Problemi medija u jugoistočnoj Evropi

Mediji u Jugoistočnoj Evropi i dalje u velikim problemima, mada je napredak evidentan, kaže Mogens Šmit.

Zakoni, profesionalni standardi, rad javnih servisa, veći pluralizam medija, poboljšanje zaštite novinara i uslova rada, glavni su problemi medija u jugoistočnoj Evropi koje bi trebalo i dalje rešavati, ocenio je u utorak direktor UNESKO-a za slobodu izražavanja, demokratiju i mir Mogens Šmit.

Šmit je to zaključio na osnovu rezultata radionica o vlasništvu nad medijima i javnim radiodifuznim servisima, održanih u okviru regionalne konferencije o medijima u postkonfliktnim zonama i zemljama tranziciji, koju su UNESKO i OEBS organizovali povodom Svetskog dana slobode medija.

Funkcioner UNESKO-a obećao je i da će ta organizacija UN nastaviti da pomaže medijima u regionu, čijim je predstavnicima i medijskim stručnjacima čestitao na sveobuhvatnoj i iskrenoj raspravi, ocenivši da su i njihove zemlje postigle izuzetan napredak u protekloj deceniji i da sada u svakoj postoje slobodni mediji.

Moderator radionice o javnim servisima Boris Bergant iz Radio-televizije Slovenije zaključio je da javni servisi u regionu, transformisani iz državnih televizija, dobro funkcionišu u svakodnevnom životu, ali da su primetni profesionalni propusti u vreme kriza, poput nedavnog nasilja na Kosovu. Bergant je podsetio i na negativan izveštaj OEBS-a o izveštavanju kosovskih medija, posebno javnog servisa RTK, o nasilju na Kosovu, dodajući da se u raspravi čulo i da su te ocene možda prenaglašene i da je potrebna sveobuhvatnija analiza. Predstavljajući probleme javnih servisa u regionu, Bergant je, između ostalog, ukazao i na problem transformacije RTS-a, koji je učesnicima radionice predočio jedan od autora Zakona o radiodifuziji Rade Veljanovski, bivši direktor Radio Beograda.

Učesnici radionice, između ostalog, zaključili su da je neophodno produbljivanje profesionalnih standarda javnih servisa, posebno u postkonfliktnim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, a ukazali su i na odgovornost vlada da obezbede razvoj i samostalnost javnih servisa, pre svega odgovarajućim zakonskim rešenjima. Ukazano je i na neophodnost ne samo političke, već i finansijske samostalnosti javnih servisa, na osnovu obavezne pretplate ili nekih drugih izvora javnih prihoda. Iako su predočili mnoge slične probleme, učesnici radionice zakjučili su i da nema jedinstvenog idealnog modela javnog servisa, koji se može kopirati i prenositi iz jedne zemlje u drugu.

Jedno od obeležja medijske situacije u regionu je i sve veći uticaj krupnog kapitala, bilo stranog bilo lokalnog, ocenili su učesnici radionice o medijskom vlašništvu i koncentraciji medija. Ocenjeno je da u regionu dominira nekoliko vrsta vlasništva nad medijima, uključujući vladino, zatim stranih kompanija, posebno nemačkog VAC-a, kao i velikih kompanija van medijske sfere, koje vlasništvo nad medijima, kako je rečeno, koriste i za borbu protiv poslovne konkurencije.

 Vlasnici medija su u pojedinim zemljama i bivši, ali i sadašnji političari, koji to koriste za obračun sa političkim protivnicima, rekla je Brankica Petković iz slovenačkog Instituta za mir, koja je bila moderator radionice.

Direktor Odseka UNESKO za slobodu izražavanja, demokratiju i mir Morgens Šmit ocenio je da je medijska situacija u Srbiji poboljšana, ali da je potrebno još raditi za slobodu medija. On je istakao da mediji imaju moćnu ulogu u konfliktima, pa je zato potrebna obuka novinara kako bi mediji doprinosili smirivanju konflikata, a ne njihovom podstrekavanju.

Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević smatra da mediji u Srbiji i zemljama regiona imaju važnu ulogu u konfliktnim situacijama jer mogu da ih izazovu, ali i da ih smire. “Mora se podstaći javna debata o našoj prošlosti i to moraju učiniti mediji, pošto su oni jedina institucija u zemlji koja može da priča o prošlosti u poslednjih 10 godina. Da bismo se suočili s prošlošću, medije treba transformisati. Novi zakon o medijima je neophodan jer je Srbija jedina zemlja u kojoj je glavnog urednika RTS izabrala vlada", kaže ona.