  meseca moći će mnogo uspešnije da odigra svoj sledeći potez u traženju partnera iz SAD. Novi-stari kandidat je Ford koji je zapravo i bio njegov prvi izbor. Ovog puta Ghosn će biti taj koji bira vreme i način, što daje mnogo veći izglede za uspeh.

Za trećeg aktera ovog događaja američkog milijardera Kirk Kerkorijan-a možemo reći da je prošao „nerešeno“. Njegova namera da na čelo GM-a dovede nekog drugog za sada je osujećena. Ipak, ovo je samo jedan potez u velikoj partiji šaha. Svoju podršku Wagoner-u prilikom glasanja o prekidu pregovora Kerkorian je dobro naplatio.

Naime na istom sastanku je na njegov predlog promenjen veliki broj pravila oko izbora, procene rada kao i sankcionisanja menadžmenta u GM-u. Takođe Kerkorian je na putu da svoj udeo u GM-u poveća sa sadašnjih 9.9% na 12.5%. Bez obzira na to što je nadavno proslavio 89-ti rođendan ovaj gospodin, po svemu sudeći, ne odustaje tako lako.

Ostali znani i neznani akteri u ovom događaju, u prvom redu Toyota, mogu na kratko da odahnu. Kažemo na kratko, jer se čini da je autoindustrija dobila novi pravac razvoja. Po našem mišljenju pitanje je vremena kada ćemo u sličnim ulogama u kojima su se ovaj put našli General Motors, Renault i Nissan, videti i neke druge proizvođače vozila.